ПУЧ ЈЕ ПЛАЋЕН ПОЛА МИЛИОНА ФУНТИ: Позадина свргавања кнеза Павла и државног удара 27. марта 1941. године

Иван Миладиновић

06. 10. 2020. у 12:19

СРБИ су поново пронашли своју душу - узвикнуо је сер Винстон Черчил, 27. марта негде око поднева, када му је посланик Кемпбел јавио да је пуч дефинитивно успео.

ПУЧ ЈЕ ПЛАЋЕН ПОЛА МИЛИОНА ФУНТИ: Позадина свргавања кнеза Павла и државног удара 27. марта 1941. године

Фото архива

То усхићење Србима неће дуго трајати. Већ крајем те исте године Ситон Вотсон, британски професор универзитета, рећи ће нешто друго: "Ми смо улазак Југославије у рат платили пола милиона фунти, па не дугујемо Србима ништа."

Нешто доцније огласиће се и Вилијем Донован, амерички генерал, обавештајац, отац Централне обавештајне агенције (ЦИА), са надимком Дивљи Бил, човек који ће се јануара 1941. наћи у Београду и упознати кључне пучисте: "Срби се не могу позивати на 27. март 1941, јер смо ми ту револуцију купили."

А три дана пре пуча у Београд стиже шифровани телеграм амбасадора у Каиру Лампсона Форин офису бр. 709 од 24. марта 1941. године, упућен Београду, бр. 137, поновљен Форин офису бр. 709, Атини бр. 189 и Анкари бр. 142: "Став кнеза-намесника показује такво безнадно осећање нереалности да се од њега ништа не може очекивати. (...) Имате пуно овлашћење за било коју меру коју сматрате да је исправно да предузмете да бисте помогли промену владе или режима, чак и путем државног удара."

СУСРЕТ ТИТА И ДОНОВАНА

РУЗВЕЛТОВ изасланик пуковник Донован у Београду ништа није препуштао случају. Ступа у контакт и са представницима Комунистичке партије, иако је било нелогично да се вођство југословенских комуниста активно укључује у државни удар против сила Осовине, у време кад је био на снази споразум о пријатељству од 1939. (Молотов-Рибентроп). Међутим, управо овај податак наговештава да су у припреми пуча и поред британске и америчке обавештајне службе били укључени и Совјети. Вилијем Стивенсон у књизи A Man called Intrepid ("Неустрашив човек"), која је објављена 1976, описао је сусрет Донована са Јосипом Брозом. Тема разговора је била о онемогућавању приступања Југославије нацистичком "Тројном пакту". Јосип Броз је тада имао и фалсификовани пасош на име Спиридона Мекаса, канадског држављанина, грчког порекла.

Шифровани телеграм посланика из Београда Кемпбела у Лондон, 26. марта, говори о повезаности дипломата и пучиста: "На мој захтев, јутрос ми је уприличен разговор са генералом Симовићем (командантом Југословенског ратног ваздухопловства). Како је овај официр на челу организације која намерава да изведе државни удар... они желе да одбаце Пакт и садашњу владу. Они знају да ово скоро извесно значи рат и да више воле ту могућност него наставак садашњом линијом..."

Никола Цветковић и кнез Павле, Фото архива

У МАРТУ 1941, Југославија је била опкољена. Немачке трупе биле су у Румунији и Бугарској, а већ су биле на путу да уђу у Грчку. Француска је била пала. Није било никаквог разлога да се мисли на ма какву помоћ од стране Совјетског Савеза. Што се тиче Енглеза, они су могли да понуде само савете и борбени дух; њихова обећања помоћи негде у далекој будућности, само су убеђивала кнеза Павла да би напуштање неутралности довело до уништења не само државе, већ целокупног српског народа. Дугогодишња кнежева упозорења и Британцима и Американцима на економску експанзију Немачке према Југославији, апели за доделу кредита за куповину наоружања остајали су без одјека. Лондон ће крајем тридесетих година, "из поштовања према кнезу Павлу, и као знак добре воље", наручити осамдесет комада ћурака више (и бројком 80, да не би било забуне). У то време Немци од Југославије купују жито и суве шљиве по дупло вишој цени него што је била на светском тржишту. Постају главни купци руда из босанских рудника. По повлашћеним ценама продају своју робу Југославији. Западни савезници све то мирно посматрају, као што не реагују на Хитлерово ширење по Европи, све до пада Француске.

СВЕДОЧЕЊЕ КРАЉЕВОГ ВАСПИТАЧА

У АРХИВУ кнеза Павла налазе се многа писма сер Сесила Перота, васпитача краља Петра Другог, који 12. јануара 1977. године одржао предавање на тему: "Залазак једне династије" (Карађорђевића). Сер Перот је казао: "Крајем марта 1941. навратио сам до мог старог универзитета у Кембриџу. Ту у друштву мојих ранијих професора и колега, повео се разговор о државном удару у Београду. Неколико од присутних наставника изјавило је: "Нису Југословени извршили пуч, него ми." Упитао сам ко су "ми"? Одговор је гласио: "Ми, СОЕ, или британска тајна служба под управом министарства за психолошко ратовање."

Поред економског, расте и Хитлеров политички притисак. Берлин поручује: строга неутралност није одржива. Новоформирана Тајна обавештајна служба Војске Краљевине Југославије долази до фотокопије документа о плану напада и распарчавања Југославије управо онако како ће и бити раскомадана после априлског рата. Југославија је већ била стављена на "електричну столицу" и као десета жртва Хитлерове агресије, очекивала је извршење смртне казне, па било погнуте или уздигнуте главе и пркосно, казна ће бити извршена.

Винстон Черчил, Фото архива

Кнез Павле је помно пратио ситуације и процењивао позицију.

Из Берлина и Лондона су упућиване поруке за сусрете, споразумевање и сарадњу.

Са кнегињом Олгом отишао је за Немачку, у Берлин.

Прва сила света приредила је кнежевском пару величанствен дочек. И величанствену војну параду.

Хитлер је хтео да фасцинира и истовремено да уплаши човека који је вукао главне конце у јужном комшилуку.

Београд тактизира, али ближи се тренутак у којем ће коначно морати да бира. Обруч фашизма стеже се све више.

И, коначно из Берлина стиже захтев: Или с Немачком или против ње.

ОСТАВКА КНЕЗА ПАВЛА

МАНЕВАРСКИ простор за доследно држање принципа неутралности бивао је све мањи. Павле је покушао да поднесе оставку, у двору је настао хаос, саветници га убеђују да одустане "није време за оставке, него за тешке одлуке". Схвата да нема коме да остави државу. Из Москве стижу непрогрешиве информације нашег амбасадора Милана Гавриловића: напад Немачке на совјетску Русију, најкасније у јуну. Дакле, треба још мало одуговлачити и Југославија ће бити сачувана.

ИСТОВРЕМЕНО, западни савезници су већ отворено тражили отварање фронта на Балкану. Амбасадор Кемпбел је ту Черчилову поруку пренео кнезу непосредно после Божића 1941. Помоћ у оружју није спомињао. Предлагао је да се Словенија и Хрватска препусте силама Осовине. То је по свему судећи била синхронизована идеја Лондона и Вашингтона. И Рузвелт је убеђивао југословенског амбасадора Константина Фотића да је боље за Србију да се реши трвења с Хрватима и постане јединствена држава поделом Југославије.

Фото архива

Због тога Рузвелт шаље специјалног изасланика пуковника Вилијема Џозефа Донована, који ће међу првима узвикнути "27. март је плаћен". Американац је био врло незадовољан разговорима с кнезом Павлом и председником владе Цветковићем, срео се с генералом Симовићем који га је том приликом обавестио о припремама за државни удар. Донован је задовољан обећава пуну моралну и материјалну помоћ.

Вођа Рајха позвао је Драгишу Цветковића и Александра Цинцар-Марковића у Салцбург, 14. фебруара. После мање анализе ситуације у Европи, захтевао је да Југославија одмах уђе у Тројни пакт. Представници Владе нису прихватили, јер је то захтевало политичку и војну сарадњу. Али, Хитлер одједном све збуњује: Не тражи војну сарадњу. Не тражи пролаз за трупе, не тражи ништа због чега би Југославија угрозила неутрални статус. Силе Осовине "гарантују територијални и политички интегритет и неће учинити ништа што би угрозило Југославију и њен национални понос".

Генерал Симовић и краљ Петар, Фото архива

До коначног расплета ситуације "очи у очи" долази 1. марта 1941. г. када је кнез Павле био принуђен да лично посети фирера у његовом омиљеном летовалишту Берхтесгардену. Двадесет пет дана касније, 25. марта 1941. Рибентроп и Цветковић у хотелу "Белведер" у Бечу потписују документ о проступу Краљевине Тројном пакту. То се у том тренутку може сматрати максималним дипломатским успехом југословенске дипломатије у вртлогу Другог светског рата. Четрдесет и осам сати доцније на београдским улицама осванула је парола "Боље гроб него роб".

ДАНАС постоји довољно непобитних доказа и аутентичних докумената, које је и британским архивама пронашао Мирослав Свирчевић, да су енглеске тајне службе у Београду биле ангажоване на припреми и извођењу пуча. У лето 1940. из Букурешта у Београд стиже Томас Мастерсон, искусни стручњак за "неџентлменско ратовање". Мастерсон је у јуну 1940. основао једну потпуно независну новинарску агепцију, која је била позната као "Британова". Ставио је под контролу готово све новине и радио и подгревао антинемачку и превратничку атмосферу.

Агенти "секције Д" исплаћивали су сараднике по Београду. Од новина до политичких странака. Земљорадничка странка добијала је 5.000 фунти месечно, неке дневне новине, попут "Правде" имале су 150.000 динара месечно, а неке друге узимале су апанажу у натури, односно у олову без кога је био незамислив штампарски слог. На листи су били и Самостална демократска странка Светозара Прибићевића, којој такође, исплаћиване су значајне суме, а један од лидера Срђан Будисављевић је био члан владе. Удружење старих ратника, Сељачка странка Драгољуба Јовановића. Два енглеска извора спомињу да су фунте одлазиле и на рачуну Српског културног клуба Слободана Јовановића и Драгише Васића.

Двадесет седми је март 1941. године. Из британске амбасада у Београду шаље се телеграм за Лондон који потписује Черчилов специјални обавештајац Џорџ Тејлор: "А пуч извршен под неспорним вођством Симовића и његовог помагача Мирковића и извесног броја официра. Генерали нису били укључени у заверу. Пуч су извели капетани, мајори и потпуковници... Мастерсон је изванредно обавио посао и заслужује највећу могућу похвалу..."

Фото архива

Дан после изведеног пуча идејном творцу "српског спасавања душе" Черчилу јавио се и шеф операција СОЕ у Југославији Хју Далтон: "Јануара ове године одлучио сам да пошаљем мајора Џона Тејлора на Балкан који га веома добро познаје. Од свих његових акција најважнија је да је наставио добро уходани рад на подстицању опозиционих странака да на Владу врше притисак у корист наше земље. Откако сам преузео СОЕ у Југославији потрошили смо најмање 100.000 фунти стерлинга. Новац је, углавном, отишао на финансирање Земљорадничке странке и остале видове подмићивања... Мислим да смо добили добру против вредност за уложени новац! Пуч је био успешан. Надајмо се да ће и крајњи ударац бити исти."

ПОРЕД Британаца, данас је јасно да је и Стаљин, имао своје прсте у мартовским догађајима и обарању кнеза Павла и увлачењу Југославије у ратне страхоте. Иако је совјетска дипломатија, као немачки савезник, формално заузимала негативан став о пучу, накнадно отворени документи откривају да учешће СССР-а у припреми преврата 27. марта 1941. био први историјски корак у каснијем савезу западних сила и СССР-а. И ту заправо лежи корен њиховог савезништва са западним земљама у победи над нацизмом 1945. године.

Присуство Мустафе Голубића, и његове активности од фебруара до јуна када је ухапшен, још није истражено. За Драгишу Васића се зна да је сарађивао са совјетским службама. Посебно је мало података о Божину Симићу да би се расветлила његова улога. Кнез Павле га шаље 1940. у Москву да би посредовао у успостављању дипломатских односа са СССР-ом. Симић је добро познавао генерала Симовића. Одмах после пуча, Симић је отпутовао у Москву и заједно са амбасадором Миланом Гавриловићем и војним аташеом Жарком Поповићем присуствовао потписивању пакта о пријатељству са Совјетским Савезом 6.априла 1941. највероватније у часу када су немачки авиони већ полетели на Београд.

Министар двора Милан Антић је у својим мемоарима записао да је Божин Симић 26. марта стигао из Москве и да је затражио аудијенцију код кнеза Павла. Није био примљен. "Био је у дослуху са Симовићем", сведочи Антић. "Посетио је Симовића и обавестио га о совјетском расположењу да закључе споразум са Југославијом. Можда је и то утицало на Симовића да те ноћи, између 26. и 27. марта изврши државни удар."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (5)