КОД НАС ЈЕ ПАНДЕМИЈА - КОД ХРВАТА ВЕЛЕПОШАСТ: Корона вирус је заразио и језик - ево како се одразио на српски, а како на хрватски

Новости онлајн

23. 04. 2021. у 17:38

КОРОНА нам је, нажалост, однела много живота, али донела нови, свакако другачији живот у српском језику.

КОД НАС ЈЕ ПАНДЕМИЈА - КОД ХРВАТА ВЕЛЕПОШАСТ: Корона вирус је заразио и језик - ево како се одразио на српски, а како на хрватски

Фото: Архива Новости

Зато је на институту САНУ објавио на свом сајту речник појмова из периода епидемије ковида. Да је среће па да их у будуће што мање користимо.

Док је пандемије, па чак и после ње, причаћемо и слушаћемо о корона кризи, корона времену, корона закону, корона мерама, корона журкама, корона бројкама... Нажалост, такво је време дошло да све почиње и завршава се короном... Короном је "заражен" и наш језик, а какве је све симптоме добио у претходном периоду, објаснили су лингвисти Института САНУ у свом најновијем речнику.

Као у рату

Једна од ауторки тог дела професорка Марина Николић са Института за српски језик САНУ истиче да је пандемија ковида знатно изменила језик на лексичком плану.

- То значи да су се појавом новог вируса и болести коју је он изазвао појавиле и многе нове речи у вези с епидемијом, али и оно што је врло интересантно - велики број већ постојећих речи, које су се до прошле године користиле искључиво у медицини, проширио је домен своје употребе, то јест, изашао је из оквира специјалне медицинске терминологије и ушао у језик медија и свакодневни говор. То би биле, рецимо, следеће речи: епидемија, вакцина, оболели, карантин, новооболели, заражени, новозаражени, леталитет, морталитет, епидемиолошка ситуација, епидемиолошка крива, пик епидемије и тако даље - наглашава Николићева.

С друге стране, како каже, граматика се није готово уопште променила, пошто је она врло стабилан костур сваког језичког система, па и српског.

- Али смо приметили својеврсне промене у српском јавном дискурсу. У језик јавне комуникације спадају медији, а тамо се, за разлику од досадашњих доминантних учесника, политичара, паралелно и све више појављују лекари и стручњаци за спречавање ширења вируса, такозвана "струка". Занимљиво је како се сама болест посматра, рецимо, упадљиве су метафоре рата, где је вирус невидљиви непријатељ против кога се боримо свим силама или чујемо да корона ових дана поново наставља офанзиву, а епидемија се пореди и са природним појавама или непогодама, па имамо ново жариште или други талас, прати се ток болести и слично - апострофира Николићева.

Манипулација страхом

Наша саговорница подвлачи да медицински део Кризног штаба, будући да није навикнут на начин комуникације коју политичари имају с грађанима, често има проблем да уобличи недвосмислену, објективну, јасну и прецизну поруку.

- Стиче се утисак и да лекари и епидемиолози, с једне стране, а политички естаблишмент, с друге, с времена на време замењују улоге, што у скорије време није забележено. Такође, често се манипулише емоцијама, на пример, страхом (гробља ће нам бити мала, у болницама више нема места, ситуација је драматична), препорукама, бројевима, процентима, и подацима уопште, што све заједно изазива велико неповерење и отпор код грађана - каже професорка с Института за српски језик САНУ.

Две најпознатије речи од почетка пандемије свакако су корона и ковид.

- Реч коронавирус је постојала и раније у српском језику, али се употребљавала само у множини и служила је да означи породицу вируса која је име добила на основу изгледа, који асоцира на венац. Данас, када се употреби реч корона, недвосмислено се мисли на новооткривени вирус из те групе. С друге стране, ковид није реч која је постојала, већ је она новонастала као скраћеница од енглеских речи цоронавирус дисеасе којој је додат број 19 јер је болест откривена 2019. Нове су све речи изведене од две поменуте, као што су, на пример, коронаш и коронашица, коронски, корона криза, ковидаш, ковидпозитиван, ковидиот, ковид амбуланта - објашњава Николићева.

Богаћење речника

Многи сматрају да су српски и хрватски језик исти, међутим, различито се односе према страним изразима. Тако су интернет већ преплавили хрватски преводи туђица у вези са короном, као на пример: изолација - самоосама, пандемија - велепошаст, респиратор - дишник...

- Нове речи у вези с епидемијом коронавируса у српском језику не би могле бити замењене другима, прво оне су настале да именују новонастале појмове, и друго оне немају синониме или домаће еквиваленте. За разлику од хрватског или словеначког језика, српски језик није пуристички, што значи да не постоји развијен отпор према позајмљеницама, те се у српском језику за нове појмове чешће речи позајмљују него што се граде по узору на домаће. Да признам, мени су неке од замена врло занимљиве, али бојим се да сличне креације не би биле шире прихваћене и на крају заживеле у српском језику. Посебно, што су већина од њих стручни термини, који се врло ретко преводе или обликују према домаћим моделима - истиче Николићева.

Наша саговорница апострофира да је позајмљивање један од начина богаћења речника, а не осиромашења.

- Мада, увек треба истаћи да употреба било којих речи, па и оних страног порекла, зависи од контекста у коме се употребљавају. Ове речи не могу угрозити стабилност система српског језика. Промена у граматици није било, промене које су се десиле приливом нових речи имају своја оправдања. Употреба одређених речи може бити спорна, али највише у смислу потенцијалног неразумевања, пошто је важно да информације упућене широј јавности буду не само доступне, већ и разумљиве највећем броју наших грађана. На пример, боље је употребити израз пратеће болести наместо речи коморбидитет. Или боље је губитак чула мириса уместо аносмија, када је порука упућена широј јавности, а не само стручној - закључује Николићева.

Корона изрази у српском језику

Аносмија - пролазна или трајна неспособност осећања мириса

Асимптоматски, -а, -о - који нема симптоме; који не осећа симптоме болести; у изр. асимптоматски болесник, асимптоматски пацијент, асимптоматски случај и сл.
Виртуелна учионица - учионица у дигиталном окружењу које омогућава приступ наставном градиву
Вирулентност - способност заразних микроорганизама да изазову болест, заразност; вируленција
Драјвин дијагностика - дијагностика развијена у појединим земљама, на основу узорака добијених тестирањем при којем особа не излази из аутомобила у којем је дошла на тестирање
Зооноза - болест која се са животиња (кичмењака) преноси и на људе
Експоненцијални раст - у време епидемије ковида: резултат који расте све већом брзином
Инкубација - временски размак од тренутка заразе до појаве првих знакова болести
Изолација - одвајање заражених болесника да би се спречило ширење заразе
Имунизација - стварање, изазивање вештачког имунитета, заштита организма од заразних болести, имунизовање
Инфодемија [енг. инфодемиа] - превелика количина, углавном информација на интернету које се тичу неког проблема, чије је решење отежано
Карантин - 1. заштитна мера за спречавање ширења заразних болести, која обухвата привремену изолацију и задржавање болесних особа и животиња из крајева захваћених заразном болешћу. 2. установа на граници у којој се држе изолована лица, животиње или роба која би могла пренети заразу
Ковид амбуланта - специјализована амбуланта за борбу против болести ковид 19
Ковид болница - болница специјализована за лечење болести ковид 19; неретко простор пренаменован за лечење болести ковид 19
Ковидан, -дна, -дно - 1. који је оболео од ковида. 2. који припада ковиду; који се односи на ковид; који потиче од ковида
Ковидиот - [енгл. цовидиот; цовид + идиот] пеј. - 1. особа која игнорише упозорења, смернице и правила о јавној безбедности у вези са ковидом 19. 2. особа која непотребно гомила намирнице или заштитну опрему
Колективни имунитет - имунитет који је стекло довољно људи да се болест престане ширити; имунитет крда
Коморбидитет - истовремена појава двеју или више болести; пратеће болести
Корона журка - недопуштено дружење током епидемије коронавируса; корона забава, корона парти
Корона изазов - [енгл. Цоронавирус Цхалленге] - форма виртуелног изазова у коме је циљ прекршити правила понашања у време епидемије коронавируса имајући у виду последице нарушавања туђег или сопственог здравља
Корона криза - економска криза до које долази због престанка рада многих фирми у време епидемије коронавируса; негативан утицај на економију проузрокован епидемијом коронавируса
Корона мере - мере које се предузимају у циљу сузбијања ковида 19; низ поступака у економији којима се настоје ублажити губици проузроковани пандемијом
Коронаш - особа мушког пола оболела од коронавируса; ковидаш, коронарац, коронац
Кризни штаб - саветодавно тело које прати ситуацију и сл. и на основу тога предлаже Влади примену одговарајућих мера
Корона криза - економска криза до које долази због престанка рада многих фирми у време епидемије коронавируса; негативан утицај на економију проузрокован епидемијом коронавируса
Корона лудило - масовна обузетост епидемијом коронавируса
Корона профитер - човек који покушава да профитира због кризе проузроковане епидемијом коронавируса
Корона шопинг - куповина превелике количине намирница и осталих залиха подстакнута коронафобијом
Линеарни раст - раст у свакоме кораку за исти износ
Леталан, -лна, -лно - 1. који се односи на смрт, смртан. 2. који доноси смрт, смртоносан, убитачан; који се завршава смрћу
Леталитет - број умрлих на одређеном подручју у одређеном раздобљу према укупном броју оболелих
Локдаун - [енгл. лоцк доwн] - увођење карантина или рестриктивних мера да би се повећала сигурност; шатдаун
Нова нормалност - скуп промењених друштвених правила која подразумевају друкчије свакодневно понашање у заједници као последицу пандемије коронавируса
Нулти пацијент - особа која је на неком подручју прва идентификована као заражена; првозаражени; индексни случај
Пик - највеће дневно повећање броја оболелих; врхунац
Поравнање криве - настојање да се успори ширење коронавируса придржавањем противепидемијских мера како би се обезбедило довољно болничких кревета за пружање неге свима којима је потребна
Прокужавање - стицање имунитета преболевањем болести
Рад од куће - извршавање редовних радних обавеза без одласка на радно место
Релаксација/релаксирање мера - увођење блажих мера попут отварања пијаца, теретана, ресторана или допуштања путовања под одређеним условима
Респиратор - направа за вештачко дисање
Самоизолација - кућна изолација особа које имају симптоме заразе или особа које не показују симптоме заразе, али су боравиле у епидемијом захваћеним подручјима или су биле у контакту са зараженим особама
Серолошко тестирање - тестирање којим се доказују специфична антитела у серуму људи који су били заражени коронавирусом без обзира на то јесу ли развили болест ковид 19 или нису имали симптоме
Симптом - промена у субјективном осећању, функцији или изгледу која указује на поремећај, абнормалност или болест
Смртност - однос броја умрлих према броју оболелих од неке болести изражен у процентима; леталитет
Сој - скуп организама који је посебна генетска варијанта унутар једне врсте
Струка - област, грана науке, технике, знања, уметности; занимање, професија; у време ковида: група људи специјализованих за различите гране медицине
Талас (у изр. други, трећи...) - поновно избијање епидемије на подручјима на којима су људи већ оболели од вируса САРС-ЦоВ-2
Физичка дистанца - мера која подразумева држање безбедног растојања од најмање два метра; социјална дистанца
Цитокинска олуја - интензивна имунолошка реакција организма (названа према протеинима цитокинима, који регулишу јачину и смер имунолошке реакције) која изазива самоуништавање сопствених здравих ћелија услед снажног деловања имунолошког система.

Хрватски корона изрази

Пандемија - велепошаст

Коморбидитет - суболест
Респиратор - дишник или дисајник
Лоцкдоwн - друштвостај или обуставка
Снеезе протецтор - кихобран или стаклопластично помагало
Самоизолација или самоосама

(Блиц)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)