СВЕ КУЋЕ ПРЕ 2015. ДЕКРЕТОМ У КАТАСТРУ? На озакоњење чека готово два милиона некретнина

Б. Ца.

26. 07. 2021. у 11:00

СВИ објекти грађени за лично становање, подигнути до 2015. године, декретом ће бити уписани у катастар!

СВЕ КУЋЕ ПРЕ 2015. ДЕКРЕТОМ У КАТАСТРУ? На озакоњење чека готово два милиона некретнина

Фото Н. Скендерија

Ово незванично сазнају "Новости", након прексиноћне најаве председника Александра Вучића, да ће у Србији ускоро бити покренут нови процес легализације дивље градње.

Према нашим сазнањима, нови круг озакоњења највише ће бити усмерен ка најсиромашнијим грађанима, који су направили прекршај да би стекли кров над главом. Строго ће се водити рачуна да објекти изграђени у последњих шест година никако не буду легализовани, јер су њихови власници починили кривично дело и сви ће бити процесуирани. Шансу за чисте папире неће имати они који су зидањем кршили законе са циљем да зараде или прошире бизнис.

Прописи ће се најстроже односити према појединцима који почну да копају темеље без папира након што је најављен нови закон. Наиме, приликом сваког круга легализације неодговорни људи у нади да ће се провући без казне, крену да зидају и шта им треба и шта им не треба. Зато се и нови прописи пишу тако да се казне они који су то чинили и приликом претходног круга озакоњења. Колике ће бити таксе за оне који државном одлуком буду уписани у катастар, још није познато.

Тренутна ситуација је таква да готово два милиона објеката у Србији још чека легализацију. Захтеви су поднети и пре више година. Иако је по важећем Закону о озакоњењу из 2015. године, допуњеном 2018, дивља градња кривично дело и такав објекат мора да се уклони, донето је само око 7.500 решења о њиховом рушењу.

После низа покушаја легализације током претходних година, најпре је цео процес уместо у општинама, пребачен на посебан секретаријат. Од пре годину и по дана поново је враћен у општине, у којима није било довољно кадра да се посао брже обавља. У пракси се показало да је то био превелики залогај за локалне самоуправе, уз све остале обавезе које већ обављају, па је рок за легализацију свих престоничких објеката најављен до краја 2023. године, деловао као преамбициозан пројекат.

Процењује се да у фиокама сваке општине скупља прашину између 20.000 и 30.000 предмета о неозакоњеним објектима, од чега је на стотинак предмета позитивно одговорено од 2020. године, када је овај посао препуштен општинама.

Иначе, проблем дивље градње у Србији траје деценијама, заправо је започео пре око пола века и то у СФР Југославији. Насеље Калуђерица у Београду прво је дивље насеље на овом просторима, настало после уставних промена 1974. године, а затим и почека масовног исељавања са Косова и Метохије због појачаних тензија. Тадашња социјалистичка власт зажмурила је и тиме дала зелено светло за масовно грађење породичних кућа без дозволе, али само на том простору, јер није било шансе да се толиком броју људи обезбеде легални станови.

Након ратова деведесетих, хиљаде избеглица са простора бивше Југославије тражиле су уточиште у Србији и на ободима Београда следи нови велики талас дивље градње. Нови миленијум обележила је такође бесправна градња, пре свега због профита, где се због зараде градило и трговало нелегалним становима и објектима. Тако је ова "клица" заразила буквално све велике градове Србије, а нарочито престоницу.

Протеклих година било је више покушаја легализације. За око две деценије колико траје ова борба, у великим центрима где је овај проблем и највећи, легализовано је тек неколико процената укупно изграђених објеката.

Калуђерица, Фото И. Маринковић

Закон о озакоњењу објеката, иначе, предвиђа да сви сазидани објекти без издатог решења о грађевинској дозволи, или одобрењу извођења радова после 27. 11. 2015. године, нису предмет озакоњења у складу са одредбама закона и за њих би требало да буду донета решења о рушењу.

Према свих шест претходно важећих закона који су уређивали област легализације до новембра 2015. године, а који су били на снази 17 година, донето је око 150.000 решења. Пет година после усвајања Закона о озакоњењу, није се далеко одмакло. Иако је идеја новог прописа са овом тематиком требало да буде јефтино и брзо озакоњење, уз минималну документацију, та жеља није била довољна за реализацију. Нерешени имовинско-правни односи најчешће се помињу као разлог који је успорио овај поступак.

ЗАКЉУЧАНЕ НЕКРЕТНИНЕ

ПОСЛЕДЊИМ изменама и допунама Закона од новембра 2018. године, стопирана је продаја некретнина које су у процесу легализације и нотари не оверавају такве уговоре. Док се тај процес не оконча, власници таквих некретнина онемогућени су да их продају. Убрзање доношења решења о озакоњењу стамбених објеката, како стручњаци кажу, повећало би понуду некретнина на тржишту, а тиме и стабилизацију њихових цена. Како кажу, на тренутно високу цену квадрата у Београду утиче и тај велики број "закључаних" некретнина.

Фото П. Милошевић

ПОПИС

У протеклих двадесет година легализовано је укупно око 400.000 објеката. Последњим пописом незаконито изграђених некретнина обухваћено је чак 1,6 милиона зграда, кућа и помоћних објеката.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (8)