Таг Југославија

ПРОФЕСОРИ У БЕСПУЋИМА ДНЕВНЕ ПОЛИТИКЕ: Некадашњи праксисовци, шездесетосмаши и дисиденти у вечној помрачини балканског странчарења

ПРОФЕСОРИ У БЕСПУЋИМА ДНЕВНЕ ПОЛИТИКЕ: Некадашњи праксисовци, шездесетосмаши и дисиденти у вечној помрачини балканског странчарења

КАДА се у дубоку јесен трауматичне 1999. године академик Михаило Марковић - некадашњи неформални лидер дисидентске групе филозофа познате под именом праксисовци - појавио на трибини Српске радикалне странке, на којој је, у сабеседништву Војислава Шешеља, са екстремно десничарских позиција студирао будућност односа Србије и Црне Горе, мало ко се томе зачудио.

13. 02. 2021. у 17:14

­МОРАЛНА ПОБЕДА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА: Шта су о свом страдaњу испричали сами професори

­МОРАЛНА ПОБЕДА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА: Шта су о свом страдaњу испричали сами професори

Случај "групе професора" није испунио планирана очекивања његових твораца. Професори у Београду имали су тежу судбину од својих истомишљеника у Загребу. Ево шта су они говорили о тим данима прогона:

12. 02. 2021. у 17:14

ТИТОВ СТРАХ ОД ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА: Брутална јавна кампања против Филозофског факултета трајала је годинама

ТИТОВ СТРАХ ОД ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА: Брутална јавна кампања против Филозофског факултета трајала је годинама

КАО што су прогон и коначни изгон "групе професора" са Филозофског факултета у Београду имали своју предисторију пре 1968, и студентска побуна те године била је и нека врста наставка ранијих студентских демонстрација, у Београду 1954. и у Загребу 1959, када су ти протести били брутално угушени.

11. 02. 2021. у 17:14

НОВА СРАМНА ПРОВОКАЦИЈА ИЗ СОФИЈЕ: Вицепремијер Бугарске Србе назвао окупаторима!

НОВА СРАМНА ПРОВОКАЦИЈА ИЗ СОФИЈЕ: Вицепремијер Бугарске Србе назвао окупаторима!

ТОКОМ српске окупације за време Тита називали сте себе Југословенима и то је ваше право, али не крадите нашу историју, изјавио је вицепремијер Красимир Каракачанов, обраћајући се званичном Скопљу.

10. 02. 2021. у 23:01

ОД УЗЛЕТА ДО САСЕЦАЊА СЛОБОДЕ МИШЉЕЊА: Представници критичке мисли југо-стварности су етикетирани као екстремна левица, анархисти...

ОД УЗЛЕТА ДО САСЕЦАЊА СЛОБОДЕ МИШЉЕЊА: Представници критичке мисли југо-стварности су етикетирани као "екстремна левица", "анархисти"...

ДОНОШЕЊЕМ данас готово заборављене посебне уредбе - неке врсте lex specialis - Народна скупштина СР Србије је 28. јануара 1975. године коначно, после вишегодишњих довијања и примене блажих или оштријих мера партијско-државне репресије, уклонила са Филозофског факултета у Београду групу од осам професора и асистената, наставника ове угледне академске установе.

10. 02. 2021. у 17:14

МАРКСИСТИ ПРЕД ТИТОВИМ СУДОМ: Ко је и зашто протерао осам професора са Филозофског факултета у Београду седамдесетих година прошлог века

МАРКСИСТИ ПРЕД ТИТОВИМ СУДОМ: Ко је и зашто протерао осам професора са Филозофског факултета у Београду седамдесетих година прошлог века

Веселе шездесете" године, како се понекад назива талас студентског покрета који је заљуљао готово читаву планету, и у Београду, слично као и у градовима у другим земљама, изазвале су и подстакле шири сукоб дела интелигенције и државног апарата око тумачења шта су то политичке слободе и слободе стваралаштва.

09. 02. 2021. у 12:22

ТИТО: НИШТА БЕЗ БАТИНА! Стенограм разговора Јосипа Броза са српским партијским руководством 1971.

ТИТО: НИШТА БЕЗ БАТИНА! Стенограм разговора Јосипа Броза са српским партијским руководством 1971.

ПОЧЕТКОМ пролећа 1971. југословенска вртешка добила је ново убрзање. Мико Трипало је у Сплиту изјавио да су уставни амандмани "само минимум са чиме се може бити задовољан", и да "има утисак да се усташе и унитаристи уједињују да би ометали наш рад", стварале су нова подозрења у српско-хрватским односима.

06. 02. 2021. у 17:14

СМИШЉЕНЕ СМУТЊЕ ЕЛИТЕ: Михаило Ђурић и његов асистент Данило Баста као да су имали стаклену куглу из које су видели судбину Југославије

СМИШЉЕНЕ СМУТЊЕ ЕЛИТЕ: Михаило Ђурић и његов асистент Данило Баста као да су имали стаклену куглу из које су видели судбину Југославије

ПРОФЕСОР др Стеван Ђорђевић се у тродневној дебати определио да говори о вероватно политички најделикатнијој теми оног времена, о амандману 36, који се тицао избора председника Републике, мисли се на председника СФР Југославије, Јосипа Броза Тита.

05. 02. 2021. у 17:14

БРИОНСКЕ ОДЛУКЕ О СУДБИНИ НАРОДА: Шта су говорили Јован Ђорђевић, Андрија Гамс и Коста Чавошки о уставним променама у СФРЈ

БРИОНСКЕ ОДЛУКЕ О СУДБИНИ НАРОДА: Шта су говорили Јован Ђорђевић, Андрија Гамс и Коста Чавошки о уставним променама у СФРЈ

У ТРОДНЕВНОЈ дискусији 18, 19. и 22. марта 1971. године, учествовало је 34 наставника и сарадника Правног факултета, припадника различитих генерација ове угледне високошколске институције, од оних најстаријих, у лику професора Јована Ђорђевића и Борислава Благојевића који су унивезитетске каријере започели средином тридесетих двадесетог века, до најмлађих, у оно време асистената, двадесетшестогодишњег Данила Басте и тридесетогодишњих Будимира Кошутића и Косте Чавошког.

04. 02. 2021. у 13:40

ПРИПРЕМА БУДУЋЕ ТРАГЕДИЈЕ: Амандмани из 1971. су били резултат свакојаких закулисних радњи, политичких трулих компромиса и калкулација

ПРИПРЕМА БУДУЋЕ ТРАГЕДИЈЕ: Амандмани из 1971. су били резултат свакојаких закулисних радњи, политичких трулих компромиса и калкулација

НОВИНСКИ извештач тешко брише из сећања многе догађаје којима је био сведок и о којима је писао, али најчешће, нажалост, нема при руци написане текстове о тим збивањима, загубљене у наслагама времена.

03. 02. 2021. у 17:14

ПОСЛЕДЊА РАСКРСНИЦА ЈУГОСЛАВИЈЕ: Сви детаљи о расправи о уставним амандманима на Правном факултету 1971. године и страдaњу његових професора

ПОСЛЕДЊА РАСКРСНИЦА ЈУГОСЛАВИЈЕ: Сви детаљи о расправи о уставним амандманима на Правном факултету 1971. године и страдaњу његових професора

ДРУГУ Југославију сахранио је Устав из 1974. године. Ова, много пута изречена и поновљена оцена у домаћој политичкој и правној публицистици најбоље показује суновратну природу правног акта на коме је деценију и по почивала заједничка држава, да би свој крај дочекала у тешким мукама крвопролића грађанског рата.

02. 02. 2021. у 16:39

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Како је италијанска војска спречила да усташе отму Тита

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Како је италијанска војска спречила да усташе отму Тита

ПРОЛЕЋА 1972. године Јосип Броз одлази да обиђе завичај. Боравак у Кумровцу очито га је вратио у младост. И када је 21. априла, у својој вили, недалеко од родне куће, примио делегацију Савеза бораца Југославије, био је крајње опуштен, и са носталгијом говорио о минулим временима.

31. 01. 2021. у 18:20

РАТНО СТАЊЕ БЕЗ НЕПРИЈАТЕЉА: Политичка хрестоматија неподобних дела и стваралаца из Србије

РАТНО СТАЊЕ БЕЗ НЕПРИЈАТЕЉА: Политичка хрестоматија неподобних дела и стваралаца из Србије

ИДЕЈА о политичким хрестоматијама, неподобних дела и стваралаца у Титовој Југославији еволуирала је од Агитпропа и Комисије за цензуру до чувене Беле књиге др Стипе Шувара и ЦК СК Хрватске из 1984. године.

31. 01. 2021. у 17:14

СТАЉИНИСТИЧКИ И АНТИСРПСКИ НАКОВАЊ: Песме и њихове неприхватљиве политичке поруке које су открили надзорници Беле књиге

СТАЉИНИСТИЧКИ И АНТИСРПСКИ НАКОВАЊ: Песме и њихове неприхватљиве политичке поруке које су "открили" надзорници Беле књиге

У МОРУ неподопштина, аутори "Беле књиге" почели су од песама, од тек "карактеристичних примјера", уз напомену да се "таквих (и сличних) текстова могло презентирати неупоредиво више".

30. 01. 2021. у 17:14

ЛЕКСИКОН ОКОВАНЕ ПАМЕТИ: Удар на хумор и сатиру из контролног центра у Загребу, испред кога се испрсио др Стипе Шувар

ЛЕКСИКОН ОКОВАНЕ ПАМЕТИ: Удар на хумор и сатиру из контролног центра у Загребу, испред кога се испрсио др Стипе Шувар

НЕМА сумње да је антиинтелектуализам, кроз историју, најмањи заједнички садржалац свих друштава, различитих политичких система и типа државе - без обзира на то како их означавали они сами или неко други - који не подстичу ширење поља људских слобода.

29. 01. 2021. у 17:14

ВЕСНИК РАСПАДА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ УТОПИЈЕ: Јалове расправе о марксизму, етатизму и самоуправљању требало је заменити великосрпским хегемонизмом

ВЕСНИК РАСПАДА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ УТОПИЈЕ: Јалове расправе о марксизму, етатизму и самоуправљању требало је заменити великосрпским хегемонизмом

НЕПОСРЕДНО пред смрт 2004. године др Стипе Шувар, човек који се прошетао хијерархијском лествицом Савеза комуниста Хрватске и Југославије, у интервјуу за Радио Слободна Европа, отворено је признао да је он идејни творац Беле књиге и да су га за њен настанак "инспирисали" београдски интелектуалци.

28. 01. 2021. у 12:39

ПОГРЕШНА ДИЈАГНОЗА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ БОЛЕСТИ: У каквом су односу Бела књига и сецесионистички грађански рат у Хрватској

ПОГРЕШНА ДИЈАГНОЗА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ БОЛЕСТИ: У каквом су односу Бела књига и сецесионистички грађански рат у Хрватској

ДАНАС, после више деценија од настанка Беле књиге (Загреб, 1984), не морамо да нагађамо о карактеру тог документа хрватских комуниста: догађања која су уследила само коју годину после тога показала су да је у њему успостављена погрешна дијагноза "болести" од којих је боловала Југославија и да ће је та велика грешка, свесна или не, коштати нестанка са географске карте, уз велике људске жртве и материјална разарања.33

27. 01. 2021. у 17:14

БЕЛА КЊИГА - ПРИРУЧНИК ДОГМАТИЗМА И АНТИСРПСТВА: Документ ЦК СКХ из 1984. био је узурпација права на слободу стваралаштва и истраживања

БЕЛА КЊИГА - ПРИРУЧНИК ДОГМАТИЗМА И АНТИСРПСТВА: Документ ЦК СКХ из 1984. био је узурпација права на слободу стваралаштва и истраживања

ИАКО је прошло безмало четири деценије од појаве такозване Беле књиге, она је још на известан начин ту негде око нас, да нас подсети на једно прохујало ригидно време са последицама које допиру до наших дана.

26. 01. 2021. у 17:14

ОЛУЈА, ЈАСЕНОВАЦ И БЕЛА КЊИГА: Текстови о српској историји представљени су као својеврсна енциклопедија зла

"ОЛУЈА", ЈАСЕНОВАЦ И БЕЛА КЊИГА: Текстови о српској историји представљени су као својеврсна енциклопедија зла

ВЕЛИКОСРПСКИ национализам је био владајућа политичка синтагма, а борба против великосрпског национализма владајућа политичка доктрина Титове Југославије.

23. 01. 2021. у 17:14

ВРЕМЕ СИТНИХ, ТУПИХ И СЕБИЧНИХ: Интервјуи књижевника којима су се бавили загребачки идеолози

ВРЕМЕ СИТНИХ, ТУПИХ И СЕБИЧНИХ: Интервјуи књижевника којима су се бавили загребачки идеолози

МАТЕРИЈАЛ Центра за информисање ЦК СК Хрватске, који је био припремљен за серију расправа о "неким идејним и политичким тенденцијама у умјетничком стваралаштву" доцније назван Бела књига, сублимирао је готово четрдесетогодишњи однос загребачких комунистичких идеолога према националном питању и свему што из тога произилази.

22. 01. 2021. у 15:45

ДРУГАЧИЈИ ПОЛИТИЧКИ АНГАЖМАН: О књизи Стварно и могуће Добрице Ћосића у публикацији ЦК СК Хрватске

ДРУГАЧИЈИ ПОЛИТИЧКИ АНГАЖМАН: О књизи "Стварно и могуће" Добрице Ћосића у публикацији ЦК СК Хрватске

Добрица Ћосић, од 14. седнице ЦК СК Србије, одржаној 29. маја 1968. године, која ће му на својеврстан начин, одредити политичку судбину, постао је један од најпознатијих опозиционара Јосипу Брозу Титу. Као човек који је препознао југословенску политику испуњену промашајима, кризама, сукобима који исцрпљују, уназађују, варваризују, обешчашћују све који у њој учествују, сасвим је нормално да је био у жижи интересовања људи који се „састављали“ Белу књигу“. Преносимо шта у овом својеврсном памфлету-оптужници пише о његовој књизи „Стварно и могуће“.

21. 01. 2021. у 16:45

ОБРАЧУН СА БЕОГРАДСКИМ ЦВЕЋЕМ ЗЛА: Како су хрватски комунисти 1984. године српске писце прогласили за идеолошке грешнике

ОБРАЧУН СА БЕОГРАДСКИМ "ЦВЕЋЕМ ЗЛА": Како су хрватски комунисти 1984. године српске писце прогласили за идеолошке грешнике

ЈУГОСЛОВЕНСКА криза која је после смрти Јосипа Броза Тита (1980) свом силином отворена извела је на јавну сцену, више неко икада до тада, српске писце. Они су, готово без изузетка, одбацили дотадашњи владајући концепт да књижевност припада књижевницима, а политика политичарима.

20. 01. 2021. у 17:14

ХРВАТИ БЕЛОМ КЊИГОМ БРАНИЛИ СТАЉИНИЗАМ: Прилози за историју обрачуна ЦК СКХ са „културном контрареволуцијом“ и српским интелектуалцима

ХРВАТИ БЕЛОМ КЊИГОМ БРАНИЛИ СТАЉИНИЗАМ: Прилози за историју обрачуна ЦК СКХ са „културном контрареволуцијом“ и српским интелектуалцима

ОСАМДЕСЕТЕ године прошлог века, непосредно после смрти Јосипа Броза, обележене су хајкама на интелектуалце и ствараоце који су на било који начин обележени као идеолошки неистомишљеници.

19. 01. 2021. у 17:14