НИЈЕ БИТНО КО ЈЕ БРЖИ, НЕГО КО ЈЕ СТИГАО КУЋИ: Младен Алвировић о 30 година снимања САТ патрола

Златица РАДОВИЋ

02. 01. 2021. у 07:50

ПРВИ у Србији је добио сертификате тренера безбедне вожње, BMВ инструктора и евалуатора јавних тренинга за Мекларен. Једини је Србин који је завршио рели академију Јухе Канкунена, а има и златну лиценцу британског Лотуса. Упркос свим престижним титулама, Младен Алвировић јавности је најпознатији као уредник и водитељ емисије САТ.

НИЈЕ БИТНО КО ЈЕ БРЖИ, НЕГО КО ЈЕ СТИГАО КУЋИ: Младен Алвировић о 30 година снимања САТ патрола

Фото Приватна архива

Неко као породични бизнис наследи фабрику, ресторан или земљу, а Алвировић је у аманет добио ТВ емисију. Тако се бар чини просечном гледаоцу. Он, међутим, истиче да је у овом послу већ пуних 27 година. Није било лако изаћи из сенке познатог оца, Мирка Алвировића који је на мале екране пре три деценије донео потпуно јединствен бренд. Зато је Младенов задатак у многим ситуацијама борба да прескочи домете по којима публика памти његовог оца.

- Нико се не сећа Миркових просечних или лоших емисија већ само најбољих, па онда сваку моју пореде са тим. Зато морам да будем неколико пута преданији и вреднији него што би био неко други на мом месту. И приватно постоји притисак, јер људи гледају, оцењују, коментаришу, на улици или на пијаци. Када би мене неко видео да се паркирам непрописно то би био скандал, а не само обичан прекршај. То мења живот читаве породице - прича у разговору за "Новости" Младен Алвировић.

* Многе ствари које је публика могла да види веома давно креирала је иста екипа која и данас ради. Шта се променило?

- Сада сви чланови редакције имају могућност да се виде пред камером, да публика разуме колико је то добар и разноврстан тим. Свако издање има своју посебну тему и нема ригидне структуре. То нам је донело подмлађивање публике, али и похвале за динамичност и маштовитост. Трудимо се да урадимо истраживања и тестове које нико није ни покушао. То нам је донело чак и један светски рекорд ове године. Мирко ме је научио да - за сваку емисију, дам свих 100 одсто, као да је прва, као да је последња и да се увек доказујем испочетка. Код њега никада није било одустајања, тако нема ни код мене.

ТРЕНЕР БЕЗБЕДНЕ ВОЖЊЕ

- МОЈ посао претходних година, пре свега, био је формирање програма обуке и стварање нових тренера безбедне вожње у нашој земљи - истиче Алвировић. - Та професија никада није постојала док нисмо основали НАВАК, и био је велики изазов поставити то све на праве основе. То је као да школујете лекара - ако погрешите његова грешка није видљива одмах, али када постане видљива тада је много опасна.

* Која је најдаља дестинација коју сте посетили у патроли?

- Ишли смо аутомобилом у Русију, извештавали из Кине, Јапана и САД, али најдаље класичне патроле рађене су до Италије и јужне обале Турске. Патроле су алат за путовање, а не класичан путопис, тако да за дестинације бирамо она места до којих српски туристи заиста иду својим аутомобилима. Било је оних који су питали зашто не идемо до Париза или Барселоне, али је потпуно јасно да до тамо сопственм аутомобилом не иде готово нико. Онда патрола као специфичан информативни производ губи смисао. Патрола треба да помогне на путовању као добар пријатељ, као неко кога ћете питати за савет.

* Колико су патроле напорне, да ли стигнете да се окупате у мору и да уживате?

- Ако волите свој посао онда је патрола уживање. Никада за 30 година нико од нас се током патроле није окупао ни у мору ни у базену! Дневно се снима по 10 или 12 сати, а пређе између 300 и 400 километара. Два дана путујемо до Грчке. Тамо један дан снимамо и враћамо се. Патрола мора да се емитује када је снимљена. Не можете показати стање на путу од пре 15 или 20 дана, јер се многе ствари мењају, чак и цене понегде, а камоли радови или гужве. Да би километраже које људи толико цене биле тачне, аутомобил којим се мере никада не сме да се врати или да погрешно скрене. То је додатни разлог због ког се путује полако. Нема те ауто-карте или навигације која ће људима дати толико прецизну информацију тачну у метар, колико је то могуће са самог аутомобила који је прошао тачно истим путем којим ћете ви проћи.

У ТИМУ 40 ПОРОДИЦА

* Колико људи је запослено у вашој продукцији?

- "САТ Медија група" окупља запослене који хране скоро 40 породица. У овом тешком времену чак смо ангажовали и брачне другове појединих запослених који су остали без посла током кризе због короне, да помогнемо свима. Ту су новинари, дизајнери, лектори, маркетинг, рачуноводство, сниматељи, монтажери... Сви који учествују у производњи су стално запослени на неодређено време.

* Шта мислите о Србима као возачима? Каква нам је саобраћајна култура?

- Не знам да ли је код нас у реду у истој реченици спајати вожњу и културу. То што не поштујемо свој живот и животе својих најдражих можда је лична ствар, али не поштујемо ни животе оних око нас. Да није тако онда не би имали свирање на семафору већ на жуто светло, аблендовање у левој траци ауто-пута, претицање зауставном траком, паркирање по травњацима, као ни стално питање зашто мора да се веже сигурносни појас. Већина возача код нас не разуме да се до већег реда и веће безбедности не стиже чекањем да се сви други промене, јер ти "сви" - то смо ми. Када свако пође од себе и престане да тражи оправдање за своје понашање у неком другом, онда ћемо можда направити први корак ка томе да имамо ред на путевима и улицама. Онда се нећемо уздати само у казне већ у здрав разум.

Фото Приватна архива

* А какви су нам путеви?

- Путеви су нам све бољи. Знам да ће многи сада читајући ово реаговати бурно. Али, они који заиста много путују по Србији имају прилике да виде да је све више магистралних праваца који су обновљени и добро обележени. Брже него икад се стиже са запада на исток, са севера на југ. Деценијама није урађено ништа на путној инфраструктури и онда сав напредак који је направљен није довољан да би се значајно променио квалитет живота српских возача. Велики проблем су општински путеви, они за које локалне власти морају да издвоје новац.

* Који бисте савет дали возачима?

- На путу није битно ко је у праву, ко је доказао да је паметнији или бржи, већ је једино важно ко је стигао кући, својој породици, здрав и без стреса. Вожња треба да буде уживање, а не борба за живот.

* Ова година је за све другачија због пандемије. Како сте то превазишли?

- Веома тешко. Многи планови су падали у воду и рађали се и поново падали у воду у једном дану. Нажалост, велики број ексклузивних интервјуа, презентација, приступа невероватним технологијама, све што су нам доносила путовања, сада је и даље под знаком питања. Не могу да кажем да смо превазишли, већ бих пре рекао да се сналазимо.

* Који ауто возите?

- Ових дана често ме можете видети у "поршеу 911" који је ту због "Порше експиријенс" тренинга, викендом се узима "абарт 124 спајдер" који иначе служи за дрифт тренинге. Стигао је један нови БМВ М4, а кад нема посла ту је стари "пунто" који је већ дуго код нас у редакцији.

* Да ли се нервирате у саобраћају, да ли псујете, као многи возачи?

- Немам обичај да искаљујем бес за управљачем, јер то човека несвесно води из једне грешке у другу, а грешке се завршавају трагедијама. Ипак, веома ми смета себичност, оно наше "ја сам себи најпречи". Знате ситуацију у којој неко не дозвољава другоме да се укључи у колону или када неко уђе у раксрсницу иако види да не може да прође? Смета ми и себичност, кад неко зна где иде, а то што није дао "мигавац", па ми остали не знамо, вероватно није важно. Или кад неко стане "само на минут", а онда се због њега формира читава колона.

* Да ли имате неку дестинацију коју до сада нисте, а желели бисте да покажете гледаоцима?

- Дуго планирам да направим један серијал о најлепшим возачким путевима Балкана. Радили смо пре неколико година шест наставака о најлепшим путевима Србије, али овај наш део света итекако је богат путевима који су извор великог задовољства за сваког ко воли вожњу. Имам читаву ризницу локација на које би требало отићи, али још нисам пронашао довољно резервног времена за тако нешто.

МАРАТОНАЦ И СТРЕЛАЦ

* Шта још волите осим вожње?

- До 1996. био сам активни атлетичар, дугопругаш, па и данас трчим, и данас се такмичим на маратонским дистанцама. На тренинзима сам обично рано ујутру, пре седам сати, четири до пет пута недељно, чак и када сам негде на путу. Бавио сам се и стреличарством. Са породицом понекад истражујем путеве по Србији, тражим лепе деонице за вожњу, са незаборавним пејзажима. Некада сам се бавио и фотографијом, данас мало ређе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)