ДИПЛОМАТСКИ ПРОТОКОЛ ЗАМЕНИО КАЗАНОМ ЗА РАКИЈУ: Живадин Јовановић, бивши амбасадор, дане проводи у родном Опарићу

С. Ј. МАТИЋ

23. 10. 2020. у 07:20

ДИПЛОМАТСКИ ПРОТОКОЛ ЗАМЕНИО КАЗАНОМ ЗА РАКИЈУ:  Живадин Јовановић, бивши амбасадор, дане проводи у родном Опарићу

Фото приватна архива

У БЕОГРАДУ је атмосфера препуна ковида. Сви су под маскама, па онда или вас неко заобилази или ви некога обилазите. Не можеш опуштено ни да разговараш са људима. У селу је све другачије. Други јеловник, друга лица, приче, ама све!

Овако за "Новости" прича бивши шеф дипломатије и амбасадор Живадин Јовановић, који је, како нам каже, још у јуну из Београда "побегао" у своје село Опарић у Општини Рековац. У том воћарском и виноградарском крају има очево имање, родну кућу, па по цео дан радуцка у башти или седи са пријатељима у дворишту и посматра зелена брда. Помало обилази околне манастире Љубостињу, Каленић, Прерадовац. И, није, каже то радио, само сад кад је модерно, већ их је одувек посећивао. У биографијама га је у оно време увек пратило да потиче из сиромашне сељачке породице.

- Сада већи део имања обрађује мој братанац, а ја сам задржао хектар шљивика који одржавам. У њему имам чачанску родну, али је ове године нешто затајила, било је мраза, па сам уместо 12 тона убрао свега две тоне шљива. Од њих печем "Жикину добру ракију".

На етикети пише: "Пече, негује и за ближње своје точи Жика Јовановић из Опарића".

ОДШКОЛОВАО ГА ВИНОГРАД

- МЕНЕ је виноград ишколовао - прича нам Јовановић.

- Деда је оцу купио 50 ари под виновом лозом. Долазио сам да помогнем у берби и отац онда прода то грожђе, а ја узмем све те паре па назад за Београд.

Флашира је, како каже, тек после пет година "лежања" у храстовом бурету и то оном од шумадијског храста, који је тамнији и тврђи од познатог француског, славонског или румунског. Недавно је испекао 200 литара шљивовице. За ове послове има и помагаче из породице, али су му они још одавно забранили да их помиње у јавним наступима.

- На кинеском ће се звати "шангина добра". Нашу породицу су звали Шанга, а код Кинеза је постојала династија Шанг. Припремам и етикете за те флаше на кинеском, које ћу поклањати само пријатељима из Кине, па да могу да прочитају. Они српски не знају, а енглески баш и не воле. То су контакти још из мог дипломатског периода. А, бивши немачки политичар и државни секретар у Министарству одбране Вили Вимер стално јури неку везу да му пошаљем покоју флашу.

Фото приватна архива

Имао је, каже амбасадор из Опарића, одличну башту, бољу него икад, у њој узгаја першун, шаргарепу, блитву, босиљак, мирођију и парадајз који је "преживео прехладу" у свежим ноћима. Управо тај хладан опарићки ваздух обрао га је пре времена, па му је од сто струкова старог нашег, јабучара, воловског срца и черија остало свега двадесет.

- Ове године су родили и ораси, ко никад, па што падне покупим. Имам и јабука и дуња за јело и слатко. Један члан моје породице од тих јабука прави фантастичне лење пите.

Живадин је у пензији, како каже, тек 20 година:

- Да не чују ови из ПИО, па да ми нешто не смање, јер их много коштам. Кажу није битна висина пензије, већ колико се дуго исплаћује, а мени и дуга и висока.

КЊИГЕ О КОСМЕТУ

О Косову и Метохији Живадин Јовановић је написао две књиге - "Косовско огледало" 2003. године и "1244 кључ мира у Европи" прошле године:

- Да сам знао да ћу оволико да радим не бих ни ишао у пензију. Кад ми кажу не вреди што сам вредан, одговарам пустите ме да уживам у илузији да нешто добро радим. Људи данас раде само оно што им доноси паре.

Рано леже, а у шест-седам ујутру устаје. Нема несанице. Ипак, иако се се склонио од престоничке вреве, проналазе га Београђани и у селу.

- Много људи из овог краја живи у Беграду, па кад дођу у завичај и жале се на неки проблем, кажу им: "Ено ти га Живадин у Опарићу, иди код њега." А нико ми из Београда не долази без неке муке, па моле да им помогнем да се неко запосли, лечи, или му треба стан. Кажем им: "Па је л' ви знате да ја више нисам министар?" А они: "Ниси, али имаш пријатеље." Кажем: "Па не знам да ли они још мисле да сам им ја пријатељ." Ти моји бивши пријатељи имају нове пријатеље, а Жика може да их компромитује. Они су сад нови демократски и капиталистички левичари. Често их питам: "Је ли ви радите за капитализам или социјализам?" А, ја се не мењам, ја сам изворни левичар и нико не може да ме преобрати.

Иако је побегао из Београда, од политике није, па је и у Опарићу свакодневно претреса. Прати и све везано за међународне односе.

- Чланови породице су ми забранили да у село понесем компјутер, па на телефону читам вести. Забринут сам због Космета и једног тренда решавања тог питања у складу са геополитиком НАТО. Нема стабилног решења ако оно само њима одговара. Ако нема равнотеже и компромиса то не може бити добро. Не може се решити методама трговине и диловања. Нема дила за Косово.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)