ОБМАЊИВАЊЕ УЗ ПОМОЋ ЕКСПЕРАТА: Медијска “нацификација” српског народа (4)

Владимир Илић

21. 10. 2020. у 19:48

ОБМАЊИВАЊЕ УЗ ПОМОЋ ЕКСПЕРАТА: Медијска “нацификација” српског народа (4)

Фото "Новости"

ВОКАБУЛАР новинских наслова о Србима и српском народу у западним новинама претворио се се у својеврсни позив на "лов на вештице".

Будући да је била реч о кратким, језгровитим текстовима који су најпре пленили пажњу читалаца, а наслови су срж текста који, заправо, најављују и, на одређени начин, рекламирају. Површни читалац често никада, у листању новина, и не оде даље од наслова.

Они га (дез)информишу и урезују се у (под)свест. Читава "антологија" новинских наслова могла би се сабрати у посебну књигу када је реч о порукама о Србима, упућеним интернационалној јавности, а овде наводимо карактеристичне:

- "Суђење српском борцу за бруталност" ("Њујорк тајмс", 27. 11. 1992);

- "Помозите очајном народу Босне - сада!" ("Индипендент", 8. 12. 1993);

- "Срби се храбро смеше док мине пробијају кров" ("Индипендент", 2. 12. 1993);

- "Авиони НАТО морају заштитити муслиманско-хрватску федерацију" ("Њујорк тајмс", 3. 3. 1994);

- "Казнити Милошевића" ("Монд", 8. 4. 1994);

- "Српски православни џихад" ("Турске дневне вести", 20. 4. 1994);

- "ЦИА оптужује Србе за најгори терор" ("Гардијан", 10. 3. 1995);

- "Човек који је желео рат у Босни: Ратко Младић, портрет једног варварина" ("Обзерватер", 27. 7. - 2. 8. 1995);

- "Нацистичка песница и даље снажно делује у Србији" ("Торонто стар", 12. 12. 1996).

МАНИПУЛАЦИЈА ТВ сликом веома је често примењивана у модерно доба - од друге половине 20. века до данас. Карактеристични примери те врсте манипулације, када се она односи на српски народ, били су:

а) масакр у реду за хлеб у улици Васе Мискина, маја 1992;

б) сторија из Трнопоља, 1992;

б) репортажа из Кисељака, 1993;

в) масакр на сарајевској пијаци Маркале 1994.

Манипулација фотографијом дуго је сматрана ексклузивним производом тоталитарних режима са источне стране "гвоздене завесе". Но, када је у питању српски народ, водећи медији Запада су ту праксу усавршили до неслућених размера, чак и плаћањем појединих "актера" зарад "боље приче".

СТВАРАЊЕ филмских архетипа старо је колико и сам филм. Пласман одговарајућих филмова који конотирају одређене политичке поруке путем биоскопа, телевизије и, у новије време, видео-касета, односно ди-ви-дија и преко интернета, усмерен је, пре свега, на емоционалну страну реципијената. Притом, најважнију улогу игра процес идентификације са "јунацима", "жртвама", "херојима" итд.

Цитирање "експерата" веома је распрострањена техника психолошког притиска која има веома једноставно "утемељење": уколико сви ти "учени људи" имају дати став према одређеном догађају, појави или личности(ма), то "мора да је тако", односно "мора да је истина".

ШТА преостаје "малом", "обичном човеку" него да прихвати "тумачење" оних којима стварна, или од медија додељена титула "експерта" даје "право на јавну реч". Ту се првенствено делује на разум рецепијената, иако је стварни циљ да политичка и свака друга јавност прихвати одређене тезе које могу бити хиљадама миља далеко од разума.

Скретање пажње на друге теме често се поистовећује са тзв. спиновањем, иако спин има и друге улоге. Водећи светски медији својом "агендом" намећу да се у орбити светске пажње одржавају оне теме које су у складу са интересима одређених моћних политичких и економских кругова. Истовремено, из фокуса јавности се бришу оне теме које би биле неповољне по те кругове.

КАДА је у питању српски народ, пажња се скретала са три основне "теме":

а) хронологија догађаја на простору некадашње СФРЈ увек се усмеравала на почетак деведесетих година прошлог века, како би се пренебрегли основни узроци разбијања Југославије;

б) непрестано је замагљивана, или потпуно "брисана", чињеница да делови српског народа вековима живе, или су живели, на простору некадашњих република СФРЈ: Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније и покрајине Косово и Метохија;

в) ратни сукоб Хрвата и Муслимана на простору Херцеговине, а поготово Мостара, био је далеко разорнији од сукоба који су вођени између Срба и Муслимана, односно Срба и Хрвата, но та чињеница се пренебрегавала у корист будуће муслиманско-хрватске федерације и "заједничке борбе Муслимана и Хрвата против нацистички настројених Срба".

Манипулација суперстаровима

УПОТРЕБА популарних личности има сличну намену као цитирање "експерата", с тим што се у овом случају више апелује на емоције. Идентификација многих прималаца поруке са "славнима", жеља да се буде као они, доводи до некритичког преузимања ставова које "суперстарови" износе.

При томе се готово по правилу никада не схвата да те "славне личности" (глумци, певачи, спортисти, писци итд.) често, уговорним обавезама са продуцентима, издавачима, менаџерима итд., морају да се "придружују апелима", учешћу у "хуманитарним" и сличним акцијама.

НАМЕРНА индискреција се користи у циљу припреме одговарајуће политичке јавности и њеног јавног мњења за намераване политичке потезе, како би се, тим "пробним балонима", пратиле и анализовале реакције како јавности, тако и најширих народних маса, у својој земљи, али и на интернационалном нивоу. Поред тога, чест је случај ширења тзв. поверљивих информација које су, наводно, "процуриле" из одговарајућих тајних служби, војне или полицијске природе. Наведени "извори" дају "додатни легитимитет" тим (дез)информацијама.

Технике психолошког притиска се, заправо, и заснивају на чињеници да је појавом медија, поготово електронских, стварност "опосредована", да нема суштинског додира са реалношћу, већ са реалношћу коју медији "декомпонују и реорганизују".

Француски филозоф Жан Бодријар у својим разматрањима често говори о симулацији и виртуелном: "На ТВ ми никада немамо посла са реалношћу у смислу правог, конкретног контакта. Тај медиј чини стварност виртуелном, тј. преводи је у летимичне и занимљиве електронске слике које измичу стварности.

ВИРТУЕЛНОСТ није овладала само медијима, она је напала и стварност. Рат се води електронски. Непријатељ на супротној страни, персонификован, више не постоји. Ратно поље се приказује са учесницима само на дисплејима њихових радара и циљних уређаја. И сами ратни догађаји су отишли у неизвесно! ... Слике се саме цензуришу. И када се не би ускраћивале информације, из снимака терена нама не би било могуће да развијемо представу о томе шта се стварно збива."

Али, и сам Бодријар подлеже "медијској виртуелности" и констатује да је нечињење, у смислу "пуштања Срба да раде свој посао" нека врста "саучесништва Запада и Европе" са Србима који су, нажалост, означени "као злочести, али не и као непријатељи": "У Босни ми се боримо против Срба (не претерано) у име мултикултуралне Европе, али оно што је жртвовано том приликом је управо друга култура, она која се по вредности супротставља једном индиферентном светском поретку, без вредности. И то баш ми чинимо са Србима."

СУТРА: Добри и лоши момци на делу

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)