КОРОНА-КРИЗА МОЖЕ ДА РЕГРУТУЈЕ НОВЕ АЛКОХОЛИЧАРЕ: Др Татјана Ђурић, о утицају смањених социјалних контаката, због епидемије

СТАНОВНИЦИ Србије генерално много пију, ретко признају зависност од алкохола, а још ређе траже стручну помоћ.

Фото И. Маринковић

По потрошњи алкохола смо, према последњим подацима Светске здравствене организације, на 12. месту у Европи. Склони алкохолу увек нађу разлог да наточе још једну чашу. Криза изазвана пандемијом ковида 19 за многе је нови подстрек да посегну за алкохолом, за неке и први пут. Стручњаци за болести зависности тврде да подједнако пију и жене и мушкарци, образовани и необразовани, богати и сиромашни, али док не почну проблеми, првенствено у породици, многи нису свесни да су развили зависност, а још мање су спремни да то и признају. Управо је то негирање да проблем постоји највећа препрека која се мора прескочити да би алкохоличар уопште добио шансу да свој живот почне да враћа на исправан колосек.

Докторка Татјана Ђурић, психијатар Специјалне болнице за болести зависности у Београду и члан Републичке комисије за превенцију алкохолизма Министарства здравља Републике Србије, у интервјју за "Новости" каже да је за успешно излечење пресудно да пацијент прихвати себе као зависника и да схвати да има болест која је излечива:

- Терапија одвикавања од алкохола траје годину до две дана. У прва два до три месеца она је интензивна, а затим се одласци лекару проређују на једном недељно. Овај ритам се до сада показао као врло успешан у решавању зависности од опијања.

- Изузетно је битна подршка најближих из околине јер ће пацијент ретко доћи сам на лечење. У већем броју случајева није потребно стационарно лечење већ дневно-болнички свакодневни психотерапијски третмани уз потребне лекове. Излеченост значи трајно одрицање од алкохола.

У којој мери је ковид-криза утицала на оне који су се излечили да се поново врате алкохолу?

- Не много, бар за сада. То кажем на основу узорака пацијената који се лече код нас. Одређени број пацијената који су у програму лечења зависности од алкохола је имао потребу да позове телефоном или да дођу у хитну службу. Како наводе, само разговор са терапеутом или лекаром је често био довољан да се осећају боље, сигурније и смиреније. Такође, пацијенти који су у рехабилитационом програму зависности од алкохола нису прекинули лечење јер су имали могућност наставка онлајн путем.

Фото И. Маринковић

Да ли ова ситуација са епидемијом потенцијално ствара нове алкохоличаре?

- Нове и непредвидиве ситуације попут ове новонастале свакако изазивају несигурност, страх и појачавају осећај узнемирености, код већине. Интегрисане личности ће се лакше изборити са оваквим ситуацијама, док код оних који имају склоност да и у свакодневним околностима злоупотребљавају алкохол у циљу растерећења од непријатних осећања - овакве ситуације попут пандемије могу да интензивирају потребу за "бегом од реалности" или "анестезијом".

Могу ли особе склоне алкохолу некако да развију механизме одбране против њега?

- Битно је рећи "не" алкохолу, посебно у ситуацијама када он служи томе да орасположи, опусти и помогне у успостављању социјалних контаката као и прихватању у друштву, што неприметно може довести до зависности и зато треба бити обазрив. Уколико се алкохол узима у циљу решавања психичких проблема, а уз то често долази и до повећавања дозе, потребно је обратити се за стручну помоћ.

Тражи ли се та врста помоћи на време?

- Нажалост не. Нама се највећи број пацијената јавља у поодмаклој фази, када су већ присутни знаци физичке зависности и последице алкохолизма. Најчешће долазе на инсистирање најближих.

Ко више пије од грађана Србије и има ли држава системско решење да се смањи потрошња алкохола?

- По подацима Светске здравствене организације из 2014, Србија се налази на 12. месту у Европи по потрошњи алкохола, иза Белорусије, Молдавије, Русије, Словачке, Португалије, Чешке, Румуније, Мађарске и других. Републичка стручна комисија Министарства здравља је зато израдила национални програм превенције штетне употребе алкохола и алкохолом проузрокованих поремећаја у Србији 2016-2020. године, који је стратешки веома важан.

Последњих година ваши пацијенти су све чешће и жене.

- Раније су значајно већи број наших пацијената чинили мушкарци, а у скорије време тај број тежи ка изједначењу. Све чешће је присутан секундарни алкохолизам, настао на терену психичких поремећаја - најчешће депресивних и анксиозних, као и поремећаја личности и других, када особа уместо да затражи стручну помоћ, покушава сама да реши проблем, пијући алкохол у функцији "самопомоћи".

Пију ли више имућни и образовани или сиромашни и необразовани?

- Готово да нема значајне разлике у односу на наведене параметре. Дакле, нема стереотипа. Од алкохолизма може да оболи свако.

Шта ваши пацијенти наводе као разлог због којег су "упловили" у опијање?

- Захтеви околине у савременом друштву су често превелики и могу да преоптерете, нарочито жене. Оне су често под притиском да буду успешне на послу, добре мајке, да изгледају лепо... Споља гледано особа може да буде врло остварена, а да често алкохолом прикрива незадовољство због неиспуњења сопствених очекивања и губи снагу да се бори. Код мушкараца често због потребе за прихватањем у друштву, имајући у виду толерантан став средине према алкохолу, може да се развије зависност. Јавља се такође и код превазилажења осећања несигурности, нерасположења и напетости па је алкохол са ефектом "привидног стимуланса" чест избор.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације