ПЛАШИЛИ СЕ КОРОНЕ, СТИГЛЕ ИХ ДРУГЕ БОЛЕСТИ: Обележен Међународни дан борбе против насиља над старима, уз осврт на проблеме са којима се боре

Ј. Ж. С.

15. 06. 2021. у 20:29

ДОК је држава у прошлој години штитила старије ковид пацијенте, за то време је много више њих него ранијих година, умрло због других болести. Подаци говоре да је лане преминуло око 10.000 људи више, међу којима је највише сениора, него ранијих година, рекла је Надежда Сатарић из Удружења "Амити - снага пријатељства" приликом представљања резултата истраживања, а поводом обележавања Међународног дана борбе против насиља над старима.

ПЛАШИЛИ СЕ КОРОНЕ, СТИГЛЕ ИХ ДРУГЕ БОЛЕСТИ: Обележен Међународни дан борбе против насиља над старима, уз осврт на проблеме са којима се боре

Фото Shutterstock

Она је нагласила да је стопа смртности, према званичним подацима, од 2011. до 2019. била између 14,2 до 14,8 одсто, односно годишње је у просеку умирало између 101.000 и 104.000 становника. С друге стране, само лане је преминуло 114.954 особа, од тог броја 3.211 имало је дијагнозу ковида, док су остали умрли од других болести.

- Намере државе у време ванредног стања биле су најбоље, али ипак у будућности не би требало доносити мере о старима без старих. Дешавало се и да су многи људи са 80 година после ковида враћани кући, где није имао ко да брине о њима, а домови за старе нису примали станаре. Ни помоћ у кући није радила, што се дешава и данас да многи не улазе у сваки стан због короне, већ помажу само тако што плаћају рачуне - истакла је Сатарићева.

Кристина Драгишић, из организације Каритас "Св. Анастазија" у Сремској Митровици, наглашава да не треба заборавити ни физичко злостављање, које је три пута чешће у сеоским срединама због њихове затворености, а највећи проблем је што се оно неретко чува као породична тајна.

- Наш задатак је да оснажимо породице и да се насилник из њих одстрани. Он, међутим, често остаје код куће са овлашћењем за пензију или социјалну помоћ, а стара особа се измешта из куће - каже Драгишићева.

Она наглашава да је током пандемије већи степен незадовољства постојао у међугенерацијским породицама. То се дешавало најпре, јер су млађи остајали без посла, а пензија је постала једини извор прихода.

Марта Сјеничић, из Института друштвених наука, наглашава да насиље над старима постоји годинама уназад и не би требало сав терет пребацивати на корону:

- И нечињење је насиље, а поред физичког и психолошког насиља, ту су финансијско и материјално, али и занемаривање и повреда права старијих особа. Последње је тешко уочљиво, а јавља се често и у домовима здравља или центрима за социјални рад.

Према њеном мишљењу било би добро редефинисати Кривични законик и увести у прописе насиље над старима као посебну категорију.

У ГЛАВНОМ ГРАДУ 1.065 ПРИЈАВА

У БЕОГРАДУ је прошле године пријављено 1.065 случајева насиља над старијим особама, од чега се 65 одсто односило на жене, а осим физичког и психичког, у тој популацији све чешће се јавља и "финансијско" насиље. Ове податке изнела је градска секретарка за социјалну заштиту Наташа Станисављевић, током манифестације на Тргу републике, у оквиру кампање "Осветли проблем - Стоп насиљу над старијим особама". Према њеним речима, циљ кампање је подизање свести јавности о присутности насиља над старима, као и о томе како га спречити. (С. В.)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)