ИЗГУБИО БИТКУ СА КОРОНОМ: Преминуо новинар Милорад Додеровић

Д. А.

31. 12. 2020. у 12:23

МИЛОРАД Додеровић (67), новинарски доајен, публициста и документариста, дописник аустралијског СБС радија на српском језику, писац једног романа и члан управе и Извршног одбора Удружења новинара Србије (УНС), преминуо је синоћ у ковид зони Клиничког центра Ниш.

ИЗГУБИО БИТКУ СА КОРОНОМ: Преминуо новинар Милорад Додеровић

Фото: УНС

Пре само три дана, 28. децембра, емитовао је свој последњи прилог на СБС радију, чији је дописник био 26 година. Неки од уредника и продуцената у радију су, уосталом, претходно јавно говорили да је извештавао и када је ишао на одмор и службени пут, или био “у болничком кревету”. Пре шест година је због такве професионалне посвећености и “стеченог поверења слушалаца вештим одабиром догадаја и ауторитативним анализама турбулентних политичких и транзиционих процеса у Србији и њеном окружењу” добио награду тог радија за изузетна новинарска достигнућа.


- Убијају нас на разне начине, од тога да пуцају у нас до социјалне еутаназије због нашег лошег социјалног положаја. Али, бојим се да су они који нам прете спремни да, када би могли, ураде и нешто више уколико се ми уплашимо. Новинари не смеју да се уплаше, треба да буду гласни у својој одбрани и морају да буду солидарни- рекао је, некако у то време, за портал Јужне вести.

Додеровић је прошле године обележио 40 година професионалног рада у различитим државним или приватним, провладиним или независним медијима у Нишу, Србији, региону и свету промоцијом своје књиге „Седма сила без крила“. У њој је кроз 72 аутентичне приче “о ономе што је као новинар сањао и шта му се догађало, покушао да поручи да су ‘седмој сили’ озбиљно поломљена крила између осталог и због ‘мангупа из наших редова’“. У последњој, како је казао, заветној причи, извинио се проституткама чији је занат често поредио са политичарима, и тако их заправо вређао. Књига је награђена Светосавским печатом на истоименом нишком сајму књига.

За себе је говорио да је “и награђиван и забрањиван и осуђиван”, што се за новинарску професију, у великој мери, и подразумева. Рођен је 1953. године у селу Маровац, у општини Медвеђа, а новинарством се професионално бавио од 1978. Најпре је радио у нишком омладинском гласилу Збивања, а затим у листу младих Ниша Графит, у којем је годину дана био в.д. главног и одговорног уредника. У том периоду је био и стални дописник републичког листа НОН, савезног омладинског листа Младост, ријечког Вала и загребачког Полета. Због интервјуа са Момом Капором који је као в.д. глодура Графита урадио и објавио, 1989. године је забрањен  101. број овог листа. Била је то прва и једина забрана неког листа у време владавине режима Слободана Милошевића.

У јесен те године прешао је у дневни лист Народне новине, чији је оснивач био Град Ниш, где је 12 година радио као уредник, политички коментатор, уредник у деску и извештач из републичког и савезног парламента. Поводом 50. годишњег јубилеја Народних новина, 1995. године, додељена му је тада први пут установљена Годишња награда за новинарство.

Након одласка из Народних новина, од априла 2001. до априла 2009. године, био је шеф дописништва Гласа јавности и Курира из Ниша. У тим листовима је напрасно проглашен „технолошким вишком“ после сукоба са њиховим оснивачем Радисавом Родићем због тога што је одбио да напише текст који је сматрао етички спорним. У више наврата је сарађивао са Радио телевизијом Србије, Нишком телевизијом, Телевизијом  Зона, као и са часописима Економист и Капитал.


Осим „Седме силе без крила“, објавио је још пет публицистичких дела. Књига „Како се догодио Шолевић”, о лидеру Српског покрета отпора и “догађања народа” на Косову и Метохији крајем осамдесетих, објављена је 1990. године (“Градина” Ниш). Књигу “Држим вас за реч”, са више од 50 интервјуа, међу којима су и “забрањени” са Капором, те разговори са Бором Чорбом, Мирјаном Марковић, Абдулахом Сидраном, Гораном Бреговићем, Радованом Караџићем или Антонијем Исаковићем, публиковао је 1995. године (“Просвета Ниш”). Објавио је и књиге „Крф није вода“ (“Графосрем Шид”), „Американац у Нишу“ (“Нишки културни центар”) и „Борци плачу после рата“ (“Канцеларија Алексић”).
Није мало оних које је изненадио када је за свој први роман- “Хоџина кћи”, објављен 2018, одабрао љубавну причу, и то истанчану и коплексну, између Боре и Рамизе, који су се заволели као деца, чувајући стада на планинским висоравнима, да би их живот раздвојио, па опет саставио, спремне да превазиђу табуе и забране. Плановима да Рамиза иза себе остави традицију, да промени веру и роди Бори два сина, и да се заједно својом љубављу „супроставе боговима својих нација”, супротставио се сам живот.

- Застајкивао сам са писањем две године, свестан последица и ризика разних врста. Али, терало ме је детињство, када је много тога било другачије, па и српско-албански односи. Надам се да сам успео да кроз једну назглед наивну причу пошаљем неке важне поруке, онима који хоће да их прочитају. Као што рече један од јунака у роману- човек се рађа као празна табла, као људско биће, а онда кривицом родитеља и околине постаје припадник неке нације, друге заједнице или нечег трећег- рекао је на промоцији романа.

Додеровић је био у невладиној комисији која је 2013. године бирала чланове Локалног антикорупцијског форума Ниш (ЛАФ), првог самосталног и независног градског антикорупцијског тела у Србији, који је Агенцији за борбу против кпорупције послужио као модел за сва таква тела у Србији. Био је, такође, кандидат ЛАФ-а за грађанског посматрача на нишким конкурсима за суфинансирање медијских пројеката од јавног значаја. Један је од евалуатора буџетски подржаних медијских садржаја на таквом нишком конкурсу 2015. године, кога су изабрали ЛАФ Ниш и БИРОДИ, а који је представљао први мониторинг те врсте у Србији.
Био је председник Наџорног одбора Савеза новинара Србије и Црне Горе, више година члан Председништва Друштва новинара Ниша, а три мандата заредом члан Управе УНС-а. Био је члан бројних комисија за оцењивање медијских пројеката на локалним конкусрима за суфинансирање јавног интереса у области јавног информисања у Србији, те јавни критичар мањкавости тог модела финансирања медија у пракси. Један је од оснивача Медијског покрета отпора, са седиштем у Нишу, који је јавно критиковао такозвани „Вучићев“ Закон о јавном информисању, усвојен 1998. године, залажући се за независно новинарство и медијске слободе.

Додеровић је заговарао обједињавање УНС-а и НУНС-а, те о томе више пута јавно говорио. У свом последњем тексту за УНС, објављеном у априлу ове године на сајту удружења, послао је, последњи пут, сличну поруку.

- Да завршим са пост-пандемијским новинарством. Јер, КОВИД 19 ће проћи, а у овој нашој професији остају „инфодемијске последице“ које су нас још више поделиле, уместо да нас уједињују. Које су нас сврстале у политичке ровове, поделиле на „патриоте“ и „издајнике“, на службенике ових или оних агентура и тако редом…- написао је.

Пријатељи и колеге ће га се између осталог сећати и по брзој мисли, особеној емотивности, елоквенцији, личном шарму и духовитости. Иза себе је оставио супругу Драгицу и сина Николу, иначе апсолвента новинарства.

Време и место сахране Милорада Додеровића биће накнадно објављени.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више патриота за Украјину

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више "патриота" за Украјину

ВАШИНГТОН још нема бесплатне системе противваздушне одбране "патриот" који би могли да буду пребачени у Украјину, произилази из интервјуа са америчким саветником за националну безбедност Џејком Саливаном за МСНБЦ.

26. 04. 2024. у 19:17

Коментари (1)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!