ПОДИЖУ СЕ ДЕЈСТВОМ ЕЛЕКТРИЧНОГ ПОЉА И ЛЕБДЕ : Електроинжењер Милан Стеванчевић о механизму ширења ковида

Борис Субашић

27. 09. 2020. у 15:00

ПОДИЖУ СЕ ДЕЈСТВОМ ЕЛЕКТРИЧНОГ ПОЉА И ЛЕБДЕ : Електроинжењер Милан Стеванчевић о механизму ширења ковида

Инжењер Стеванчевић објашњава"електромагнетну теорију" / Фото Р. Радетић

СВИ начини ширења вируса корона још су непознаница за научнике. Највећа је загонетка како долази до масовног заражавања људи у појединим областима, иако не може јасно да се повеже са личним контактима.

Српски електроинжењер Милан Стеванчевић, светски признати проналазач, створио је хипотезу о "електромагнетном заражавању" из облака вируса.

- Сви знају за сезонске вирусне инфекције, јер су оне очигледне, али не знају објашњење ове појаве - каже Стеванчевић. - У свету у коме живимо постоје само две природне нематеријалне макроскопске силе, електромагнетна и гравитациона, које одлучујуће утичу на све природне појаве, па и на активност вируса који су веома лагани и могу да лебде у атмосфери. Уколико познајемо електромагнетни механизам настајања и кретања овог облака, можемо да предвидимо и место где ће се зауставити и спустити свој "товар". Применом превентивних мера на том простору степен заражавања може се битно смањити.

Резултати истраживања више познатих лабораторија доказали су да облак вируса може дуго да лебди на отвореном простору, па се у неким земљама као превентива примењује ношење маски и на отвореном. Неке пак сматрају да је то бескорисно, јер је за научнике непредвидљиво како, где и зашто настају и како се крећу заразни облаци. На ширење вирусних инфекција у атмосфери утичу температура, влажност, ветар и облачност, али саговорник "Новости" наглашава да су те појаве само последице деловања електромагнетне и гравитационе силе.

- Електромагнетно заражавање започиње вирусима који лебде, а наставља се физички, заражавањем са човека на човека - каже Стеванчевић. - Да бисмо разумели појаву лебдећих вируса морамо да познајемо механизам стварања заразних облака, у коме пресудну улогу има Сунце. Оно емитује јоне хемијских елемената и субатомске честице које стижу до Земље у млазу који се назива Сунчев ветар и утиче на све појаве у атмосфери.

Један део протонских честица се не везује у облацима већ продире ка тлу и уколико наиђе на капљицу која носи вирус, јонизује је, појашњава Стеванчевић. Она тада не пада на тло већ почиње да лебди. Уколико су потенцијал и брзина протонских честица велики, тада се и вируси који се налазe на тлу дејством силе електричног поља Земље подижу и лебде. Када ветар понесе те вирусне облаке, дешава се истовремено масовно електромагнетно заражавање.

ОПАСНОСТ ЈЕ МОГУЋЕ ПРЕДВИДЕТИ

ПРАТЕЋИ податке о броју заражених, инжењер Милан Стеванчевић је утврдио правилност да се последице електромагнетног заражавања јављају у периоду од 5. до 14. дана, у зависности од имунитета заражених.

- После периода електромагнетног заражавања, почиње период секундарног физичког заражавања где се вирус преноси са човека на човека. Зато превентивне мере заштите треба предузети у дану електромагнетног заражавања. Познавањем временских сезонских параметара и природних сила он се може прогнозирати.

Ова хипотеза објашњава појаву зашто медицински стручњаци у неким случајевима не могу да пронађу нултог зараженог, јер резултати тестова показују да су сви пацијенти истовремено заражени.

- Животни век вируса који лебде зависи од сезонских параметара, односно од снаге УВ зрачења, температуре и влажности ваздуха. Снага УВ зрачења одређује степен активности вируса, па што је она већа, то је активност вируса слабија и обратно - каже наш саговорник.

Ултраљубичасто зрачење није константно већ зависи од активности Сунца, која је тренутно изузетно мала, што објашњава екстремну активност вируса ковид 19.

- Када је флукс УВ зрачења већи од 25 јединица, оно постаје фактор ризика по здравље људи, а све до те вредности је корисно и неопходно људском организму у циљу стварања витамина Д и имунитета - каже Стеванчевић. - Невоља је што сателитска мерења показују да је флукс УВ зрачења у 2019. и 2020. достигао историјски минимум од 4,5 јединица, што није довољно да убије вирусе. Чим флукс УВ зрачења падне испод 10 јединица, респираторне инфекције се могу јавити у сваком годишњем добу. То је одговор зашто ковид 19 нема сезонски карактер.

Због своје мале масе вируси су веома осетљиви на УВ зраке, чија их и најмања доза убија, али када се налазе у капљицама они су заштићени, јер вода не дозвољава продор зрачења. Вирус без капљице не може да опстане у ваздуху. Стеванчевић је упоређујући сателитске податке и статистику Института "Батут" утврдио да Србија у априлу није имала ниједан дан електромагнетног заражавања, већ да се вирус ширио само у личном контакту.

- Број дана електромагнетног заражавања одређује активност вируса - објашњава Стеванчевић. - Тако је активност вируса у Србији у априлу била многоструко слабија него у јулу. У другој половини јуна у Србији почиње тродневно електромагнетно заражавање, што је као последицу имало нагли пораст броја заражених. У јулу је било три дана снажног електромагнетног заражавања. Велики пораст броја новозаражених је показао да је могуће израдити прогнозу дана електромагнетног заражавања, односно, прогнозу пораста броја заражених после пет или шест дана. Најављена јака облачност током овог викенда фактор је ризика за повећање броја новозаражених.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)