ДА ЛИ СУ НИКОЛИ ПАШИЋУ МАСОНИ ПОМОГЛИ ДА ПРОТЕРА КРАЉИЦУ НАТАЛИЈУ: Шта се крије иза егзила "грофице од Рудника"

Пише: Милорад БОШЊАК

05. 09. 2020. у 20:00

ОБЕМА династијама Пашић је најчешће био веран. Некад искрено и полтронски, некад са привидом искрености и предумишљајем нових работа против њих, зависно од снаге своје Радикалне странке и подршке из иностранства.

ДА ЛИ СУ НИКОЛИ ПАШИЋУ МАСОНИ ПОМОГЛИ ДА ПРОТЕРА КРАЉИЦУ НАТАЛИЈУ: Шта се крије иза егзила грофице од Рудника

Фото Документација Борбе

Тако се, рачунџијски и бескрупулозно, десило Пашићево и радикалско прогонство краљице Наталије Обреновић из Србије, након присилне абдикације и протеривања краља Милана.

Пашић није био масон, али је често сарађивао са утицајнијим српским и иностраним масонима на високим политичким позицијама. Засад нема сведочанстава да су му у работама око присилног изгона краљице Наталије у егзил помагали прави, регуларни слободни зидари. Чинили су то, масонским речником "дивљи" масони! Та слободнозидарска одредница се односи на чланове "ложа" непризнатих ни од једне масонске Велике ложе надлежне за "плаву" тростепену масонерију, или Врховног савета у чијем окриљу је она која ради на 33 степена.

"Дивљи" или квазимасони су се у тим Пашићевим работама представљали као "масони" а да то у ствари у масонском поретку и смислу никако нису били. Ипак су имали значајан утицај на политичка збивања у Краљевини Србији.

У Француској је, разочарана у судбину свог сина и у Србију, прешла у католичку вероисповест и касније се замонашила

"Вечити" премијер и министар Пашић је главни креатор интрига, сплетки у двору и изван двора у склопу тајне операције прогонства Наталије. Сплет Пашићевих разлога за то био је њен огромни углед у народу, стечен доброчинствима, фондацијама, задужбинама и уопште преданим радом за народ.Као што је спонтано, заслужено и одушевљено даровао ауторитет Наталији, народ ће га спонтано, огорчено и масовно бранити у најкритичнијим моментима њеног протеривања! Али узалуд.

Фото: Фото - документација "Борбе"

Краљ Милан са краљицом Наталијом и сином Александром

И са данашње временске дистанце, немогуће је довести у везу регуларне масоне и Пашића, што се тиче његових опасних инсценација против Наталије. Таквих аката нема на виделу, а масонерија се у том контексту не помиње ни у једном од објективних сведочења масона овом аутору.

Осим квазимасона, Пашић је у том свом раду имао помоћ страних обавештајних служби, од којих неки аналитичари наводе британску и аустријску. Пашићу је помагало и трочлано намесништво, основано кад је краљ Милан 22. фебруара 1889. тајним споразумом био присиљен да абдицира, да би на трон био доведен њихов син Александар, који тада још није био пунолетни краљ.

У ДЕЦЕНИЈАМА после 1903. године, за Обреновиће кобне, истинита повест о пореклу и значају краљице Наталије је скрајнута, јавности тешко доступна. Оно се укратко одигравало овако.

Пашић, председник Министарског савета, успева да спречи повратак краља Милана у Србију

"Народно Представништво доследно својој одлуци, ставља у дужност Краљевској влади и овлашћује је, да издејствује како би и Њ.В. (Њено Величанство, прим. М. Б.) Краљица Мати, живљењем ван Србије до пунолетства Њ.В. Краља Александра I, допринела да се отклони све, што би могло бити штетно по интересе земље и углед престола"!- закључак је резолуције Народне скупштине из 1891. Цитирамо је из књиге "Права истина о прогонству Њ.В. Краљице Наталије", издате у Београду 1891. Њена ауторка је Цана К. Ђорђевић, дворска дама краљице Наталије, њена верна пратиља у Србији и у епопеји изгнанства. Рукопис својих мемоарских записа завршила је 6. јуна 1891. у Донуценију, Бесарабија, месец дана од прогонства краљице.

Пашић, председник Министарског савета, успева да спречи повратак краља Милана у Србију. Међу осталим (ф)актима о томе сведочи писмо које он 25. априла 1891. шаље краљици Наталији, чији најважнији део гласи: "Њ.В. Краљ Милан одзивајући се резолуцији Народног Представништва од 30. новембра пр. (прошле, прим. М.Б.) год. у којој се ставља влади у дужност да отклони штетне последице, које размирица краљевских родитеља доноси по интересе земље и углед престола, изјавио је да неће долазити у Србију до пунолетства Њ.В. Краља Александра I".

Фото - документација "Борбе"

Милан Обреновић

Краљица Наталија одговара Пашићу два дана касније: "Жао ми је што Вас морам известити, да никако не могу признати да је моје бављење у Србији штетно по њене интересе и углед престола. Сви ви можете бити врло одани младоме Краљу, али ни један међу вама не може Му желети добра, колико Његова рођена мати Ако по несрећи Ви мислите и ако буде суђено да се морам за навек уклонити из земље у којој је мој Син Краљ, ја ћу желети да бар Он зна како га нисам добровољно хтела оставити, нити своју материнску дужност олако напустити. Насиље ми је отргло из наручја Сина; само би ме насиље могло из отаџбине одвојити!"

Да спречи нова проливања крви револтираних, недужних студената и ђака, краљица Наталија пристаје на свој прогон

БЕЗОБЗИРНЕ политичке интриге су, напослетку, краљицу Наталију ипак и заувек прогнале из Србије, мада јој се Пашић лажно клео, да јој "он и Радикална странка јамче повратак за шест месеци" а она му одговорила: "Без силе нећу ни за корак маћи!". Министар унутрашњих дела Јован Ђаја, 6. маја 1891. издаје управитељу Београда М. В. Тодоровићу акт ПБр.7241 по ком "има Њено Величанство Краљица Мати Наталија да остави земљу!" Ђаја је Тодоровићу, јер су обојица под сигурном заштитом Пашића, категоричан: "Ако Њено Величанство остане при својој одлуци, изјављеној г. председнику министарства (Пашићу) и потписаној 4. ов. мес.(овога месеца) ви ћете ово удаљење одмах извршити ауторитетом поверене вам власти"!

Исте вечери, масе у Београду су, у жестоком сукобу са полицијом, покушале да спрече краљичин изгон, узвикујући: "Матер сину! Смрт Ђаји"! У метежима је погинуло троје људи, а 90 их рањено. Да спречи нова проливања крви револтираних, недужних студената и ђака, краљица Наталија пристаје на свој прогон. Инкогнито бива пребачена прво у Земун, тада аустријски, па у Донуцени, у Бесарабији. Скрасила се у Француској, где 1903. прима најцрњу вест - о убиству сина краља Александра и краљице Драге. У Француској је, разочарана у судбину свог сина и у Србију, прешла у католичку вероисповест и касније се замонашила.

У егзилу, а нарочито у етапи проведеној у Енглеској, екс-краљ Милан Обреновић се декларисао као "гроф од Такова". У Француској, чије власти и народ су је неизмерно волеле, краљица Наталија била је прозвана "грофицом од Рудника".

КРАЈ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)