МАЛИ НА КОПАОНИК БИЗНИС ФОРУМУ: Показали смо колико смо отпорни

Novosti online

25. 05. 2021. у 13:29

МИНИСТАР финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали данас је, на 28. Копаоник бизнис форуму, изјавио да је Србија у претходном периоду остварила велики успех на два фронта – у борби за спас економије и у борби за здравље грађана.

МАЛИ НА КОПАОНИК БИЗНИС ФОРУМУ: Показали смо колико смо отпорни

Фото: Танјуг/Раде Прелић

- Реаговали смо правовремено, ефикасно, дефинисањем и спровођењем првог и другог пакета помоћи привреди и грађанима с циљем смањења последица пандемије вируса корона, а тренутно спроводимо и трећи пакет. Никада у историји се није догодило да држава преузима највећи терет кризе на себе. Јаки смо, стабилни, имамо довољно новца да помогнемо нашој економији, привредницима и грађанима. Наша економија је опстала упркос огромној светској економској кризи. Ми нисмо имали црне сценарије, није било масовног отпуштања, затварања фабрика, нисмо имали проблема са набавком маски, респиратора и остале медицинске опреме. Показали смо колико смо отпорни - рекао је он. 

Синиша Мали је најавио и да ће Влада Републике Србије 3. јуна одлучивати о наставку сарадње са ММФ-ом. 

- У протекла два месеца ми смо дефинисали основне развојне и реформске циљеве, који се односе на реформе јавних предузећа, Пореске управе, на зелену агенду, односно на све оно што треба да допринесе бољем и ефикаснијем функционисању наше економије, подизању животног стандарда грађана - рекао је он и напоменуо да нови аранжман са ММФ-ом неће бити финансијског, већ саветодавног карактера.

Фото: Министарство финансија

Говорећи о економским мерама подршке, Мали је подсетио да је држава за три пакета помоћи грађанима и привреди издвојила око осам милијарди евра, што чини преко 17 одсто нашег БДП-а, пре свега захваљујући одговорној фискалној, економској политици и чињеници да је Србија имала четири године суфицит у буџету. 

- Када је борба за здравље у питању, ми смо одмах реаговали и набавили медицинску опрему, али смо обезбедили и новац за подизање плата медицинским радницима, као и за једнократну помоћ. Само прошле године ми смо успели да изградимо две ковид болнице у рекордном року од четири и по месеца - рекао је Мали. 

Он је подсетио да је Србија по броју ревакцинисаних грађана четврта у Европи, а пета по броју оних који су примили само једну дозу. 

- Снага једне државе сада је више него икада везана за јачину здравственог система. Наши грађани могу да бирају између четири вакцине. Успели смо да променимо имиџ наше земље, а имамо и странце који долазе у Србију да се вакцинишу - напоменуо је он. 

Министар финансија се осврнуо и на један од најбољих резултата по питању стопе раста на старом континенту прошле године, упркос пандемији вируса корона. 

- Србија је међу најбољима у Европи. Сви траже начин да убрзају раст своје економије, да крену да расту што брже и што више. Ту се крије кључ за раст плата, пензија, за инвестиције, за улагања у здравство, инфраструктуру. То је уједно и циљ наше економске политике - рекао је Мали. 

Он је напоменуо да је резултат Србије препознат и од стране светских финансијских институција. 

- Светска банка је прошле године прогнозирала пад од 3 одсто, ММФ 2 процента, а потом су мењали прогнозе. Ипак, наш резултат је био међу три најбоља у Европи, јер смо остварили минус 1 одсто. Ове године, док још траје пандемија, боримо се да имамо највиши раст БДП-а на старом континенту. Тако нам је Европска комисија прогнозирала раст од 5,3 одсто, Светска банка пет процената, а ми кажемо да ће раст БДП-а Србије ове године бити ближи резултату од 7 одсто, него 6 процената - рекао је Мали. 

Напоменуо је да је до успеха, између осталог дошло захваљујући тешким мерама фискалне консолидације које је Србија спровела у претходном периоду. 

- Често чујемо да БДП не расте довољно брзо, а чињеница је да је бивши режим оставио земљу пред банкротом, а да смо ми кроз тешке мере фискалне консолидације морали да спашавамо наш буџет. Када смо 2017. године завршили тај посао, остварили смо други кумулативни раст у Европи. Председник Александар Вучић је 2014. године дефинисао циљеве – фискалну консолидацију, а потом што бржи раст на здравим основама. То је оно што економска политика Владе Републике Србије успева и да оствари - истакао је Мали. 

Фото: Министарство финансија

Упркос великим улагањима и издвајањима државе, јавни дуг ће, како је министар објаснио, остати стабилан и на нивоу испод 60 одсто, односно испод нивоа Мастрихта. 

Истакао је да је прошла година била успешна и по питању стопе незапослености, која је пала на 9 процената у односу на резултат из 2019. године, када је била 10,4 одсто. 

- Не заборавите да је незапосленост 2012. године била 25,9 процената, а то значи да сваки четврти човек у Србији није имао посао. Погледајте овај резултат и отпорност наше економије која се показала у доба највеће светске економске кризе захваљујући огромној помоћи државе - навео је он. 

Напоменуо је и да стране директне инвестиције нису имале пад као у другим земљама, и подсетио да више од 60 одсто инвестиција у односу на регион, долази у Србију. 

- Прошле године имали смо преко три милијарде евра инвестиција у нашу земљу“, рекао је он, и подсетио да је крајем прошле године постављен камен темељац за највећу јапанску инвестицију у Србији – Тојо тајерс у Инђији, са 560 радних места. У фебруару ове године, додао је, добили смо информацију да ће Нидек инвестирати две милијарде евра у Нови Сад. То су нова радна места, нова улагања, нове технологије које стижу у нашу земљу и то говори да је поверење инвеститора задржано. Кредибилитет смо зарадили у претходних 18 месеци, јер смо као држава све обавезе на време плаћали привреди, инвеститорима, одржали смо сва обећања, па и није чудо што инвеститори настављају да долазе у Србију - рекао је Мали. 

Подсетио је и да буџет за 2021. годину има три аспекта – никад већа улагања, јачање здравственог система и јачање потрошње. 

- У доба светске пандемије, када је присутна неизвесност када и како ће се пробудити светска економија, када ће се вратити високе стопе раста, ми смо одлучили да издвојимо никад већа средстава за инвестиције у инфраструктуру. Тако су инвестиције у буџету за ову годину 7,2 одсто нашег БДП-а, што је преко 430 милијарди динара - рекао је Мали и подсетио да су предвиђена и велика улагања у здравство, пре свега за наставак изградње болничких капацитета, али и за изградњу фабрике вакцина у сарадњи са УАЕ и НР Кином. 

Напоменуо је да упркос неоснованим критикама појединаца, јачање личне потрошње остаје фокус српске економске политике. 

- Ми се чврсто водимо политиком раста пензија и плата јер то је основа за раст животног стандарда грађана Србије. Радимо на увећању личне потрошње, што је најзначајнија компонента раста БДП-а - рекао је Мали и додао да је у марту просечна плата у Србији била 555 евра, док је 2012. године била 329 евра. 

- Ми смо дали обећање да ће на крају прошле године просечна плата бити преко 500 евра, а сада смо на 555 евра. Идемо ка просечној плати од 600 евра, да бисмо убрзано стигли до 900 евра у наредне четири године. Ми смо дали обећање да ће на крају прошле године просечна плата бити преко 500 евра, а сада смо на 555 евра. Идемо ка просечној плати од 600 евра, да бисмо убрзано стигли до 900 евра у наредне четири године. Од тога не одустајемо - напоменуо је Мали и подсетио да упркос пандемији, држава не одустаје од плана „Србија 2025“, што подразумева улагање додатних 14 милијарди евра у ауто-путеве, за изградњу метроа, болница, туристичких капацитета, канализациону и водоводну мрежу.

Мали је рекао да је држава спровела важне промене ради олакшавања функционисања привреде, пре свега усвајањем Закона о фискализацији и Закона о е-фактурама, који ће почети да се примењују од 1. јануара следеће године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више патриота за Украјину

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више "патриота" за Украјину

ВАШИНГТОН још нема бесплатне системе противваздушне одбране "патриот" који би могли да буду пребачени у Украјину, произилази из интервјуа са америчким саветником за националну безбедност Џејком Саливаном за МСНБЦ.

26. 04. 2024. у 19:17

Коментари (0)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!