ИМА 23 ГОДИНЕ, 84 ДЕСЕТКЕ И ДВЕ ДИПЛОМЕ: Стефан Ђорђевић за четири године завршио упоредо Електротехнички и Физички факултет

Бранка Борисављевић

18. 10. 2020. у 12:00

ИМА 23 ГОДИНЕ,  84 ДЕСЕТКЕ И  ДВЕ ДИПЛОМЕ: Стефан Ђорђевић за четири године завршио упоредо Електротехнички и Физички факултет

Фото З. Јовановић

ИМА само 23 године и дипломе два факултета - Електротехничког и Физичког! Стефан Ђорђевић, из Београда, за четири године студија положио је укупно 84 испита, 45 на ЕТФ и 39 на физици.

У индексима је уписано исто толико десетки! Тренутно, ради као сарадник у настави на Физичком факултету, држи вежбе. Иако је конкурисао за мастер, технички га је већ завршио. Све испите је положио унапред, остао му је пола испита и да одбрани рад. Планира докторске студије у иностранству и да се потом врати у Србију.

За Стефанов успех се чуло захваљујући његовој девојци Ани Кнежевић. Вест коју је окачила на "Твитер", брзо се проширила. Овај изузетно скромни младић, није желео јавно да прича о свом успеху. Каже да то жели да задржи за себе. Ипак, уз помоћ управе ЕТФ, успели смо да га убедимо за разговор. Каже да је за успешно студирање најбоље уписати оно што волите. А математика и физика су биле његов избор од основне школе, а затим и Математичке гимназије.

- Мој најбољи друг Михајло Спорић и ја, који је нажалост прошле године преминуо, у Кембриџу од рака, били смо физичари. Међутим, физика на Физичком факултету, у прве две године нам је позната из гимназије, па смо хтели да упишемо још један факултет. Избор је пао на ЕТФ - прича Стефан. - Пошто предавања и вежбе нису обавезни, успео сам да се уклопим. На Физичком сам ишао на сва предавања у трећој и четвртој, а на ЕТФ у првој и другој години. Не могу да кажем да је било лако, али ни да није много тешко.

Фото З. Јовановић

Овај млади научник истиче да је све било лакше, због Математичке гимназије. Како је био у менторском одељењу, које је резервисано за најбоље међу најбољима, знање је стицао од професора универзитета. Посебно помиње Наташу Чалуковић и Алкесандру Димић. Увек је желео нешто више. Тако је већ у четвртом разреду учио "Квантну механику", која је предмет на трећој години Физичког факултета. Математику је заволео од трећег разреда основне школе, захваљујући Архимедесовој школи.

- Физика ми се свидела, зато што је то математика која је примењена на описивање света и природе око нас - прича Стефан. - Допало ми се како на основу математичких формула може да се опише природа и закони који важе у њој. Језик физике је математика. Имао сам добру професорку физике у ОШ "Ћирило и Методије" Селму Поповић, која се баш трудила око нас, да нам на регуларним часовима лепо објасни, држала је додатну наставу и открила ту занимљиву страну физике.

Такмичење са михаилом

- МИХАЈЛО је био мој најбољи друг - прича Стефан. - Ишли смо у исто одељење у Математичкој гимназији. Заједно смо уписали оба факултета. И он је дао прву годину са свим десеткама на оба. Онда је отишао на Кембриџ, где сам га често посећивао. Један поред другог смо доста напредовали и у математици, и у физици. Он се такмичио са мном, ја са њим. Кад сам ја нешто знао, желео је да научи. Кад је он знао нешто више, желео сам да га стигнем. Били смо нераздвојни.

Највише "муке" током студија задали су му Основи електротехнике и Програмирање на ЕТФ. Из ових предмета је добио деветке, које је поништио. То је урадио, каже, јер је погрешио у рачуну, а знао је да зна за 10. У јуну је "чистио" године на оба факултета, осим у трећој на ЕТФ, када је оставио два испита за септембар.

- На Физичком факултету је било дупло више испита, јер за сваки предмет постоји писмени - наводи Стефан. - Често се дешавало да буде писмени на Физичком и усмени на ЕТФ истог дана. Користио сам све што сам могао, давао колоквијуме раније, полагао у предроку, полагао неке предмете из треће у другој. Математику у првој години ЕТФ сам целу знао, па сам веома лако положио. На физици је озбиљнија математика. Програмирање сам више научио у Математичкој гимназији, него на факултету.

Фото З. Јовановић

Наш саговорник открива да би требало учити континуирано, али да он то није радио. Захваљујући предзнању није морао да седи над књигом од јутра до вечери. Највише се спремао неколико дана пред испит. Програмирање му, каже није било омиљено ни у гимназији, ни на ЕТФ. Занимљивије му је да рачуна на папиру, да сам дође до неког закључка.

- Људи уписују ЕТФ не зато што га воле, него зато што је перспективан и зато се муче да заврше студије - сматра Стефан. - Уписао сам оно што сам волео. Ако се нешто воли, и добро је рађено у средњој и основној школи, студирање није тешко.

ДЕВОЈКА КАО СТУДЕНТ

МЕЂУ студентима, којима Стефан држи вежбе је и његова девојка Ана. Каже да је сјајан предавач, да одлично објашњава и да је један од бољих асистената које је слушала. Жеља јој је да он упише докторске, а она мастер студије у истом граду.

- Ако не успемо, остаћемо овде - каже Стефан. - Запад ме не привлачи, једино Париз. Занимљиви су нам Јапан, Канада, Аустралија и Русија.

Фото З. Јовановић

Иако је тек званично уписао мастер на Физичком факултету, Стефан је током студирања унапред положио све испите. Остао је мастер рад и половина испита, као и да се упишу оцене. И то су све десетке. Прошле недеље је стао и за катедру.

- Прво предавње, студенти четврте години су имали код мене из Релавистичке квантане механике, који је обавезан предмет и један од два најбитнија - каже Стефан. - Срећан што сам то добио, јер то ме интересује. Нисам стигао да испричам све у два часа, па планирам да повећам на три. Неки студенти су старији од мене, неки су моје годиште јер су обновили годину, а нажалост, само троје су уписали факултет кад и ја.

ИЗУЗЕТНА САМОСТАЛНОСТ

ПРОФЕСОР др Милан Тадић, са ЕТФ, код кога је одбранио дипломски рад и положио четири испита, открива да је Стефан бриљантан студент Одсека за физичку електронику, који је током студија показао изузетну заинтересованост за истраживачки рад, а у последњих неколико месеци је своја интересовања фокусирао на области тополошких изолатора и графена, које су од изузетног интересовања у свету.

- За ове области додељене су бар три Нобелове награде за физику - истиче проф. Тадић. - Из текста завршног рада и његове сјајне одбране, колега који је заједно са мном учествовао у комисији и ја закључили смо да Стефан у потпуности влада изузетно сложеном проблематиком која је била тема рада. Поред знања и искуства стеченог на ЕТФ-у, користило му је и знање стечено на Физичком факултету.

Стефан је у раду испољио изузетну самосталност, на нивоу који сам ја током свог тридесетогодишњег рада срео само код још два-три студента.

Он наводи да је одбрана рада била убедљива, прецизна и концизна, праћена детаљним одговорима на постављена питања. Професор је изразио жаљење што није уписао мастер на ЕТФ.

Наш саговорник наводи да планира докторске студије у иностранству, како би научио нешто ново. Циљ му је да се врати у Србију, да буде професор или да ради у неком институту. Каже да програм на Физичком и Математичком факултету код нас, одговара мастеру у иностранству. Воли да гледа серије, филмове, бави се нумизматиком, чува албум Лиге шампиона, бавио се и кошарком...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (39)

Konstantin

18.10.2020. 12:59

Ne razumem kako neko može da upiše ETF, a ne voli programiranje i osnove elektrotehnike :) Inače fizička elektronika je po gradivu vrlo slična Fizičkom fakultetu, pa je malo neumesno reći da su to dva potpuno različita fakulteta, s obzirom da je bilo dobrih bivših studenata koji su u paraleli završavali i ETF i Građevinu, ETF i Medicinski, itd.

Teodora

18.10.2020. 21:21

@Konstantin - Konstantine, jeste li Vi to malo ljubomorni? Nigde u tekstu ne piše da on ne voli osnove elektrotehnike i programiranje. Možda bi bilo dobro da pročitate tekst pažljivo, pa onda da komentarišete. Dobrih bivših studenata, ali sa prosekom 10.00 na oba? Ne verujem da ih je bilo mnogo.

Mirjana

19.10.2020. 12:04

@Konstantin - Ne piše u tekstu da ne voli elektrotehniku! Programiranje možda manje voli od ostalih oblasti koje je učio, pa šta? Elektrotehnika nije programiranje. Dečko je toliko široko obrazovan da uopšte ne mora da se bavi programiranjem, jer želi da se bavi onim što najviše voli.

Tutankawa

18.10.2020. 13:05

Pa kako je lepo pročitati ovakav tekst! Ovakve ljudske i naučne veličine, po završetku doktorata, odmah zaposliti u nekom od intituta i da država dobro odreši kesu! Svaka mu čast i neka mu Bog podari zdravlja, jer za ostalo je više nego sposoban...

Mića

18.10.2020. 13:29

Стипендију, стан у граду где ће да ради, посао по избору, као и нова кола пре него што оде, да би се вратио у Србију. Њему и сличнима из целог српства. Само тако ћемо опстати.

Šator

18.10.2020. 15:54

@Mića - Не смију се заборавити ни наставници који су улагали додатни труд да би овакви таленти се остварили. Мора постојати разлика између оних који отаљавају свој посао и оних који улажу сво своје знање и љубав у тај рад и имају резултате. Овдје су резултати успијешни ученици који имају надпросјечне резултате. То треба квантификовати, пратити и на крају наградити. Новцем, наравно... Поштовање се подразумијева...

Pavle

18.10.2020. 13:47

Bolje da se posvetio jednom fakultetu dublje nego što je studirao dva paralelno. Bolje da je nešto istraživao umesto što je polagao ispite koji mu ništa ne znače u životu. Dva fakulteta su čist egzibicionizam. Nadam se da će biti nešto od njega jer uspeh se ne ostvaruje završetkom fakulteta nego tek kasnije. Na žalost imamo dosta uspešnih đaka na takmičenjima, ali se to nekako ne pretoči u uspeh u naučnoj karijeri.

Nikola

18.10.2020. 14:06

Овај човек треба да добије буџет од 10-20 милиона еврића и одрешене руке да упосли друге умне људе. Тако једино можемо напред.

Svetlana

18.10.2020. 15:09

Bravo, svaka cast. Ovo treba da budu naslovini sadržaji svih casopisa. Ovoj deci treba odati priznanje za rad. A ne deci kriminala i olosa Beogradski. Da nespominjem starlete i polupismene pevacice i samozvane blogerke.

Sasa

18.10.2020. 15:29

E ovo su prave vesti kada se kaze da je neko zavrsio 2 falulteta, a ne dramaturgiju i neki sa filologije i predmeta sa ucenjem tudjih zapisa pukim bubanjem tipa istorija cija je naucna vrednost primenjiva samo u slagalici. Svaka cast momku, a da ima pameti u drzavi kao sto i nema odmah bi ga nekim ugovorm vezali da se sigurno vrati jer se ovakvi talenti koji matetiju zanatski razumeju javljaju retko koliko i Djokovic u tenisu. Pevalji i striptizeta o kojima pisete hiljadama puta vise ima dovoljno i doprinos napretku im nije ni nula nego negativan.

Tanja

18.10.2020. 15:35

Predivno da ste clanak o ovom fantsticnom momku objavili u Vasem rodjendanskom izdanju. Ovakva deca zasluzuju da se za njih cuje i treba im posvetiti naslovne strane svih novina. Pravo je osvezenje da posle raznih natpisa o rijaliti igracima ili kriminalcima, kojima obiluju nase dnevne novine, posvecujuci im razne feljtone, procitate jedan ovakav clanak, o jednom normalnom nadarenom momku, koji u eri potrosackog drustva, ima sasvim drugacije kriterijume i poglede na zivot koji je tek pred njim. Zelim mu da ostane tako normalan i da u daljem zivotu nize same uspehe na ponos svoje porodice, a i nase nacije u kojoj se iznedrio jedan ovakav dragulj. Vecernjim novostima, koje su moj omiljeni dnevni list, kapa dole za ovaj intervju.