ФЕЉТОН - ОФИЦИРСКА КАИРСКА АФЕРА: Интриге су преовладавале у старешинском кору у избеглиштву

Никола Станковић

01. 06. 2022. у 18:00

ПОСЛЕ владе Душана Симовића ђенерал Боривоје Мирковић одређен је за Првог ађутанта Њ. В. Краља Петра II. Из овереног преписа шифроване депеше (Строго Пов. Дј.Бр. 29) одаслате из Лондона 16. I 1941. сазнајемо: „Пошто ће бити потребно да дођете на дужност Првог ађутанта Њ. В. Краља предајте дужност команданта ваздухопловства новом одређеном Начелнику ваздухопловног одељења мајору Станојловићу. Известите о извршењу.“

ФЕЉТОН - ОФИЦИРСКА КАИРСКА АФЕРА: Интриге су преовладавале у старешинском кору у избеглиштву

Фото Архива

Ђенерал Мирковић оглушио се о овај позив и тек након тога, 27. јануара 1942. разрешен је ове дужности. Ђенерал Богољуб С. Илић одбио је да изврши примопредају дужности начелника штаба Врховне команде потпуковнику Миодрагу Лозићу, под разним изговорима. Отворено полемишући с председником министарског савета, тежећи да промени његову одлуку. Ставку по ставку, ђенерал Илић је у писму од 19. јануара критиковао сваку прекоманду, смењеног и наименованог официра појединачно.

Суштина је била да је нови распоред увреда за војску, на челу које морају стајати најискусније и најстарије старешине, да њен број не може бити мерило за постављање лица сразмерно нижег чина на одговорне функције, као и да су дотадашње старешине својим познанствима потпуно уврежене с британским војним органима, те да би у случају њиховог уклањања био обустављен користан рад за војску, који нико сем њих не би могао отправљати. Доза интриге свакако није изостала ни у овом писму.

ЂЕНЕРАЛ Илић означио је потпуковника Лозића као човека који је присвојио државни новац пренет из Никшића, као официра који ни по чину ни по спреми не одговара положају начелника штаба Врховне команде и међу својим друговима не ужива добар углед.

Индиректно спочитавајући професору Јовановићу, као цивилу, право да се бави војним пословима и алудирајући на утицај млађих официра на њега, ђенерал Илић у писму примећује: „Претседник Краљевске владе није се до сада бавио војним питањима и не познаје добро ни све официре ни односе у војсци. Према томе Претседнику владе неко је сугерирао наређени распоред. Господа официри који су сада у војном кабинету претседника владе неколико година већ су ван земље и изгубили су у извесној мери тесан контакт са војском, али они и поред тога, верујем, не би предложили овакав распоред. Једини који би нешто могао о томе рећи био би мајор г. Живан Кнежевић.“

НАСТАВЉАЈУЋИ у истом тону, уверавао је професора Јовановића да су југословенски посланик у Каиру, Милоје Смиљанић и млађи официри у интересној спрези и да је посланство главно легло свих интрига. Поред израза пријатељства и наклоности према новом председнику владе лично, у закључку ђенерал Илић је нагласио да ће у случају да предузете мере остану на снази, команду предати одмах и тако са себе скинути сваку одговорност за даљу реакцију у војсци.

Међутим, већ 25. јануара уследило је ново обраћање ђенерала Илића председнику владе. Стару аргументацију употпунила је и инсинуација да се млади кадрови неће задовољити само протеривањем старијих војних лица, већ и свих старијих чланова емигрантске структуре, те да убрзо следи и његов пад. Сам професор Јовановић природу полемике са ђенералом Илићем окарактерисао је речима: „Илић који је имао те указе да изврши, одуговлачио је ствар читав месец дана; чак се изговарао на то да наредбе које добија под мојим потписом не долазе доиста од мене. Због тог очигледног саботирања он је стављен у пензију.

ТАДА се дешава ово: Илић се тобоже решава да преда дужност Лозићу; али пре него што је то стигао да учини, јавља се одједанпут Мирковић који, сасвим самовласно, преузима команду над нашим трупама, тако рећи, Лозићу испред носа.“ Убрзо се Слободану Јовановићу обратио писмом и ђенерал Боривоје Мирковић, тежећи да преиначи донесене одлуке и поколеба старог професора, горко ламентирајући над својом судбином:

„Не кукам над својим гробом. Мој живот не припада мени. Он припада једино нашем младом Краљу и нашем несретном народу! Ја не тражим ни поштовање. Тражим само праведан поступак, јер моја је цела личност била ангажована само у борби за правду и за прави народни морал.“ Ђенерал је као своје грехове истицао само то што је наводно незаконито издејствовао да се мајору Живану Кнежевићу призна ђенералштабна струка и што је његовог брата Радоја Кнежевића, под утицајем Душана Симовића, поставио за министра Двора. Мирковић очито није имао моралне дилеме при кршењу одређених прописа, ако је то било у његовом интересу.

ОВИ наводи само манифестују представу ђенерала Мирковића о опсегу његових револуционарних овлашћења. Оптужујући отворено мајора Кнежевића да је у Никшићу послао три официра из гардијског батаљона да га убију, молио је професора Јовановића да спасе државу од браће Кнежевић и њихових тзв. гнусних, безграничних, фамилијарних и болесних амбиција, истичући да ће у првом реду ђенерал Драгољуб Михаиловић слушати њега и пуковника Жарка Поповића као своје пријатеље. Оптужбе за покушај убиства јавиле су се тек по спорној реорганизацији у војсци. Морамо се запитати како то да оне нису биле актуелне од тренутка напуштања земље и зашто по том питању није спроведена истрага? Што се тиче контакта са ђенералом Михаиловићем, и у том сегменту побуњеници су желели да истакну своју незамењивост.

Шеф војног кабинета владе, мајор Живан Кнежевић у свом реферату од 23. II 1942. године изнео је бројно стање оружане силе у избеглиштву, разврстане по одсецима и родовима. Род војске садржао је гардијски батаљон у логору Агами, надомак Александрије. Чинило га је укупно 505 људи (47 официра, 44 подофицира, 84 каплара, 25 музиканата и 305 редова). Заједно са припадницима који у том тренутку нису били присутни на простору Блиског и Средњег истока, војска је достизала број 581. Морнарицу је чинила подморница „Небојша“ са торпиљеркама „Дурмитор“ и „Кајмакчалан“ уз радио-телеграфски курс у логору Агами. Снага морнарице износила је укупно 105 припадника (24 официра, 70 подофицира, 2 чиновника, 9 морнара). Бројно стање авијације износило је укупно 291 (128 официра, 103 подофицира, 63 редова). Свеукупно војска ван Отаџбине је имала 1.072 припадника.

СУТРА: БРИТАНЦИ ПРЕУЗИМАЈУ КОНТРОЛУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

УДАРИО ГРОМ У АЕРОДРОМ НИКОЛА ТЕСЛА: Обустављен саобраћај, оштећена писта, службе процењују штету

УДАРИО ГРОМ У АЕРОДРОМ НИКОЛА ТЕСЛА: Обустављен саобраћај, оштећена писта, службе процењују штету

ПОЛЕТНО слетну стазу београдског аеродрома "Никола Тесла" погодио је гром и том приликом направио оштећење, због чега су полетања и слетања авиона привремено обустављена, саопштено је са аеродрома.

27. 09. 2022. у 16:38

Коментари (0)

ИЗНЕНАДНА СМРТ ЈЕ ПРЕКИНУЛА ЉУБАВ: Он је био муж Јелице Сретеновић - глумица се након губитка заветовала на самоћу