УСПОСТАВЉАЊЕ ПОВЕРЕЊА С ПАПОМ: Српска црква с пажњом је пратила историјски сусрет римског бискупа и руског патријарха на Куби

Раде ДРАГОВИЋ

06. 12. 2020. у 20:00

УСПОСТАВЉАЊЕ ПОВЕРЕЊА С ПАПОМ: Српска црква с пажњом је пратила историјски сусрет римског бискупа и руског патријарха на Куби

Патријарх Иринеј

ИМПРЕСИВНА прослава обележавања 1700. годишњице Миланског едикта која је на највишем нивоу одржана 2013. године у Београду, Нишу и Подгорици, била је јединствена прилика да у Србију дође и поглавар римокатоличке цркве.

Његово присуство, уз поглаваре древних патријаршија - васељенске, јерусалимске и антиохијске, као и руског и српског патријарха, обележавању великог јубилеја обезбедила би пуни свехришћански ниво значајне церемоније. Папа, међутим, није дошао у Србију, али је домаћа јавност, иначе подељена по овом питању, месецима пре коначне одлуке одмеравала добре и могуће лоше стране те посете.

Да би римски епископ могао да дође у Ниш током тек почетних корака у организацији прославе наговестили су још 2010. године београдски надбискуп Станислав Хочевар и зрењанински бискуп Ласко Немет.

У разговору с новинарима Хочевар и Немет су потврдили и да су о папиној посети већ започети полузванични разговори, те да раније изјаве патријарха Иринеја, док је био на епископској катедри у Нишу - да би папин долазак са посебним разлогом СПЦ поздравила - дају огромну наду да ће до посете и доћи.

ПАТРИЈАРХ Иринеј имао је смео приступ овом питању. У бројним јавним иступима наглашавао је да се генерално не противи доласку римског папе. Доследан у свом ставу потенцирао је да би то био изузетно важан догађај за српску православну и римокатоличку цркву, али да би морао бити добро припремљен, уз испуњење свих формалних и подразумевајућих услова. Још као епископ Ниша - родног места цара Константина - Иринеј је истицао да не би имао ништа против да папа дође, а као најбоље место наводио је баш Ниш, као место од универзалног хришћанског значаја.

Једна од идеја са којом су држава и Црква још 2012. године приступиле припреми организације јубилеја Миланског едикта јесте и покушај да се у Нишу први пут у историји сретну православни патријарси са шефом Свете столице. Посебно важна фигура у овој сложеној слагалици био је руски патријарх Кирил, као важан контратег ватиканском поглавару.

КОНАЧНУ реч о овом питању Ватикан је дао 2012. године саопштењем у коме је децидно наведено да папа Бенедикт Шеснаести у плану својих путовања у 2013. години ипак нема уписану Србију.

Ову одлуку већ почетком 2013. године образложио је надбискуп Орландо Антонини, апостолски нунције у Београду.

- Имајући у виду одређене историјске проблеме, посета папе Бенедикта Нишу и обележавању 1.700 година Миланског едикта није могућа - изјавио је Антонини за италијанску католичку новинску агенцију. - Екуменизам је питање на коме у Србији још није довољно урађено, иако су први кораци помирења направљени. То потврђује и чињеница да је београдски надбискуп делегиран у организациони комитет за обележавање великог јубилеја.

Надбискуп Антонини нагласио је да је реч о дуготрајном историјском процесу.

- Мора се успоставити поверење, створити предуслови, различите позиције се морају разјаснити, а пре свега потребно је понашати се у складу са љубављу према ближњем и сестринским односима - рекао је надбискуп.

СРПСКА штампа тих дана је спекулисала да се прави разлог папиног изостанка крије у доласку руског патријарха Кирила. Иако то никада није званично саопштено, Московска патријаршија наводно је пажљиво и дипломатски пренела организаторима став да још није време за сусрет руског патријарха и римског папе.

ПРВО ДИЈАЛОГ, ПА РАЗМИШЉАЊЕ

СВОЈЕ виђење о доласку папе у Србију патријарх Иринеј саопштио је новинарима по ступању на престо Светог Саве, јануара 2010. године.

- Можда је крајње време да дође до те посете. То би била прилика да једни другима кажемо шта имамо да кажемо, па да и једни и други после тога можемо да размислимо о свему - казао је тада патријарх Иринеј.

У духу помирења и истинског екуменизма Његова светост је свој став и образложио:

- То би било корак сусрета и драгоцен контакт православне и римокатоличке цркве. Од тога не би било штете, већ само користи. Без контаката и разговора не може бити ни промена онога што је идеал и интерес - јединства хришћанске цркве - казао је Иринеј.

Без обзира на медијска виђења разлога папиног изостанка, чињеница је и да је већ почетком 2013. - године Миланског едикта, папа Бенедикт Шеснаести одступио са трона поглавара Римокатоличке цркве. Њега ће, као што је познато, заменити кардинал Хорхе Марио Бергољо, кога ће као папу Фрању изабрати римокатоличка Конклава у марту исте године.

Према добрим обичајима, у духу сарадње и узајамне хришћанске љубави, патријарх Иринеј у име СПЦ честитао је Бергољу избор за поглавара римокатоличке цркве. Српски првојерарах у својој честитки нагласио је и да очекује да Ватикан неће мењати свој принципијелан став по питању нелегално проглашене косовске независности.

- Чврсто изражавамо наду да ћете и ви, Ваша светости, попут вашег високоуваженог претходника, трагајући за миром и праведношћу, који су преко потребни овом свету, остати на трагу братољубиве и непоколебљиве подршке православном српском народу у његовим изузетним напорима за очување територијалне целовитости државе Србије у проблему једнострано проглашене независности такозване републике Косово - написао је патријарх Иринеј у честитки папи Фрањи.

НОВОМ наследнику трона Светог Петра он је пожелео обиље божје милости и духовне снаге у новом звању, како би "истрајао на путу јеванђеља и мира".

Српска црква и њен првојерарах с пажњом су пратили историјске помаке у приближавању православног Истока и католичког Запада. До историјског сусрета римског папе и руског патријарха доћи ће три године касније, на Куби.

Српска православна црква поздравила је миленијумски догађај који се одиграо у Хавани. У сусрету папе Фрање и патријарха Кирила препознала је подстицај дијалогу и у другим деловима света.

- СПЦ доследно и са најбољим жељама подржава напоре патријарха Кирила да у дијалогу и сарадњи са најодговорнијим представницима хришћанског света пронађе одговоре на трагичне догађаје, пре свих геноцид који се врши над хришћанским становништвом Блиског истока и знатног дела Африке - пренео је епископ бачки Иринеј став СПЦ. - Надамо се да ће разговор на Куби бити подстицај истинољубивом и миротворном дијалогу и деловању представника две хришћанске цркве и у другим деловима света, па и у нашем региону.

Српска црква подсетила је јавност и да православни Срби вековима живе са суседима и браћом римокатоличке вероисповести у Хрватској.

- Тамо су нажалост, као де факто грађани другог реда, нежељена заједница, уместо као црква равноправни пред државом, за шта се не залаже само наша СПЦ него и папа Фрања и Света столица - изјавио је владика Иринеј.

СУТРА: ШТА ЈЕ ПАТРИЈАРХ ПИСАО ПАПИ О СТЕПИНЦУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

Rade

07.12.2020. 01:20

Nek ostane u Rimu i nek se prijavi da bude imam. Rimokatolici i protestanti zajedno sa Engleskom varijantom hrišćanstva ubili su više ljudi nego svi u istoriji čovečanstva koju poznajemo.Ustase su ubijale Srbe uz blagoslov Vatikana a i Nato bombardovao pa nikad to nijesu osudili.Proglasavaju za svece ubice. Nek predje u islam pa nek bude vrhovni apostole.