РЕЗУЛТАТИ ПРВОГ УПИСНОГ РОКА ПОКАЗАЛИ РАЗЛИКЕ БЕОГРАДА И УНУТРАШЊОСТИ: Навала на гимназије и медицинске школе

Љ. БЕГЕНИШИЋ

10. 07. 2020. у 12:00

У Трећој београдској гимназији за природни смер требало 94,78 бодова

РЕЗУЛТАТИ ПРВОГ УПИСНОГ РОКА ПОКАЗАЛИ РАЗЛИКЕ БЕОГРАДА И УНУТРАШЊОСТИ: Навала на гимназије и медицинске школе

Фото: К. Михајловић

СВЕ гимназије у Београду су попуњене, велико интересовање ђака влада и за медицинске и фармацеутске смерове, као и за електротехничке школе. С друге стране, деца најмање желе да упишу машинске, пољопривредне и грађевинске средње стручне школе. Када је реч о занатима, најпопуларнији су кувари, конобари, масери и фризери, док мало интересовање влада за зидаре, тесаре, армираче.

То показује анализа после првог уписног круга у средње стручне школе, гимназије и трогодишње профиле у Србији.

Као и претходних година рекорд држи Трећа београдска гимназија где је за упис на природно-математички смер било потребно освојити најмање 94,78 бодова, што је за 0,60 више него прошле године, док је за упис на друштвени смер у овој школи било потребно 91,15 бодова. Велики број бодова био је потребан и за Четрнаесту гумназију за математички смер и то 92,74, а за друштвени 89,65 бодова.

За упис у Прву београдску гимназију на природно-математички смер било је потребно најмање 90,38 а за друштвено-језички смер 87,38 бодова. Велики број бодова 91,67 био је потребан иза упис у Четврту гимназију.

У Новом Саду већ годинама најпопуларнија је гимназија "Јова Јовановић Змај", а за упис на природно-математички смер било је потребно најмање 96,38 бодова, а велики број бодова - 97,40 - ђацима је био потребан и за упис на спортски смер у овој школи.

Истовремено, у унутрашњости Србије осмаци су радије бирали средње стручне школе, па је за упис у гимназију било довољно и 50 поена. Празних клупа остало је у гимназијама у Лесковцу, Бору, Пожаревцу, Шапцу, Ивањици.

- Што смо даље од великих центара, то је занимање за гимназије мање, а разлог је социјална структура становништва, јер родитељи знају да после гимназије дете треба послати на факултет, а они немају новца за то - каже Александар Марков, председник Форума београдских гимназија.

Непопуњене су остале и специјализоване гимназије, па је тако, како нам каже Марков, у Осмој београдској гимназији од два одељења за ИТ смер попуњено само једно, а интересовања није било ни за одељења за историју и географију. Марков сматра да деца и родитељи радије бирају класичне гимназије, него оне које подсећају на средње стручне школе.

С друге стране, као и ранијих година, међу ђацима врло су популарне медицинске школе, а највише бодова требало је за упис у Медицинску школу у Новом Пазару и то 90,80 за општи смер, а за смер фармацеутски техничар мало више - 91,18 бодова. За упис у Медицинску школу у Земуну на општи смер, на пример, било је потребно 78,37 бодова, а за васпитача 80,51 бод.

- Деца, као и ранијих година, ове школе радо бирају јер могу да оду у иностранство, али и да се брже запосле - каже нам Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа. Он истиче да су попуњене и економске школе, али да се у њих уписују слабији ђаци међу којима има и оних са добрим успехом.

Он наглашава да је много непопуњених места остало у машинским, грађевинским и пољопривредним школама, као и на занатима - зидар, тесар и армирач - упркос томе што су ти послови тражени на тржишту рада.

Иначе, сви они који нису успели да се упишу у првом року, у четвртак су попуњавали и предавали листе жеља за преостала слободна места у средњим школама за други уписни круг.

У суботу до 24 сата у другом уписном кругу биће објављен коначан распоред ученика по школама. Ученици који су конкурисали у другом кругу могу се уписати у понедељак 13. јула.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више патриота за Украјину

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више "патриота" за Украјину

ВАШИНГТОН још нема бесплатне системе противваздушне одбране "патриот" који би могли да буду пребачени у Украјину, произилази из интервјуа са америчким саветником за националну безбедност Џејком Саливаном за МСНБЦ.

26. 04. 2024. у 19:17

Коментари (0)

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна