Фељтон

ФЕЉТОН - НЕМАЧКА ЈЕ ИЗВЕЗЛА РЕВОЛУЦИЈУ У РУСИЈУ: Лењин примао десетине милиона долара од богатих америчких и немачких капиталиста и банкара

Пише: Др Предраг Капор

29. 03. 2023. у 18:00

ЗА САМ почетак рата с правом се каже да је најзамршенији низ догађаја у историји, који је много теже схватити и објаснити него револуцију у Русији, почетак Другог светског рата или кубанску ракетну кризу.

ФЕЉТОН - НЕМАЧКА ЈЕ ИЗВЕЗЛА РЕВОЛУЦИЈУ У РУСИЈУ: Лењин примао десетине милиона долара од богатих америчких и немачких капиталиста и банкара

Тај део приче неизбежно говори о државницима и генералима који су рат желели, као и о супарничким потезима Тројног савеза - Немачке, Аустроугарске и Италије као неактивне чланице - и Антанте, савеза који су чиниле Русија, Француска и Велика Британија. Научне расправе о одговорности за рат бесне већ деценијама кроз неколико одвојених фаза. Један став, прихваћен двадесетих година XX века, настао под устицајем уверења да је Версајски уговор из 1919. наметнуо непотребно тешке услове Немачкој, сматра да су све европске силе подједнако одговорне. Затим се шездесетих година XX века појављују радови који наглашавања одговорности Немачке. Немачки историчар Фриц Фишер (Fritz Fischer) је објавио 1961. дело ратни циљеви Немачке у Првом светском рату, у коме тврди да писани докази показују да је немачко вођство желело да отпочне европски рат пре него што убрзани развој и наоружавање Русије изазову велике промене у стратегијским предностима.

Често се код обраде историјских тема испушта из вида да су теоријски творци комунизма (и његове политички више грађански прихватљиве варијанте - социјализма или социјалдемократије), који ће имати огроман утицај на друштвена дешавања у свету у XX веку, били управо Немци - Карл Маркс и Фридрих Енгелс [42]. Уз то, Фердинанд Ласал (Ferdinand Lassalle,1825–1864) је основао прву радничку партију у Немачкој, а Вилхелм Либкнехт (Wilhelm Liebknecht, 1826–1900) и Аугуст Бебел (August Bebel, 1840–1913 1869. Социјалистичку демократску партију Немачке (SDAP касније SDP), која је пред рат 1914. имала више од милион чланова.

КАРЛ Маркс (Karl Marx, 1818–1883) рођен је у Триру у Немачкој, у јеврејској породици чији је отац прешао у протестантизам годину дана пре рођења Карла. Студирао је права у Бону, касније у Берлину, где се пребацио на филозофију, а докторске студије филозофије уписао је у Јени. Као студент припадао је групи хегелијанаца и био је члан радикалних универзитетских кругова. Када су власти забраниле његове новине 1843. преселио се у Париз где се прикључио кругу социјалиста и комуниста и управо ту је постао убеђени комуниста. Ту је упознао и Енгелса. На захтев пруске владе Маркс је прогнан из Француске, да би отишао у Брисел, па затим у Келн, а од 1849. у Лондон, где је живео до своје смрти.

Резултат Марксове и Енгелсове сарадње био је „Комунистички манифест”

Фридрих Енгелс (Friedrich Engels, 1820–1895) био је син немачког индустријалца и као младић је послат у Манчестер да управља једном од очевих фабрика. Док је живео у Немачкој развио је своје социјално радикалне идеје, које су ојачале када се у радничким областима у Манчестеру сусрео са социјалном бедом. Своје утиске је систематизовао у књизи „Положај радничке класе у Енглеској” (1845). Упркос друштвеном положају који је уживао, убрзо је почео да гледа на себе као комунисту, и да пише радове о комунистичкој теорији друштва.

ПРВИ резултат Марксове и Енгелсове сарадње био је „Комунистички манифест” (Kommunistische Manifest), објављен револуционарне 1848. Организација која се звала Комунистичка лига дала је Марксу и Енгелсу задатак да направе политички програм који вероватно представља најутицајнији политички памфлет икада написан. Поред политичке пароле - „Пролетери свих земаља, уједините се!” - Манифест садржи почетак политичке и економске анализе и критике капиталистичког система, којим ће се Маркс детаљније бавити у свом главном делу „Капитал”’ (Das Kapital). Ту је зачета концепција између „односа производње” и „идеолошке надградње”. Што се тиче конкретнијих политичких карактеристика будуће владавине пролетаријата и комуниста, Маркс и Енгелс, су формулисали у програму од десет тачака. Сматрали су да програм у одређеној мери може да варира, али да ових десет ставки треба да буду применљиве у „најнапреднијим земаљама”. Кључне ставке су експропријација свег земљишта, јако прогресивно опорезивање, укидање права наследства, национализација банака, транспорта, индустрије и пољопривреде, „једнака обавеза на рад за све”, и јавно и бесплатно образовање за децу.

ДИРЕКТАН УТИЦАЈ

ОД свих Марксових дела „Комунистички манифест” је било на почетку најпопуларније дело и највероватније је извршило највећи директан утицај на тадашњу политику и друштво. Марксово место у историји економских идеја заснива се, међутим, првенствено на његовом главном делу, „Капиталу“ (Дас Капитал), у коме је изложена анализа начина функционисања тржишног економског система који се базира на приватном праву својине коме је управо Маркс наденуо назив „капитализам”. Конкретна основа његове теоријске анализе био је економски систем Енглеске, за коју је Маркс био убеђен да има најразвијенији капиталистички систем.

СМАТРА се да у домен тзв. теорија завере спада и немачко учешће у „извозу” комунистичке револуције у Русију, са којом је Немачка тада била у рату, међутим, у томе има доста истине. Наиме, Лењин се вратио 1917. у Русију (из Швајцарске где је био у егзилу, заједно са још 32 прогнана револуционара) у оклопном возу који су штитиле немачке трупе док је пролазио кроз Немачку. То је било чудно, јер је Немачка тада била у рату са Русијом, а Лањина и његове следбенике нису третирали као ратне заробљенике (постоје наводи овај „транзит” договорен између америчког банкара Макса Варбурга и немачке високе команде). Њихов циљ је била Шведска, где је Лењин примио неких 22 милиона марака који су га чекали у једној шведској банци.

Има историчара који тврде да су Лењин и његови пријатељи имали тако висок третман зато што су немачке власти с њим постигле договор да прекине рат када бољшевици дођу на власт.

Теоријски творци комунизма, који ће имати огроман утицај на друштвена дешавања у свету у XX веку, били управо Немци

НАВОДНО је Лењин примао помоћ (десетине милиона долара) од оних који би, по логици ствари, требало највише да изгубе у комунистичкој Русији - од богатих америчких и немачких капиталиста и банкара. Пошто је споразумом из Брест--Литовска Русија је пристала да плати милионску одштету изгледа да се ова инвестиција отплатила .

Наравно, објашњења историјских догађаја могу бити различита. Постоји виђење историје као случаја - историјски догађаји дешавају се случајно, без неког очевидног разлога и нико нема моћи да утиче на њих, као и виђење историје као завере - где се историјски догађаји одигравају према неком утврђеном плану из разлога који су људима обично непознати. Читаоцу остаје да процени сам, али је чињеница да су управо Немци тада имали највеће користи од избацивања Русије из рата.

СУТРА: МОРБИДНА ПАРАЛЕЛА НЕМАЧКОГ МИНИСТРА