ЗА ГОДИНУ СПИСАК КРАЋИ ЗА 2.600 ИМЕНА: Број пензионера у Србији после дужег временског периода пао испод 1,7 милиона

Ј. Ж. С.

25. 09. 2020. у 07:05

ЗА ГОДИНУ СПИСАК КРАЋИ ЗА 2.600 ИМЕНА: Број пензионера у Србији после дужег временског периода пао испод 1,7 милиона

Фото Н. Скендерија

БРОЈ пензионера у Србији први пут је после много година пао испод 1,7 милиона.

Статистика бележи да је на јулском списку ПИО фонда било тачно 1.696.645 и то је за само месец дана мање за готово 2.600 имена. У односу на јун прошле године број пензионера је смањен за готово 11.000 људи и сада имамо најмање пензионера од 2012. године.

Више од 100 пензионера по квадратном километру имају највећи градови у Србији - Београд, Нови Сад и Ниш. По општинама, чак 11 престоничких је у врху пре градова попут Крагујевца и Смедерева, па следе Барајево, Чачак и Пожаревац испред Панчева као првог представника Војводине, наводи се на сајту "Макроекономија".

Највећи удео пензионера има осам области централног дела Србије, пре Севернобанатске области у Војводини. Најмањи удео пензионера имају Пчињска, Рашка и Сремска област, испод 20 одсто од укупног броја становника.

У укупном броју становника највећи удео имају Савски венац, Барајево и Црна Трава, а последња општина уз Савски венац и Стари град, једина у Србији има већи збир запослених и пензионера од броја становника.

- Мањи удео од 10 одсто пензионера у укупном броју становника има само Прешево, тачније 9,2 одсто при процени на око 30.000 становника - оцењује Мирослав Здравковић са сајта "Макроекономија".

ВИШЕ САМОСТАЛАЦА

ЗА годину дана повећан је број пензионера у категорији самосталних делатности за 3.839, а смањен у категорији запослених за 7.079 и у категорији пољопривредних за 7.722.

Број пољопривредних је у овом периоду смањен за 4,4 одсто, за шта може бити разлог брзина опадања броја становника у селима. Како не опадају сточни фонд и обрађено земљиште истом брзином, то значи да се повећава продуктивност рада у пољопривреди.

Што се тиче пољопривредних пензионера, све области у централном делу Србије, осим Београда и Ниша, имају већи удео пољопривредних пензионера од области у Војводини. Најмањи удео има Пиротска - 9,4 одсто што је више од највећег удела пољопривредних у Сремској области где је 8,9 процената.

Исто је и са рангом области према уделу пољопривредних пензионера у броју становника: најмањи удео има Рашка област - 2,2 одсто, а највећи удео у Војводини Севернобанатска област - 2,1 проценат.

Чак 48 општина има већи удео пољопривредних пензионера од Опова (23 одсто) у Војводини на 49. месту, а 47 општина се налази испред Сомбора у коме пољопривредни пензионери учествују са 5,3 одсто у укупном броју становника.

Више од 10 процената пољопривредних пензионера у укупном броју становника има 14 општина у централној Србији, а највише Рековац, Осечина, Мало Црниће, Велико Градиште и Варварин.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (5)

Ljubiša

25.09.2020. 09:05

@Miloje Milojevic - Наслов је нетачан, 2.600 је за месец дана, тако пише у тексту, а за годину је 11.000. То је нето промена = преминули пензионери минус нови пензионери