НА КОРАК ДО ФОРМУЛЕ ЗА ДЕПРЕСИЈУ: Српски тим истраживача др Марина Јукића тражи праве дозе лека за пацијенте

Бранка Борисављевић

27. 09. 2020. у 16:00

НА КОРАК ДО ФОРМУЛЕ ЗА ДЕПРЕСИЈУ: Српски тим истраживача др Марина Јукића тражи праве дозе лека за пацијенте

Фото А. Стевановић

ДВЕ године заредом, 2018. и 2019, доцент др Марин Јукић, са Фармацеутског факултета у Београду, добио је престижну награду International Medis Awards, за најбољег истраживача у фармацији средње и југоисточне Европе.

Захваљујући његовом истраживању о лечењу депресије, Америчка агенција за лекове почетком ове године, променила је смернице у терапији када је у питању лек "есциталопран". Прошлогодишњи рад односио се на лечење психоза. Тренутно, са сарадницима ради на проналажењу формуле за одређивање праве дозе лека за пацијенте који се лече од психијатријских болести.

У разговору, за "Новости", др Јукић каже да се мало нових лекова за психијатријске пацијенте појавило у терапији последњих 20 година. Да би се они лечили на адекватан начин, неопходно је да добију прави медикамент у правој дози, чиме су шансе за њихов опоравак веће.

- Хоћемо да направимо алгоритам за дозирање у коме ће лекар да унесе структуру гена, висину, тежину, стање бубрега и јетре пацијента и онда ће рећи: доза за овог човека је та - објашњава др Јукић. - Очекујемо да ћемо за две године доћи до те формуле. Ако пацијенти метаболишу лек брже, треба им дати већу дозу како би у крви постојала довољна концентрација и како би лек био делотворан. Ако је поступак спорији, долази до нагомилавања, па им је потребна мања доза. Циљ је да се постигне концентрација лека у крви која је оптимална. Ни мања, јер пацијент неће одговорити како треба, ни већа, јер доводи до нежељених ефеката интоксикације.

Истраживање, у које је укључено око 300 пацијената Института за ментално здравље, Клинике за психијатрију КЦС и Клинике за психијатрију ВМА, показало је да три одсто популације не може да метаболише лек "есциталопран", који се најчешће користи за лечење депресије.

ЧИЊЕНИЦЕ

* ДОКТОР Јукић рођен је 1986. године у Београду, где је завршио Математичку гимназију

* ДИПЛОМИРАО је на Фармацеутском факултету Универзитета у Београду 2010. године са просечном оценом 9,13

* АКАДЕМСКО звање доктора медицинских наука стекао је на Институту за физиологију и ћелијску биологију Медицинског факултета Бен Гурион универзитета у Бер Шеви у Израелу, октобра 2014. под супервизијом проф. Клода Бродског.

- Ако лекар то не зна и додатно повећа дозу лека јер пацијент не одговара на терапију, практично ће га послати на ургентну медицину - наводи др Јукић. - Због тога ће, уз помоћ PСR теста, лекар моћи да одреди да ли пацијент припада осетљивој групи. То је крајњи циљ пројекта са којим ћемо изаћи пред регулаторне агенције. Америчка агенција за лекове је највише отворена за новине, па је за "есциталопран" издала нове смернице, што је највећи успех који смо имали. У Европи су прилично ригидни и не желе лако да мењају протоколе. Наша земља њих прати, па ће проћи још неко време док не буде прихваћено код нас.

Млади научник открива да га највише од свега у природи фасцинира ембриолошки развој мозга и како тако комплексна структура настане, од тако једноставних у раној фази ембриогенезе.

- Фасцинација тиме како мозак, који је у основи само један килограм ткива, контролише све наше емоције и мисли, чиме обликује наш целокупан смисао постојања, нешто је што ме је определило да своју истраживачку каријеру посветим проучавању емоција - каже др Јукић. - Психијатрија је дисциплина која се бави оним случајевима где је из неког разлога емоционалност нарушена. Тешко је лечити пацијента којем су сви биохемијски параметри у реду, коме су сви органи у реду, а опет су изразито болесни услед поремећаја у емоционалности. Тежина овог проблема и спознаја да могу да конкретно помогнем је променила мој фокус са базичне на примењену науку у последње четири године.

Новац за истраживање обезбедио је Фонд за науку Републике Србије.

И У СРБИЈИ МОЖЕ ДА СЕ ИСТРАЖУЈЕ

ДОКТОР Јукић је предавао на престижним универзитетима, али је решио да се врати у Србију:

- Може и овде све, то да не може је мит. На факултету имамо опрему вредну два милиона евра. Треба само ту опрему потковати знањем и кренути са радом. Радио сам у Израелу, Шведској и Аустрији. Предност тамо је што има више новца, а овде што се неке ствари брже померају него тамо. Код нас се може агилније приступити неким ресурсима.

БОЛУЈЕ ВИШЕ ОД 300 МИЛИОНА ЉУДИ

ВИШЕ од 300 милиона људи у свету пати од депресије, једног од водећих узрока инвалидитета, око 260 милиона болује од анксиозности, а многи од њих истовремено живе са оба поремећаја.

Једна од студија СЗО показала је да депресија и анксиозност коштају глобалну економију енормне износе новца због губитка радне продуктивности. У последње две деценије забележен је нагли раст броја људи оболелих од психичких поремећаја и аутизма.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)