СРПСКИ СТРУЧЊАК ОБЈАСНИО СВЕ ШТО ТРЕБА ДА ЗНАМО О ИМУНИЗАЦИЈИ: Већи је ризик од аспирина него од вакцине

Novosti online

17. 01. 2021. у 13:51

СРПСКИ СТРУЧЊАК ОБЈАСНИО СВЕ ШТО ТРЕБА ДА ЗНАМО О ИМУНИЗАЦИЈИ: Већи је ризик од аспирина него од вакцине

Фото ЕПА

ЧАК и лоше вакцине могу изазвати врло мало проблема у поређењу са осталим лековима. Аспирин има много веће шансе да изазове непожељене последице него било која вакцина у употреби. Ако гледате одштете које се плаћају на судовима, најчешће значајна нежељена нуспојава вакцина - неколико случајева на сваких милион доза у просеку - јесте запаљење раменог зглоба, која може да се деси када се вакцина неправилно да, сувише високо на руци, па игла уђе у сам зглоб.

Ово каже др Милош Бабић, познати неуробиолог и молекуларни биолог из Сан Дијега, где годинама, између осталог, испитује и процесе настанка вакцине.

На питање како да грађани Србије знају која је вакцина најадекватнија за њих и по ком критеријуму да бирају, др Бабић истиче да тренутно постоје само две категорије грађана за које се могу дати јасна упозорења.

- Прво, људи са тешким алергијама - они који су били у болници због анафилексе и који морају да са собом свуда носе инекцију адреналина - не смеју да приме "Фајзер-Бајонтекову" вакцину. Друго, особе које пате од аутоимуних болести треба да консултују свог лекара специјалисту у вези са избором вакцине. За све остале више је проблем доступности него врсте вакцине. Вакцине ће до нас вероватно долазити постепено, у скалду с темпом производње, што значи да људи ризикују инфекцију ако чекају неку одређену врсту вакцине. Ја бих, да живим у Србији узео прву до које могу да дођем - док год је њој потврђена ефикасност и дозвољена употреба од стране Европске здравствене агеницје (ЕМА) и нашег АЛИМС - каже др Бабић.

Како истиче, поједини научници изражавају бојазност јер су вакцине направљене сувише брзо.

- Вакцине су произведене брзо пре свега због огромног улагања новца. У нормалним условима имате постепене студије које се вуку годинама, са спором регрутацијом волонтера. Овај пут су уложене милијарде или десетине милијарди долара у ствари које се иначе мере у десетинама или стотинама милиона долара. Дакле, дословно десет до сто пута скупље него што је нормално, да би се брзо регрутовали учесници у студијама и организовали огромни интернационални центри за истраживање. Овде има врло много ствари које уопште урађене на брзину. САРС-ЦоВ-2 је врло близак сродник вирусу САРС-1 и МЕРС, који су деценијама предмет истраживања. Да није било података који су мукотрпним радом годинама откривани о овим претходним коронавирусима и затим само потврђени у новом, чекали бисмо вакцину још годину или две минимално, чак и уз огромно улагање - каже неуробиолог.

Да бисмо били сигурни да накнадним истраживањем неће бити утврђено да вакцине остављају последице по здравље, др Бабић истиче да најтеже последице, које се дешавају једном на више милиона доза, углавном су повезане са изразито високом температуром и снажном имуном реакцијом у данима одмах након давања вакицне - што до сада није уочено код нових вакцина против ковида.

- Проблем са целом овом поставком, како каже др Бабић, је што се у ситне нити расправља о свакој негативној могућности, а не узима у обзир који су ризици одбијања вакцине. У овом случају, то су ризици који долазе са инфекцијом. Вирус је сада ендемски и сви ћемо му бити изложени пре или касније. Ризици услед инфекције вирусом - смрт, трајна оштећења срца, бубрега, плућа, ризик да се вирус пренесе неком члану породице који затим умре - сада су добро познати, и добро измерени, и далеко су већи него ризици које носе најгоре вакцине у историји - каже он.

- Нове вакцине против ковида би морале да буду стотинама пута лошије од најгорих икада забележених пре него што би ризик од примања вакцине постао већи од ризика које носи вирус - иситче др Бабић.

На питање колико ће имунитет након вакцинације трајати, и да ли ће се временски пероид заштите разликовати у зависности од типа вакцина, неуробиолог истиче да то за сада нико не зна, и да постоје само процене.

- Треутно, на основу праћења титра антитела, процене су да би имунитет стечен вакцинацијом требало да траје макар годину дана, вероватно више година. Код оних који су прележали вирус се документује све више случајева поновне заразе, тако да није јасно колико такав имунитет траје и који проценат ризијује резинфекцију. Да ли ће бити разлика у трајању имунитета изнеђу различитих вакцина, то је врло тешко предвидети - истиче др Бабић.

Др Бабић истиче да у неку врсту нормале можемо да почнемо да се враћамо када дођемо до око 80 одсто укупне отпорности.

- Овај број се своди на број људи који су прележали вирус и развили имунитет, плус број људи који се вакцинише и стекне имунитет вакцином. До тада, неки ниво мере ће остати неопходан - каже он.

(Блиц)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

Verica

17.01.2021. 17:31

Mora da i on dobija dodatak na platu da tako priča. Nikome ne verujem. Farmacijski lobi kontroliše SAD i ni za jednog lekara ne možete biti sigurni da nije lobista. Doktor u mom Domu zdravlja mi pričao da mu stalno dolaze lobisti farmacije i nude dodatak na platu da prepisuje njihove lekove i da ih on izbacuje napolje. Ali nikad ne možete znati koji lekar prihvata takvu ponudu.