КОРОНА - ОДГОВОРИ НА СВЕ ДИЛЕМЕ: Свака вакцина боља од судара са короном, ниво антитела није једини показатељ ефекта

У ПРАКСИ, светској, и нашој, потврђује се оно што су епидемиолози тврдили и пре него што је иједна антиковид-вакцина добила дозволу за примену: да је свако цепиво боље од судара са природним вирусом корона, за који још није поуздано утврђено које све последице оставља, ни да ли су пролазне или трајне.

Фото: Д. Миловановић

Разлика у заштити коју обезбеђују доступне вакцине, па и четири које се примењују у Србији - "Сонофармова", "Фајзер-Бионтекова", "Астра Зенекина" и руски "спутњих V", заправо је у нијансама - од 85 до 95 одсто.

Истраживање Института за примену нуклеарне енергије - ИНЕП спроведено на лекарима, показало је да 85 одсто вакцинисаних од прве дозе до ревакцинације развије антитела, најбрже после "Фајзер Бионтекове" вакцине, најспорије после "Синофармове".

Имунолог др Срђа Јанковић, лекар у Универзитетској дечјој клиници и члан Кризног штаба, каже да је 97 одсто људи који приме две дозе, после три недеље, колико је потребно вакцини да помогне организму да оствари имунски одговор, заштићено и да је код њих ризик од оболевања сведен на само три одсто.

Фото: АП

То што антитела могу да се измере и пре него што се апликује друга доза, у свим случајевима за 21 дан, изузев "Астра Зенекине" вакцине, која се даје после 12 недеља, ипак не значи да је постигнут пун ефекат вакцине. Он се постиже тек две недеље након друге дозе, упозорава др Марија Гњатовић, истраживач у ИНЕП:

- Чак 85 одсто вакцинисаних "Фајзер-Бајонтековом" вакцином је већ две до три недеље након прве дозе развило велику количину антитела против вируса корона. Код "спутњика V" је то било неколико дана пре друге дозе, док је код кинеске "синофарм" вакцине највећа количина антитела створена недељу-две након друге дозе - каже Гњатовићева.

Истраживања су показала да 98 одсто људи који су примили било коју од ове три ванкцине (за "астра зенеку" се још чекају подаци, јер је она последња стигла), има створена антитела.

Др Гњатовић каже да све три вакцине две недеље након друге дозе дају сличан титар, разликују се само по моменту кад се антитела јављају.

Антитела нису једини показатељ имунитета, али су мерљива за разлику од ћелијског имунитета, за који се чак сматра да је много важнији.

- Провера антитела није начин да се поуздано утврди да ли је неко заштићен или не, односно да ли је вакцина деловала - каже др Срђа Јанковић.

- Не можемо тако проверити ћелијски имунитет који је много важнији, а друго на различитим тестовима можемо добити резултате који се разликују квантитатвно, што не значи да је заштита мања.

Многи, међутим, заборављају да до стицања пуног имунитета треба да се понашају као да нису примили вакцину - да носе маску и држе дистанцу.

- Посебно треба водити рачуна и због тога што вакцинација краткотрајно ослаби имунитет, па је непосредно по имунизацији ризик од инфекције већи - упозорава др Гњатовић.

* * * * * * * * *

У КОВИД-АМБУЛАНТАМА регистровани су случајеви инфекцине након прве, па и након друге дозе вакцине.

- Уколико се неко разболи дан, два или пет после примања вакцине, већ је био заражен и вакцина није стигла да на време подстакне заштиту - каже др Срђа Јанковић. - Тада се очекује блажи ток болести.

Ако се особа разболи пре примања друге дозе вакцине, шема вакцинације се мења: друга доза се одлаже. Током акутне болести не може се примити вакцина, а ревакцинацију треба одложити.

- Потребно је да прође најмање месец дана од излечења до примања цепива - каже вирусолог др Тања Јовановић, професор Медицинског факултета у Београду и чланица Кризног штаба. - Вакцину смеју да приме само здраве особе, које немају акутно инфективно обољење, укључујући и ковид 19.

Процене су да су они који су прележали ковид заштићени природно стеченим имунитетом најмање три месеца, па и друга доза може да се прими тек по истеку тог времена. Ако се раније апликује она ће заправо појачати имунитет. Ако је форма болести била блага, прва доза може да се прими месец дана по излечењу. Оптимално је да то буде три месеца после престанка симптома.

Ко хоће да проверава ниво Игг заштитних антитела заправо не мора да се вакцинише све док је он висок, па чак и ако је тако пуних годину дана после природне инфекције. Већ постоје назнаке да би онима који су прележали ковид била довољна само једна доза вакцине, али таква препорука званично још није издата, па и за њих важи уобичајена шема са две дозе вакцине.

* * * * * * * * *

АКО одлучите да проверите ниво антитела после вакцинације, требало би да знате да није свеједно који тест радите, као ни да резултати у лабораторијама нису стандардизовани.

- После вакцине важно је да ЕЛИСА тест буде базиран на примени С протеина - каже др Марија Гњатовић.

- У природној инфекцији, тестови су били базирани на Н протеину, кога нема у вакцинама. Тако да ако будете урадили тест после вакцине на бази Н протеина можете добити лажно негативан налаз, а вероватно имате створену класу ИГГ антитела према вирусу корона.

У лабораторијама се углавном користе ЕЛИСА тестови али са различитим референтним вредностима.

- У нашим јединицама гранична вредност је 15. Све што је изнад 15 сматра се позитивном вредношћу, тј. да сте развили имунитет. Ако имате 16 значи да је одговор кренуо, да су антитела кренула да се стварају - објашњава др Гњатовићева.

Ток развоја антитела разликује се зависно од тога која вакцина је апликована.

- Када је реч о "Фајзеровој" вакцини, две три недеље после прве дозе ствара се одговор који је код највећег броја људи између 50 до 80 јединица антитела. После друге дозе те јединице иду и до 120 у ИНЕП-овом тесту - рекла је Гњатовићева.

- Када је у питању "Спутњик V" вакцина, одговор се ствара неколико дана касније у односу на "Фајзерову", вредности су нешто ниже и најчешће се крећу око 50 јединица пред ревакцину, односно три недеље након примене прве дозе, затим те вредности после друге дозе расту и долазе до 80, 90 јединица.

Да не би били разочарани резултатима провере антитела, појединци би заправо требало да се "држе" основног критеријума, а то је да свака вредност изнад граничне, наведене на резултату, значи да сте на неки начин заштићени од инфекције.

* * * * * * * * *

ЗАСАД се зна да после прележаног ковид-19 имунитет траје најмање три месеца, а анализе које је радио ИНЕП показују да није дошло до значајног пада нивоа антитела ни код оних који су имали ковид-19 пре седам или осам месеци, па се процењује да ће заштита трајати минимум годину дана. То, наравно, зависи и од клиничке слике болести, па је уочено да се мање антитела ствара и да заштита краће траје код оних који су имали благу форму ковида. Колико ће трајати заштита стечена вакцинацијом не зна се поуздано, а опсези које су дали произвођачи су од шест месеци до две године.

- Потребно је још неко време да бисмо закључили колико ће имунитет након сваке од вакцина трајати - каже Гњатовићева. - У природној инфекцији, са тежом клиничком сликом, ствара се већа количина антитела која траје месецима након прележане болести, чак и до годину дана. Што се тиче блажих инфекција, антитела нестану у току неколико месеци.

- То, ипак, није правило. Док год се одржавају вредности и уколико не опадају значајно, није препорука да журе са вакцином. Ако вредности нагло падају па са 50 јединица дођете на 30 у року од два месеца, препорука је да такве особе приме вакцину.

* * * * * * * * *

Фото: Depositphotos

ЈЕДАН број вакцинисаних - пре свега људи који имају слабији имунитет на заразе, оболели од дијабетеса, хипертензије, астме, срчаних, бубрежних и других хроничних болести, можда ће морати да примеи и трећу дозу вакцине.

"Синофарм", "Фајзер Бионтек" и "Модерна", чију вакцину ћемо добити у последњем кварталу године, започели су истраживање које укључује и давање треће дозе заштите против вируса корона, која би појачала заштитни ефекат цепива, како се претпоставља бар за 10 до 20 одсто.

- У овој фази имунизације још не може поуздано да се зна када ће титар антитела развијених имунизацијом почети нагло да опада, а то је параметар на основу којег би се доносила одлука о увођењу треће дозе вакцине и одређивало време за њено апликовање - каже за "Новости" епидемиолог др Радмило Петровић.

-Чињеница је да се један број људи и после прележане инфекције вирусом корона поново зарази, што указује да вирус не надражује толико организам да ствара антитела и тако развија одбрану. На основу тога сам претпоставио да ће за шест месеци или годину дана, зависно од имуног одговора, бити потребна и трећа доза вакцине.

* * * * * * * * *

ПРОИЗВОЂАЧИ свих досад одобрених вакцина тврде да оне штите и против нових сојева короне, али се ипак ограђују и кажу да би мутације могле да умање њихову ефикасност.

Досадашња истраживања сугеришу да би заштиту после вакцине највише могао да пробије јужноафрички сој короне, који у Србији још није потврђен. Тако се показало да је "астра зенека" вакцина недовољно ефикасна против јужноафричког - Б.1.351 соја, и да постиже свега 25 одсто заштите. Мања ефикасност у судару са новим мутантима очекује се и од других цепива. И нова цепива, као што су она "Џонсон и Џонсона" и "Новавакса", која стварају заштиту 85 до 90 одсто против изворног соја, значајно мање су ефикасна против нових сојева - између 49 и 57 одсто, показала су истраживања.

Све то указује да ће вакцине изгледа морати на дораду, јер нови сојеви вируса корона постају доминантни, само што је то ремоделовање сада много лакше него када је освајана технологија саме производње. Из ЕУ су већ најавили да ће убрзати процедуре за стављање у промет "побољшаних" вакцина против нових варијанти вируса, што би значило да вакцине које проивођачи "побољшају" не морају да пролазе кроз читав поступак одобрења.

* * * * * * * * *

У Србији је на 2,2 милиона датих вакцина регистровано укупно 626 случајева код којих су примећене нежељене реакције. Павле Зелић из Агенције за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС) каже да је 200 нежељених реакција пријављено на "Фајзерову" вакцину, 224 на "Синофармову", 118 на руски "спутњик V" и 82 на "астра зенеку", а у два случаја нису имали дефинисано која је вакцина.

Иако у свету највише отпора има према "Астра Зенекиној" вакцини чију су примену због нежељене реакције, пре свега појава тромбозе, многе земље привремено биле и обуставиле, Зелић каже да су реакције на ово цепиво биле очекиване:

- Све те реакције биле су уобичајене и благе, а тако је било углавном и за све остале вакцине - болно место, оток, малаксалост, повишена температура. Ништа што би нас забринуло и није било ниједног случаја емболијских или тромболитичких поремећаја, значи опструкције, прекида крвних судова, који су изазвали ту забринутост у ЕУ - каже Зелић.

Препоручујемо

Свет

0 0

КИНЕЗИ ДО САДА ИСПОРУЧИЛИ 160 МИЛИОНА ДОЗА: Дневно производе пет милиона вакцина

24. 03. 2021. у 11:50

Свет

0 0

ОД БЕОГРАДА ДО БЕЧА ЗА 12 САТИ: За Путовања у време пандемије потребно много стрпљења

21. 03. 2021. у 11:10

Свет

0 1

НАЈНОВИЈА ИСТРАЖИВАЊА ПОТВРДИЛА: Вакцина боље штити оне који су већ прележали корону

12. 03. 2021. у 11:50

Свет

0 0

"УСРЕД УРАГАНА СМО": Доктор објаснио како да се заштитимо од нових сојева - ево шта радити након вакцинације

10. 03. 2021. у 10:44

Свет

0 0

ПОЧЕЛО ЈЕ: Ковид пасоши ће се у Шпанији користити од маја

10. 03. 2021. у 10:35

Друштво

0 1

СВЕТСКА НАУКА И ГОДИШЊИЦА ПАНДЕМИЈЕ: Вирус и даље зна више о нама него ми о њему

28. 02. 2021. у 08:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације