Таг Савез комуниста

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ГРЕШНИЦИ СА ПРАВЕ СТРАНЕ ИСТОРИЈЕ: Комунистичко отпадништво није мимоишло ни југословенску партијску структуру

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ГРЕШНИЦИ СА ПРАВЕ СТРАНЕ ИСТОРИЈЕ: Комунистичко отпадништво није мимоишло ни југословенску партијску структуру

У СОЦИЈАЛИЗМУ не може невин човек бити осуђен. Чим је осуђен, сигурно је крив. Ова идеја, записана и овековечена у роману "Отпадник" Добрице Ћосића била је дугогодишњи кредо комуниста, израз истинског уверења у суд Партије, али и димна завеса и рам за вишедеценијске сурове политичке обрачуне у њеном руководству. Одступање од ове укорењене догме у Источној Европи изнедрило је дисидентски покрет, који је у Југославији био сведен на свега неколицину личности, међу којима је, без сумње, било највеће име Милована Ђиласа.

13. 06. 2021. у 17:14

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПРВА ЗВОНА ЗА СЛОБОДУ МИСЛИ: Облици отпора интелектуалаца политичким суђењима, цензури и угрожавању људских права

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПРВА ЗВОНА ЗА СЛОБОДУ МИСЛИ: Облици отпора интелектуалаца политичким суђењима, цензури и угрожавању људских права

ПРЕМА интензитету и облицима деловања, дисидентска борба је прошла више етапа. Током педесетих и шездесетих критика власти могла се наћи софистицирано и прилично увијено у појединим либералнијим студентским, научним и књижевним часописима: "Студент", "Сусрети", "Видици", "Филозофија", "Праксис", "Књижевне новине", а све отвореније уочи студентских немира 1968. па до завођења чврсте руке 1972.

12. 06. 2021. у 17:14

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ШТАП И ШАРГАРЕПА ЗА ДИСИДЕНТЕ: Опозициони покрет у Титовој Југославији - бунтовници или либерална фасада режима

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ШТАП И ШАРГАРЕПА ЗА ДИСИДЕНТЕ: Опозициони покрет у Титовој Југославији - бунтовници или либерална фасада режима

ЗАХВАЉУЈУЋИ специфичним условима самоуправног социјализма, у Југославији и Србији се развила специфична дисидентска и полудисидентска сцена шаролика како по националном саставу, идеолошком деловању и нивоу критике, тако и по степену страдања као нужној одредници дисидентства.

11. 06. 2021. у 17:14

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК -ДОМОВИНА , ТО ЈЕ - СЛОБОДА: Милован Ђилас и Михајло Михајлов, први дисиденти који су се нашли на светској сцени

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК -ДОМОВИНА , ТО ЈЕ - СЛОБОДА: Милован Ђилас и Михајло Михајлов, први дисиденти који су се нашли на светској сцени

У БЕОГРАДСКОМ часопису "Република", започета је нека врста реконструкције историјата дисидентства у Југославији и Србији после 1945. године. У уводном тексту тог серијала, Небојша Попов објавио је оглед под насловом "Дисидентска скривалица", у коме је изнео став да се "под дисидентима и дисидентством обично подразумева једна особена политичка и културна појава у земљама "реалног социјализма" из раздобља између Стаљинове смрти (1953) и пада Берлинског зида (1989).

10. 06. 2021. у 17:14

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ГЛАС КРИТИКЕ ПРОТИВ МОЋИ: Дилема истраживача - како слику о дисидентима сместити у чврсти рам историјске науке

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ГЛАС КРИТИКЕ ПРОТИВ МОЋИ: Дилема истраживача - како слику о дисидентима сместити у чврсти рам историјске науке

ИСТОРИЈА дисидентства у Југославији, а то значи и у Србији, првенствено у Бограду као епицентру интелектуалног и политичког отпора власти успостављеној после 1945. године, несумњиво је занимљива и привлачна, али до данас недовољно истражена тема о једној етапи наше не тако давне прошлости.

09. 06. 2021. у 17:14

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК  - ДИСИДЕНТИ, МИНСКО ПОЉЕ ЗА ВЛАСТ: Репресије, прогони и суђења политичким неистомишљеницима у Србији

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ДИСИДЕНТИ, МИНСКО ПОЉЕ ЗА ВЛАСТ: Репресије, прогони и суђења политичким неистомишљеницима у Србији

ЈАВНОСТ у свету, као и на домаћем терену, пре неколико деценија много пажње је посвећивала дисидентима, чија се акција, у првом реду лична, у одбрани људских права и грађанских слобода – пре свега права на слободу говора, штампе и удруживања – одвијала у земљама Источне Европе, у државама ,,реалног социјализма“.

08. 06. 2021. у 17:14

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК Дилема косовског чвора - дрешити или сећи: Да ли је врх КП Југославије обећао јужну покрајину Албанији

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК Дилема косовског чвора - дрешити или сећи: Да ли је врх КП Југославије обећао јужну покрајину Албанији

ТАЧНО пет месеци пре дубоке јесени 1968. године, када су широм Косова и Метохије уприличене прве масовне сепаратистичке демонстрације, први пут ће се званично на једном форуму владајућег Савеза комуниста поставити питање националних односа у овој покрајини.

24. 04. 2021. у 17:14

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТУГУЈЕМ ЗА РОДНИМ КРАЈЕМ: Сведочења о отимању српских територија и насилној промени структуре становништва на КиМ

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТУГУЈЕМ ЗА РОДНИМ КРАЈЕМ: Сведочења о отимању српских територија и насилној промени структуре становништва на КиМ

СРЕДИНОМ осамдесетих професорка др Ружа Петровић и др Марина Благојевић објавиле су у издању САНУ књигу "Сеобе Срба и Црногораца са Косова и Метохије" у којој су изнеле резултате демографских истраживања у јужној српској покрајини, с посебним нагласком на исељавање под притиском и различитим облицима терора албанских сепаратиста.

23. 04. 2021. у 17:14

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПОЛИТИЧАРИ ГУРАЈУ ГЛАВУ У ПЕСАК: Погрешне одлуке државног и партијског руководства за решавање стања на Космету

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПОЛИТИЧАРИ ГУРАЈУ ГЛАВУ У ПЕСАК: Погрешне одлуке државног и партијског руководства за решавање стања на Космету

ПРЕДСЕДНИШТВО СФРЈ и Председништво ЦК СКЈ суочени са озбиљним нападом на уставно уређење и интегритет земље сецесијом КиМ, излазе у јавност са чудноватом одлуком и шиптарске демонстрације 1981. године оцењује као контрареволуцију.

22. 04. 2021. у 17:14

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - УНИШТЕНА ИСТИНА О ПРОГОНУ СРБА: Настанaк и нестанак једног документа о Косову и Метохији из 1962. године

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - УНИШТЕНА ИСТИНА О ПРОГОНУ СРБА: Настанaк и нестанак једног документа о Косову и Метохији из 1962. године

У ПРОШЛОНЕДЕЉНОМ историјском додатку читаоци су упознати са многим детаљима о "Плавој књизи" из 1976, строго поверљивом документу данас увелико заборављеном, којим је покренуто питање уставног статуса Социјалистичке Републике Србије, убрзо после доношења Устава СФРЈ из 1974. године.

21. 04. 2021. у 13:42

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПАРТИЈА КРИЛА ИСТИНУ О КОСМЕТУ: Како је почео процес издвајања јужне покрајине из Србије и Југославије

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПАРТИЈА КРИЛА ИСТИНУ О КОСМЕТУ: Како је почео процес издвајања јужне покрајине из Србије и Југославије

КАД год, бар за тренутак, помислимо да је о догађајима везаним за Косово и Метохију после Другог светског рата све речено, као по правилу, нискрсне понеки нови податак који нас приморава да са по ко зна који пут изнова запитамо да ли је редослед сад већ историјских дешавања могао да има и другачији исход.

20. 04. 2021. у 17:14

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК  - ПОКЛЕКЛА ПРИВРЕДА У РАЉАМА ПОЛИТИЧАРА: Војвођански и косовски лидери одупирали су се свакој врсти реформе

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПОКЛЕКЛА ПРИВРЕДА У РАЉАМА ПОЛИТИЧАРА: Војвођански и косовски лидери одупирали су се свакој врсти реформе

СВА кључна уставна решења у Другој Југославији имала су далекосежне последице на привреду, која је опет, због званичне идеологије третирана као прворазредно политичко питање.

17. 04. 2021. у 17:14

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПИСМО ЗАУСТАВИЛО РЕВИЗИЈУ: Изграђивана су у СФРЈ три неусклађена правна система који су се све више удаљавали

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПИСМО ЗАУСТАВИЛО РЕВИЗИЈУ: Изграђивана су у СФРЈ три неусклађена правна система који су се све више удаљавали

ТЕКСТ РАДНЕ групе Председништва СР Србије, строго поверљив документ под насловом "Социјалистичка Република Србија и аутономне покрајине у њеном саставу - уставни положај и пракса", колоквијално већ назван "Плава књига", 11.марта 1977. године упућен је најужем кругу републичких и покрајинских функционера.

16. 04. 2021. у 17:14

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТИТО КУМОВАО НАЗИВУ УЖА СРБИЈА: Покрајине су због недоречености Устава на мала врата добијале статус република

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТИТО КУМОВАО НАЗИВУ УЖА СРБИЈА: Покрајине су због недоречености Устава на мала врата добијале статус република

О РАСТУРАЊУ бивше Југославије од 1991. у њеним некадашњим републикама, али и широм Европе, написане су читаве библиотеке, подигнуте многе оптужнице и изречене бројне правоснажне пресуде. Опште је место да су све важне чињенице откривене и обелодањене. И да се томе мало шта може додати и одузети.

15. 04. 2021. у 17:14

ПРЕКО СРБИЈЕ ПОДРИВАН ТЕМЕЉ: Политички систем успостављен 1974. најдиректније угрожавао oпстанак Југославије

ПРЕКО СРБИЈЕ ПОДРИВАН ТЕМЕЉ: Политички систем успостављен 1974. најдиректније угрожавао oпстанак Југославије

СТРУКТУРНА криза, која је потресала југословенску државу и друштво, била је превасходно политичка. Користећи монопол у друштву СКЈ је настојао да у јавности одржи привид лагодног живота и просперитетног развоја.

14. 04. 2021. у 13:43

СВОЂЕЊЕ СРБИЈЕ ОД УЖИЦА ДО БЕОГРАДА: Како је спречен покушај да се 1977. промени понижавајући положај највеће републике

СВОЂЕЊЕ СРБИЈЕ ОД УЖИЦА ДО БЕОГРАДА: Како је спречен покушај да се 1977. промени понижавајући положај највеће републике

Било је потребно да прођу свега две године од прихватања Устава 1974. године, па да се у Србији уоче све његове негативне последице у односима аутономних покрајина са матичном републиком.

13. 04. 2021. у 14:04

ПРОФЕСОРИ У БЕСПУЋИМА ДНЕВНЕ ПОЛИТИКЕ: Некадашњи праксисовци, шездесетосмаши и дисиденти у вечној помрачини балканског странчарења

ПРОФЕСОРИ У БЕСПУЋИМА ДНЕВНЕ ПОЛИТИКЕ: Некадашњи праксисовци, шездесетосмаши и дисиденти у вечној помрачини балканског странчарења

КАДА се у дубоку јесен трауматичне 1999. године академик Михаило Марковић - некадашњи неформални лидер дисидентске групе филозофа познате под именом праксисовци - појавио на трибини Српске радикалне странке, на којој је, у сабеседништву Војислава Шешеља, са екстремно десничарских позиција студирао будућност односа Србије и Црне Горе, мало ко се томе зачудио.

13. 02. 2021. у 17:14

­МОРАЛНА ПОБЕДА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА: Шта су о свом страдaњу испричали сами професори

­МОРАЛНА ПОБЕДА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА: Шта су о свом страдaњу испричали сами професори

Случај "групе професора" није испунио планирана очекивања његових твораца. Професори у Београду имали су тежу судбину од својих истомишљеника у Загребу. Ево шта су они говорили о тим данима прогона:

12. 02. 2021. у 17:14

ТИТОВ СТРАХ ОД ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА: Брутална јавна кампања против Филозофског факултета трајала је годинама

ТИТОВ СТРАХ ОД ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА: Брутална јавна кампања против Филозофског факултета трајала је годинама

КАО што су прогон и коначни изгон "групе професора" са Филозофског факултета у Београду имали своју предисторију пре 1968, и студентска побуна те године била је и нека врста наставка ранијих студентских демонстрација, у Београду 1954. и у Загребу 1959, када су ти протести били брутално угушени.

11. 02. 2021. у 17:14

ОД УЗЛЕТА ДО САСЕЦАЊА СЛОБОДЕ МИШЉЕЊА: Представници критичке мисли југо-стварности су етикетирани као екстремна левица, анархисти...

ОД УЗЛЕТА ДО САСЕЦАЊА СЛОБОДЕ МИШЉЕЊА: Представници критичке мисли југо-стварности су етикетирани као "екстремна левица", "анархисти"...

ДОНОШЕЊЕМ данас готово заборављене посебне уредбе - неке врсте lex specialis - Народна скупштина СР Србије је 28. јануара 1975. године коначно, после вишегодишњих довијања и примене блажих или оштријих мера партијско-државне репресије, уклонила са Филозофског факултета у Београду групу од осам професора и асистената, наставника ове угледне академске установе.

10. 02. 2021. у 17:14

МАРКСИСТИ ПРЕД ТИТОВИМ СУДОМ: Ко је и зашто протерао осам професора са Филозофског факултета у Београду седамдесетих година прошлог века

МАРКСИСТИ ПРЕД ТИТОВИМ СУДОМ: Ко је и зашто протерао осам професора са Филозофског факултета у Београду седамдесетих година прошлог века

Веселе шездесете" године, како се понекад назива талас студентског покрета који је заљуљао готово читаву планету, и у Београду, слично као и у градовима у другим земљама, изазвале су и подстакле шири сукоб дела интелигенције и државног апарата око тумачења шта су то политичке слободе и слободе стваралаштва.

09. 02. 2021. у 12:22

ТИТО: НИШТА БЕЗ БАТИНА! Стенограм разговора Јосипа Броза са српским партијским руководством 1971.

ТИТО: НИШТА БЕЗ БАТИНА! Стенограм разговора Јосипа Броза са српским партијским руководством 1971.

ПОЧЕТКОМ пролећа 1971. југословенска вртешка добила је ново убрзање. Мико Трипало је у Сплиту изјавио да су уставни амандмани "само минимум са чиме се може бити задовољан", и да "има утисак да се усташе и унитаристи уједињују да би ометали наш рад", стварале су нова подозрења у српско-хрватским односима.

06. 02. 2021. у 17:14

СМИШЉЕНЕ СМУТЊЕ ЕЛИТЕ: Михаило Ђурић и његов асистент Данило Баста као да су имали стаклену куглу из које су видели судбину Југославије

СМИШЉЕНЕ СМУТЊЕ ЕЛИТЕ: Михаило Ђурић и његов асистент Данило Баста као да су имали стаклену куглу из које су видели судбину Југославије

ПРОФЕСОР др Стеван Ђорђевић се у тродневној дебати определио да говори о вероватно политички најделикатнијој теми оног времена, о амандману 36, који се тицао избора председника Републике, мисли се на председника СФР Југославије, Јосипа Броза Тита.

05. 02. 2021. у 17:14

БРИОНСКЕ ОДЛУКЕ О СУДБИНИ НАРОДА: Шта су говорили Јован Ђорђевић, Андрија Гамс и Коста Чавошки о уставним променама у СФРЈ

БРИОНСКЕ ОДЛУКЕ О СУДБИНИ НАРОДА: Шта су говорили Јован Ђорђевић, Андрија Гамс и Коста Чавошки о уставним променама у СФРЈ

У ТРОДНЕВНОЈ дискусији 18, 19. и 22. марта 1971. године, учествовало је 34 наставника и сарадника Правног факултета, припадника различитих генерација ове угледне високошколске институције, од оних најстаријих, у лику професора Јована Ђорђевића и Борислава Благојевића који су унивезитетске каријере започели средином тридесетих двадесетог века, до најмлађих, у оно време асистената, двадесетшестогодишњег Данила Басте и тридесетогодишњих Будимира Кошутића и Косте Чавошког.

04. 02. 2021. у 13:40