ДР МИТРОВИЋ ОТКРИВА: Мучи вас бол у желуцу, појачано вам опада коса, имате перут... Ево о чему се ради!

И. Ковачић

13. 03. 2021. у 08:00

ЧЕСТО вас мучи бол у желуцу, појачано вам опада коса, имате перут, знојите се и када се физички не напрежете, уздишете и када разлога за то нема...

ДР МИТРОВИЋ ОТКРИВА: Мучи вас бол у желуцу, појачано вам опада коса, имате перут... Ево о чему се ради!

Фото А. Станковић

Ово су сигурни знаци да сте психички оптерећени. Што вас ове тегобе дуже муче, а мање сте их свесни, већа је вероватноћа да се развије неко обољење.

Професор др Предраг Митровић, кардиолог Ургентног центра Универзитетског клиничког центра Србије за "Новости", каже да психолошко стање директно утиче на сваки органски систем тела:

- На стрес прво реагује наш нервни систем, затим жлезде и на крају имунолошки систем.

Стресни догађаји нарушавају унутрашњу равнотежу организма, али се разним механизмима компензације равнотежа поново успоставља. Проблем је у томе што ти механизми компензације нису безгранични. Када смо изложени стресу долази до појаве појачаног лучења хормона, а затим се одбрамбене способности организма смањују и опада имунитет. Самим тим долази до појаве многих поремећаја и обољења.

Утиче ли стрес на то да се трајно оболи од хипертензије?

- Нервоза, без обзира на то да ли се јавља због страха или агресивности, или због ситуација које су изазване неким другим осећањима, у нашем организму покреће сложене физиолошке механизме. Утицај повећане активности симпатикуса и лучења хормона кортизола и адреналина најчешће прво доводи до убрзаног срчаног рада који директно доводи до повишења крвног притиска. Поред убрзаног срчаног рада и убрзано грчење комора повишава крвни притисак. Наиме, коморе нашег срце не чекају да се напуне, већ се грче док крв још иде кроз њих, што повећава крвни притисак. Појава повишеног крвног притиска одмах доводи и до поремећаја у метаболизму соли и натријума, што додатно ремети регулисање њиховог нивоа у организму, они се нагомилавају и доводе додатно до повишења крвног притиска. Дакле, хронично стање стреса било које врсте може трајно да поремети вредности крвног притиска.

Може ли психа и да "обори" притисак?

- Може. До тога долази пре свега због споријег дисања које се јавља код анксиозних особа.

Тада се уноси мање кисеоника, а издише већи проценат угљен-диоксида што доводи до ширења крвних судова и снижења крвног притиска.

СВЕ СЕ УКРШТА У ГЛАВИ

ДА ли сте присталица мишљења да се свака болест развија у глави?

- То је веома сложено питање. Можда болест не долази директно из главе, али је глава дефинитивно чвориште где и органски и психолошки механизми доводе до појаве болести.

Дакле, не развија се свака болест из главе, али наша глава може бити окидач за појаву многих обољења.

Стрес често погађа и органе за варење, зашто?

- Стрес делује на део мозга, тачније хипоталамус, који преко својих посредника шаље поруке жлезди хипофизи, која тад убрзано производи хормоне који појачавају рад других ендокриних жлезда. Активирањем хипофизе и надбубрежне жлезде појачано се производе хормони стреса, кортизол и адреналин, док се покретањем хипофизе и штитне жлезде појачано стварају тироидни хормони. Повећана количина хормона у крви неповољно утиче и на функцију органа за варење. Последице таквог поремећаја равнотеже могу да буду појачано лучење киселине, мучнина и желудачне тегобе, пролив и затвор... Није ретко да се на нервној бази осим гастритиса јави и чир на желуцу, враћање хране из желуца, нервоза дебелог црева, па све до појаве тумора.

Да ли панични напад може да буде фаталан?

- Панични напад је изненадни осећај веома јаког страха или изразите непријатности и нелагоде који се најчешће описује као осећај да ће се нешто страшно догодити. Ови напади трају кратко али се има осећај да трају читаву вечност. Током напада панике јављају се недостатак ваздуха, убрзан срчани рад, вртоглавица, несвестица, презнојавање...

Најчешће, само неки од наведених симптома. Механизам дејства паничног напада је исти као и код акутног или хроничног стреса. Дакле, долази до лучења хормона стреса који даље проузрокују исте механизме као и код стреса, па и отежано дисање праћено осећајем гушења, односно недостатком ваздуха, уз убрзани срчани рад. Хронична, стална изложеност паничним нападима може довести до трајних оштећења органа за дисање па је неопходно удружено лечење више лекара, где су укључени и психолози.

Зашто се многи људи чешу на нервној бази?

- Свраб коже на нервној бази може да буде последица анксиозности, а може да буде и повезан са проблемима са кожом од којих се анксиозност ствара. Анксиозност изазива јак стрес, а већ смо рекли да стрес има штетно дејство на органе. Пошто је кожа највећи орган људског организма, познато је да анксиозност може да доведе до осипа и осећаја свраба, који је често праћен и другим симптомима. Најчешће се јавља копривњача услед стреса, кожни осип од зноја... Уз наведено, неопходно је рећи и да анксиозност може да активира кожна обољења која већ неко има, као што је екцем, херпес, псоријаза...

Који мање специфични симптоми могу да се јаве на психичкој основи?

- То је мноштво симптома, попут смањеног либида, несанице, губитка косе, сталних главобоља, слабе концентрације, честе прехладе, повећања телесне тежине... 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)