Драгољуб Јовановић
ЗАШТИТА ИЗ МОСКВЕ НИЈЕ СТИГЛА: Страх нове власти од формирања Сељачког народног блока
ДРАГОЉУБ Јовановић је, према његовим сећањима, нешто раније пре његовог разлаза са Титом и руководством партије, одбио дискретну енглеску понуду за страном интервенцијом.
16. 09. 2023. у 07:00
ЦРНОГОРЦИ ЛИНЧУЈУ НАРОДНОГ ПОСЛАНИКА: Суђење Драгољубу Јовановићу једно од највећих неправди у Брозовој Југославији
ДРАГОЉУБ Јовановић није желео само да служи новом режиму и буде од њега прихваћен, желео је више од свега да политички форсира сељаштво које је изнело највећи терет ослободилачког рата и револуције.
15. 09. 2023. у 07:00
ТИТО ОДЛУЧИО ДА БАРАЊА ПРИПАДНЕ ХРВАТСКОЈ: Левичар који није могао са комунистима, али није хтео против њих
ТОКОМ рата Драгољуб Јовановић несумњиво подржава искључиво народноослободилачку борбу којом руководи КПЈ и у својим записима бележи да му је "свака појединост из живота партизана драгоцена и да му је свака реч њихових руководилаца значајна", да се и поред тога закључити да је имао и одређене резерве према комунистичком руководству, и да се чак плашио да ће га комунисти због извесног политичког неслагања са њима можда и убити, због чега, како сам признаје, и поред тога што је "још од 1941. имао спремљен ранац" ипак није отишао у партизане ни онда кад га је у Босну у два маха звао Јосип Броз Тито , као ни онда када је од партизана у Србији добио позив да им се прикључи на Радан планини.
14. 09. 2023. у 07:00
ЗАТВОР И ПРОГОНСТВО ЗБОГ СУПРОТСТАВЉАЊА РЕЖИМУ: Човек који је живот посветио идејама развоја села и задругарства
ИАКО је Драгољуб Јовановић сам за себе написао да "није научник, него човек од акције, идеолог, ако не и политичар" , не бисмо се могли у потпуности сложити са таквом његовом оценом о себи као научнику.
13. 09. 2023. у 07:00
ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ЛЕЖАО У КРАЉЕВИМ И TИТОВИМ КАЗАМАТИМА: Драгољуб Јовановић перјаница отпора диктатури Карађорђевића и Брозовој самовoљи
О ИМПРЕСИВНОМ почетку његове научне каријере свакако да сведоче подаци да је у једном дану одбранио две докторске дисертације на Универзитету Сорбона у 28. години живота, са највишом оценом и да је једну од њих, две године касније, Француска академија наука наградила као изузетан научни рад. Био је уједно и први Југословен који је стекао француски државни докторат
12. 09. 2023. у 07:00
