"НОВОСТИ" ИСТРАЖУЈУ: Колико су епидемија короне и непоштовање мера утицали на хроничне болеснике и њихово лечење

Биљана РАДИВОЈЕВИЋ

29. 11. 2020. у 08:00

ОД почетка епидемије нон-ковид пацијентима у Србији, као и свуда у свету где корона хара, мање су доступне здравствене услуге него иначе. Болнице су у већини претворене у ковид-центре, па и када то нису, део кадра се шаље на испомоћ у инфективна одељења, а многи оболели и избегавају долазак у здравствене установе у страху од инфекције.

НОВОСТИ ИСТРАЖУЈУ: Колико су епидемија короне и непоштовање мера утицали на хроничне болеснике и њихово лечење

Фото Танјуг

Тачан број прегледа који су из ових разлога одложени се не зна, али закључак Студије коју је урадила Америчка привредна комора у сарадњи са Економским институтом из Београда и Институтом за епидемиологију Медицинског факултета у Београду потврђује да је у здравству, због короне и кршења мера дошло до распламсавања епидемије и да се мање ради  са хронично оболелима.

Чланица УО Америчке привредне коморе Сандра Маринковић рекла је да је студија, рађена од августа до октобра, показала да је на примарном нивоу здравствене заштите, значи у домовима здравља, за око 20 одсто смањен број услуга у првих шест месеци ове године у односу на исти период претходне. Тај проценат у стационарним установама још је већи.

Стратегија Министарства здравља пред трећи талас ковида била је да се мање болница претвара у ковид-центре, како би се нормално лечили сви други пацијенти. Ипак, кршење мера довело је до распламсавања епидемије, па је тај план морао да се мења. Али, пре него што смо упали у овај катастрофални епидемиолошки сценарио, због којег су, рецимо, у Београду сва четири клиничко-болничка центра у ковид-систему, болнице су по налогу Министарства здравља, радиле више дијагностичких прегледа, како би се надокнадио заостатак од пролећа. Налог министра Златибора Лончара био је јасан - што више прегледа на скенерима, магнетним резонанцама... А, радило се у пуном капацитету онолико колико је то кратка пауза између два таласа ковида дозволила.

- Оно што посебно забрињава јесте да је значајно смањен број превентивних прегледа, више од 60 одсто, и многих дијагностичких процедура, конкретно број бронхоскопија смањен је за 40 одсто - објаснила је Маринковићева.

Током студије дошло се до закључка да је смањени обим здравствених услуга највише утицао на малигна обољења, кардиоваскуларна и дијабетес.

Подаци Европских удружења онколошких пацијената показују да је од почетка пандемије, две трећине онколошких болесника отказало прегледе код лекара, а за 69 одсто је смањен број пацијената који због сумње на неку малигну болест затраже хитну помоћ. Иако су лекари у Србији чинили напоре да онколошким пацијентима и у време кризе изазване вирусом корона, посвете пуну пажњу, нове околности захтевају и промену понашања.

- Ковид 19 је од марта значајно оптеретио све медицинске системе, што је посебно погодило онколошке пацијенте који најчешће из страха, али и због ограничености система нису долазили на прве или контролне прегледе - каже Марко Миловановић, председник Форума пацијената Србије. - Резултат је и до шест пута мање новооткривених онколошких болести него прошле године у целом свету.

Удружење пацијената за борбу против рака јајника "Проговори" и Удружење пацијената за борбу против рака плућа "Пуним плућима", у партнерству са Форумом пацијената Србије, покренули су едукативну националну иницијативу "Нова реалност, исти канцер". Циљ је мотивација пацијената да борбу са карциномом ставе на прво место, и да се охрабри здравствени систем како би обезбедио услове за континуитет у раном откривању, адекватном лечењу и праћењу болести.

- Сваке године од рака јајника у Србији оболи око 800 жена, а умре више од 450, али је ова година специфична, драстично се смањио број новооболелих жена, а сви знамо да је то у ствари немогуће - каже Горица Ђокић, председница Удружења "Проговори". - Жене занемарују симптоме, не одлазе код гинеколога, а многе нажалост прекидају постојеће терапије. Слично је и код других онколошких пацијената.

Процене удружења пацијената су да је укупан број дијагностикованих карцинома плућа у првој половини 2020. године за чак 35 одсто мањи него у истом периоду прошле.

- То значи да је више од 1.000 пацијената који су имали симптоме болести остало без дијагнозе, а тиме и без адекватног и правовременог лечење - каже Оља Ћоровић, представница Удружења "Пуним плућима".

Сандра Маринковић, Фото приватна архива

Професор др Даворин Радосављевић, медикални онколог у Институту за онкологију и радиологију Србије, упозорава да је уз високе стопе смртности од водећих малигних тумора, додатни клинички проблем неприхватљиво велики проценти одмаклих, али и метастатских тумора у часу постављања дијагнозе.

- Скрининг програми за туморе дојке, грлића материце и дебелог црева су у току, на листу лекова РФЗО увршћени су многи иновативни, веома ефикасни лекови за различите малигне туморе - каже проф. Радосављевић.

- Наша је акција јасна: рано откривање и унапређено лечење одмаклих форми болести.

ЗАОСТАТАК ТЕШКО НАДОКНАДИТИ

ИНСТИТУТ за ортопедску хирургију "Бањица", бар засад, једина је болница која после два таласа епидемије није и у трећем укључена у ковид-систем. Разлог је да се бар ту, поготово у зимско време, кад има више повреда и ломова, сачувају капацитети за ортопедске болести.

- "Бањица" је у два наврата била ковид-болница, и због тога је овде, уместо планираних више од 2.000 операција, у првих девет месеци урађено само неколико стотина - рекао је, за "Новости", проф. др Зоран Башчаревић, директор.

- Ми смо од 25. августа изашли из ковид-система и вратили се у своју област. "Бањица" је прошле године урадила 13.000 операција, а од почетка ове године до завршетка другог таласа епидемије једва 5.000. Пуна три месеца смо били у ковид-систему, и тај заостатак у ортопедији сада је тешко надокнадити.

Дијагностика сигурно може да буде доступнија. Онколошка заједница је показала да може са успехом да лечи пацијенте и у овим веома компликованим условима. Зато саветујемо свима да не одлажу јављање лекару и почетак лечења. Све онколошке институције су до сада издржале налете пандемије.

У првој половини 2020. године, према подацима удружења пацијената, број обављених радиолошких третмана је упола мањи у односу на просек у периоду 2016-2019. године. То, упозоравају стручњаци, може негативно утицати на откривање нових случајева канцера и на правовремену примену терапија, што може довести до тога да се наредне године дијагностикују пацијенти са одмаклим фазама карцинома.

Фото И. Маринковић

Да су нон-ковид пацијенти такође жртве епидемије, иако нису заражени вирусом корона, потврђује и директор Клиничког центра Крагујевац Предраг Саздановић:

- Сви ресурси су упрегнути само против ковида и можда ћемо тек на крају године сазнати колико је хиљада пацијената умрло од цереброваскуларних и кардиоваскуларних обољења - рекао је Саздановић.

- Ти пацијенти се збрињавају, али у много много мањем обиму, због чега се повећавају листе чекања за интервентну кардиологију. Интервентна неурорадиологија ради смањеним капацитетом, једноставно, не можемо да постигнемо јер имамо много пацијената са ковидом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЗЕЛЕНСКИ САЗВАО ЧИТАВ ГЕНЕРАЛШТАБ: Издао хитно наређење, тек сада следи хаос на фронту у Украјини

ЗЕЛЕНСКИ САЗВАО ЧИТАВ ГЕНЕРАЛШТАБ: Издао хитно наређење, тек сада следи хаос на фронту у Украјини

УКРАЈИНСКИ председник Владимир Зеленски хитно је сазвао састанак са високо позиционираним званичницима Генералштаба и војске због ситуације на фронту, наводи британски експерт Александар Меркурис на свом блогу на Јутјубу.

04. 05. 2024. у 20:06

Коментари (0)

КНАУС: Француска и Немачка блокирају гласање о Приштини у Савету Европе, Вучић ефектно апеловао на Макрона