ШТА ЈЕ ИСТОРИЈА, А ШТА ФИКЦИЈА У "ДАРИ ИЗ ЈАСЕНОВЦА": Познати историчар открива - Како је заиста радила машинерија смрти НДХ (ФОТО)

Novosti online

22. 02. 2021. у 22:22

МОЖЕ ли бруталност усташког режима према Србима, Ромима, Јеврејима и партизанима да се прикаже у 125 минута?

ШТА ЈЕ ИСТОРИЈА, А ШТА ФИКЦИЈА У ДАРИ ИЗ ЈАСЕНОВЦА: Познати историчар открива - Како је заиста радила машинерија смрти НДХ (ФОТО)

Фото: Промо и Архива "Новости"

Филм "Дара из Јасеновца" успео је да, ако не размрси једну комплексну историјску тему, онда остави снажан утисак, подсети нас на историју и важност сећања на српске жртве - не само из Јасеновца, већ са територије целе НДХ. Филм је подигао и велику буру у јавности, а мучни прикази клања и убијања у њему као да нам говоре: "Немој да зажмуриш, ово се стварно догађало".

Међутим, "Дара из Јасеновца" није документарни филм - то је пре свега уметничка транспозиција онога што се дешавало, објашњава историчар Милан Кољанин, врсни познавалац догађаја из Другог светског рата, који је и сам изучавао логор на Старом Сајмишту ("Немачки логор на Београдском сајмишту 1941-1944", књига издата 1992. године).

У филму се, ипак, у једној играној радњи, преплићу многе тужне историјске чињенице које су се дешавале не само у Јасеновцу, већ у читавој НДХ.

- То је, пре свега, уметничко виђење, транспозиција онога што су чињенице. Онај ко је добар познавалац може да уочи да су ту неке ствари помешане, види се да се настојало да се што комплетније прикаже цео тај злочиначки систем, јер је пре свега реч о систему. Треба нагласити да је Јасеновац симбол и место највећег страдања, али су сва српска етничка подручја у тој великој Хрватској била стратишта, Срби су убијани тамо где су живели, не само у логорима. Убијани су и у збеговима током великих операција, као што су Козара и Петрова Гора, то су све велика стратишта, али Јасеновац је свакако симбол највећег страдања и концентрације зла - објашњава Кољанин.

Сцена из филма "Дара из Јасеновца" / Фото Промо/Предраг Антонијевић

Уметничка визија једне Даре, која се, заједно са другим затвореницима бори само да преживи још сат, дан или недељу, гледајући смрти у очи само је симбол масовног страдања Срба. Она је измишљен лик, али ко зна колико је било стварних девојчица којима су усташе убиле све, а оне неким чудом још остале на овом свету и пре него што су постале жене морале су бити мајке својој млађој браћи и сестрама...

Филм је приказао како изгледа живот обичног човека у систему, машинерији геноцида, уређеног по угледу на немачке нацистичке логоре, али с једном разликом...

У НДХ су постојала два логора, искључиво за децу - у Сиску и у Горњој Ријеци / Фото Приватна архива

- Овде је процес убијанаја био личан. Постојао је лични контакт између жртве и убице, нису постојале гасне коморе. Најчешће се убијало хладним оружјем: маљевима и слично. Мањи део логораша убијан је ватреним оружјем. Постојао је тај контакт између џелата и жртве, што говори о психолошком профилу бића, којима је то била нека врста задовољства, да убију на тај начин што више људи, али и да имају тај лични однос према њима - објашњава Кољанин.

И управо тај карактер убијања јесте наглашен у филму "Дара из Јасеновца". Усташа хладнокрвно, једним потезом ножем убија човека који га гледа у очи. Али, многима је најмучнија била сцена када управник Анте гасом убија гомилу немоћне деце које је збио у подрум. Нажалост, убијање деце гасом се заиста догодило.

- Потпуно аутентично је приказано убијање деце "циклоном Б". То је гас који је коришћен у Аушвицу. Анте Врбан је то признао на суђењу - додаје Кољанин.

Др Милан Кољанин

ЈАСЕНОВАЦ ЈЕ НАЈВЕЋИ, АЛИ НЕ И ЈЕДИНИ ЛОГОР

Спомен комплекс Јасеновца данас је посељен на део који припада Републици Српској (Стара Градишта) и онај који припада Хрватској, где се и налази чувени споменик "Камени цвет". Јасеновац је био највећи, а потом следи Стара Градишка.

- То је нешто што је предвиђено у усташком систему уништења као место највеће ефикасности. Упоредо са убијањем на етничким просторима усташка хрватска држава је стварала мрежу логора, прво Јадновно и на Пагу, где је била италијанска окупациона зона, а потом је формиран логор Јасеновац који је постојао до краја рата. Реч је о систему који је одмах створен у НДХ. Чак су постојали и закони о интернирању, НДХ је псеудоправним нормама покушала да оправда постојање логора и била су три залона која су покривала ту материју - објашњава Кољанин.

Фото: Архива Новости

Када је у питању Стара Градишка, ту заиста, као у филму, јесу спровођене жене и деца. Наиме, постојао је договор Немца и усташа у вези с предавањем логораша на рад у Немачкој, јер им је била потребна радна снага. Зато су одвајани мушкарци од жена и деце. Како су на рад одводили и жене, деца су остајала сама у ужасним условима, практично осуђена на смрт.

Фото: Архива Новости

- Мала деца и бебе остављени да умру без хране у ужасним условима у тој злогласној кули, ту је кренула акција Дијане Будисављевић и хрватског Црвеног крста - наглашава Кољанин.

Јасеновац јесте био логор смрти, али заиста организован као радни. Међутим, рад је био само увертира у смрт. У оквиру Јасеновца била је чак и електрична централа, која је снабдевала логор и насеље. Били су полуиндустријски и занатски објекти, кожара... све оно што је већ виђено у великим немачким логорима. Слично се радило и у мањим логорима широм тзв. НДХ.

Фото: Архива Новости

- Постојао је још низ мањих логора у српским селима, која су уништена. То су била пољопривредна добра, где су довођени заточеници на рад, а после би били убијени, јер су били непотребни. То је убијање радом. Сви су доведени да би били убијени, класичан логор смрти, с тим што је имао и радну функцију - објашњава Кољанин.

Што се тиче Доње Градине, која је такође приказана у филму као место сакупљања и покопавања лешева, Кољанин истиче да је то било, заправо, место егзекуције.

Фото: Принтскрин Ибеј

БРОЈ ЖРТАВА НИКАД НИЈЕ УСАГЛАШЕН

Када се говори о броју жртава Јасеновца, постоје бројке од 90 до 700 хиљада људи.

- То је својеврсна замка, да се крене у ону чувену расправу о бројевима, јер та цифра која је једном дата од 700.000 људи се сада чини недодирљивом. Она је већ давно доведена у питање и то је предмет великих расправа. Нажалост, никада није извршена антрополошка судскомедицинска експертиза целог простора. Постоје техничка средства која могу да се искористе, геомагнетна испитивања, много њих је спаљно, пуштено у Саву, нека тела су се распала протоком времена... - закључује Кољанин.

Фото: Архива Новости

(Телеграф)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (9)