ИСТИНА ЈЕ НАЈБОЉИ ЛЕК ПРОТИВ МАНИПУЛАЦИЈА: Закључни извјештај о страдању свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995.

Novosti online

26. 07. 2021. у 16:35

ОВАЈ извјештај одражава закључке Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године, чији је рад овластила Република Српска - мада је исти независан од ње - и чији је мандат разматрање кључних питања у вези са устаљеним перцепцијама о Сребреници током и у периоду рата 1992-1995. године у Босни и Херцеговини.

ИСТИНА ЈЕ НАЈБОЉИ ЛЕК ПРОТИВ МАНИПУЛАЦИЈА: Закључни извјештај о страдању свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995.

Међународна комисија

Комисија је независна с обзиром на то да не одражава заједнички подухват било које одређене институције, било владине, академске, правне, нити било којег другог облика невладине организације. Чланови су одабрани на основу њиховог посебног стручног знања из релевантних дисциплина, те су искључиво одговорни за свој допринос цјелокупном Извјештају. У том циљу, међународни чланови радили су независно, индивидуално или са својим тимовима, како би испитали доступне чињенице у вези са догађајима који су се десили у сребреничкој регији за вријеме ратних година. Тражили су се сви могући начини да се дође до података и информација како би се сакупили релевантни материјали, упркос чињеници да неки путеви истраге нису били отворени. Без обзира на то, сваки од чланова уложио је највеће напоре у свом настојању да припреми свеобухватну анализу чињеница релевантних за мандат Комисије.

МУЛТИДИСЦИПЛИНАРНИ састав Комисије, условио је различите приступе и методологије истраживања. Поред објављених извора и литературе у великом дијелу кориштени су документи представљени у МКСЈ током различитих судских поступака. Приликом реконструисања догађаја везаних за 11. јули 1995. године, у највећем обиму кориштени су примарни извори, док су секундарни извори кориштени само у оним случајевима када су недостајали примарни. Под примарни изворима сматрају се само они документи који су настали током или непосредно након догађаја о којима је писано. У том случају најрелевантнији су извори које су сачиниле стране у сукобу, документи органа војне или цивилне безбједности или иностране организације, попут УН-а и других, које су посматрале сукоб и чији су представници располагали информацијама са терена. Током писања Извјештаја кориштени су и други релевантни извори, као базе података и слично.

Анализа медијских садржаја Комисије извршена је у складу са међународним научним стандардима и организована је као квантитативна анализу која се бавила временским оквиром од 1991. до 1995. године, то јест периодом прије почетка сукоба у Босни и Херцеговини и периодом рата. Тим за анализу медијских садржаја анализирао је 10.000 страница из двоје водећих новина, "Њујорк тајмса" и "Гардијана". Њихов налаз сведочи о мање-више једностраном тумачењу ратних догађаја приказаних у овим утицајним западним медијима.

ПРЕДСЈЕДНИК КОМИСИЈЕ, у име свих чланова, у циљу што објективнијег истраживања страдања свих народа у наведеном периоду издао је упуство да се одређеним институцијама, на нивоу БиХ и ентитета, пошаљу званични захтјеви за приступ информацијама од значаја за истраживање Комисије, а то су Министарство унутрашњих послова Федерације Босне и Херцеговине (МУП ФБиХ), Федерални завод за пензијско и инвалидско осигурање, Институт за нестала лица Босне и Херцеговине, Обавјештајно безбједносна агенција Босне и Херцеговине, Федерално министарство за питање бораца и инвалида Одбрамбено ослободилачког рата, Министарство одбране Босне и Херцеговине, Меморијални центар Поточари, Министарство унутрашњих послова Тузланског кантона (МУП Тузланског кантона), Инситут за истраживање злочина против човјечности и међународног права Универзитета у Сарајеву. МУП ФБиХ у одговору је навео да је поступајући по захтјеву затражио тражене информације од надлежне организационе јединице Управе, Центра за истраживање ратних злочина, који су доставили обавјештење да су кроз извршене провјере утврдили да не располажу траженим подацима. МУП Тузланског кантона у одговору нас је упутио на Иститут за нестала лица Босне и Херцеговине, којем је званичан захтјев већ био послат и на чији одговор се још чека. Федерални завод за пензијско и инвалидско осигурање, Министарство одбране Босне и Херцеговине и Меморијални центар Поточари одбили су да нам омогуће приступ, изјаснивши се да не спада под њихову надлежност да донесу одлуку о приступу траженим информацијама, односно да објаве информације по захтјеву физичког и правног лица. И даље се чека на званичне одговоре, као што је већ поменуто, Института за нестала лица, затим Обавјештајно-безбиједносне агенције и Федералног министарства за питање бораца и инвалида Одбрамбено-ослободилачког рата. Нажалост, ово је увелико отежало рад Комисије, нарочито када је у питању истраживање страдања муслиманског/бошњачког становништва.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)