АГРАРУ НАЈВЕЋА ПОДРШКА: Држава намерава да потроши 143,6 милијарди на субвенције

С. БУЛАТОВИЋ

04. 11. 2021. у 16:11

ПРЕД посланицима ће се ускоро наћи план трошкова Србије у наредној години. Према предлогу, који је недавно усвојила Влада Србије, на субвецније ће се потрошити 143,6, а на робу и услуге непуних 160 милијарди динара. Отплата камата и кредита коштаће нас 116,2, дотације за пензије, здравствену и социјалну заштиту - 214, док ће градови, општине и покрајине добити 102 милијарде динара.

АГРАРУ НАЈВЕЋА ПОДРШКА: Држава намерава да потроши 143,6 милијарди на субвенције

Фото: Приватна архива

Убедљиво највеће субвенције су одвојене за пољопривреднике - укупно 50,6 милијарди динара. Министарство привреде ће и наредне године подржвати инвеститоре. Одвојена су средства за измирење обавеза које Србија има према уговорима са инвеститорима. За те намене наредне године може да се потроши 20 милијарди динара. Још 2,7 милијарди динара су намењене осталим субвенцијма у привреди.

Буџет ће са непуних 20 милијарди динара помоћи друмски саобраћај, са 17,7 милијарди железнички, а са 2,13 милијарде и ваздушни. Субвенционисаће се и енергетика са 6,46 милијарди динара, култура са 1,7, наука и образовање са 3,2, а туризам са једном милијардом динара.

Порески приходи ће се наплатити у укупном износу од 1.317,9 милијарди динара. Потрошња би требало наредне године Србији да донесе укупно 684,1 милијарду динара, што представља номинално повећање од 4,6 одсто у односу на износ пореза на додату вредност који је предвиђен у 2021. години. Скоро сваки други динар у српском буџету стиже управо од њега. Учешће ПДВ у структури укупних прихода, у 2022. години, расте и износи 45,1 одсто. Укупна домаћа компонента ПДВ процењена је у износу 72,3 милијарди динара, док је ПДВ из увоза пројектован у износу од 611,8 милијарди динара.

ПЛАНИРАНИ ЗАЈМОВИ

ПОТРЕБНА средства за финансирање буџетског дефицита, набавку финансијске имовине и отплату главнице по основу дугова домаћим и страним зајмодавцима за директне и индиректне обавезе Републике Србије износе укупно 624,7 милијарди динара. динара. Обезбедиће се из зајмова домаћих и међународних комерцијалних и мултилатералних финансијских институција и иностраних влада, као и из специјалних права вучења одобрених Републици Србији одлуком Одбора гувернера Међународног монетарног фонда.

Држава од пореза на доходак очекује 87,7 милијарди динара, што је 8,1 одсто више у односу на процењени износ у овој години. Порез на добит правних лица пројектован је у износу од 132 милијарди динара и смањен је за 11 милијарди динара у односу на 2021. годину.

Од акциза се очекује укупно 337,6 милијарди динара при чему се на акцизе на нафтне деривате односи 186,5 милијарди, акцизе на дуванске производе 114,5 милијарди, акцизе на кафу и алкохол доносе 18,1 милијарди, акцизе на електричну енергију 18,5 милијарди динара. Пројектовани раст прихода од акциза у односу на 2021. годину је 2,6 одсто. Приходи од царина у 2022. години пројектовани су у износу од 63,1 милијарди динара што представља раст од 7,1 одсто.

У 2022. години предвиђено је 23 милијарде динара ванредних непореских прихода, од чега 10,5 милијарди би требало да обезбеде јавна и државна предузећа - по основу добити и дивиденди.

ГАРАНЦИЈЕ

ДРАЖАВА наредне године може да изда гаранције до износа од 146,6 милијарди динара. Гаронтоваће за кредите "Србија Карго", "Србија Воза", "Електродистрибуције Србије", "Електромрежа Србије", "Србијагаса", "Електропривреде Србије"...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НЕМЦИ, ОДАКЛЕ ВАМ ПРАВО? Порука из Русије у вези са Резолуцијом о Сребреници: Ви сте истребили 10 милиона људи!

"НЕМЦИ, ОДАКЛЕ ВАМ ПРАВО?" Порука из Русије у вези са Резолуцијом о Сребреници: Ви сте истребили 10 милиона људи!

УЧЕСНИЦИ међународне седнице о безбедности у Санкт Петербургу дошли су до закључка да је резолуција о наводном геноциду у Сребреници, коју Немачка промовише у УН, лицемерје и извртање чињеница, изјавио је секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев.

25. 04. 2024. у 18:08

Коментари (0)

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна