НИСАМ ЗНАЛА ДА САМ ТАКО ЈАКА: Медицинска сестра из Ниша, Слађана Ђокић - храбра жена у тешким временима
СЛАЂАНА Ђокић (49) једна је од десет жена у Србији које су биле инспирација за једну изложбу уметничких фотографија великог формата под називом "Кад је свет стао, оне нису".
Фото Инфо кутак / приватна архива
Храбро су иступиле и остале у првим борбеним линијама током пандемије иако су биле свесне да могу угрозити своје и здравље својих најближих. Слађана признаје да је у почетку била уплашена али да је прихватила опасну реалност јер је "то био њен позив".
Пуне две и по деценије Слађана ради као медицинска сестра у Служби опште медицине нишког Дома здравља. Углавном и познаје своје пацијенте и није ни слутила да ће се наћи у ситуацији које је виђала само у филмовима.
- Да ми је неко пре 16. марта рекао да ћемо више од годину дана овако живети и радити, мени би то било неприхватљиво. Чудно је колико човек има снаге које није ни свестан. Много сам била уплашена, али нисам одступала - прича нам Слађана која је једна од медицинских сестара у Нишу са најдужим стажом у ковид-амбулантама.
- Када је нама било толико тешко у амбулантама увек сам се питала како је мојим колегиницама у интензивним негама. Оне се сусрећу са најтежим ситуацијама где им људи умиру на рукама, али са друге стране имати у смени 600 до 700 пацијената је физички и психички убитачно.
ПРИЧА О 10 ЖЕНА
ИЗЛОЖБА о 10 жена постављена је у излогу ЕУ инфо-кутка и сви заинтересовани посетиоци моћи ће да је погледају до 7. маја, а након тога наставља свој пут по другим градовима у Србији. Изложба приказује уметничке фотографије великог формата 10 жена из свих сфера живота које су дале пример и допринеле бољитку нашег друштва током пандемије ковида 19. Међу њима су медицинска сестра, наставница, апотекарка, продавачица, итд.
Како каже, само да им је говорила "добар дан" било би исцрпљујуће.
- Ето, нисам ни знала да имам толику снагу - прича нам Слађана која верује да је већини сигурно тешко да прихвате да су и медицинске сестре "људска бића" и да морају, као роботи, увек бити услужне и насмејане.
- Наравно да морамо, то је наш позив и ту нема изговора, али ја своју породицу нисам видела два месеца када је прошле године почео хаос са короном. Изоловала сам се од свих јер сам сате и сате проводила у окружењу пуном вируса. У почетку није било скафандера, само маске, тако да је сваки контакт био ризик. Сви смо се учили у ходу али ниједног тренутка се нисам опустила. Изгубила сам неке колеге и то је губитак за цело друштво, а не само за њихове породице.
Препоручујемо
МАЈА ГОЈКОВИЋ О БОРБИ ЗА ДРУШТВО БЕЗ НАСИЉА Положај жена све бољи и бољи
09. 12. 2025. у 20:00
СВЕЧАНО ОТВОРЕНЕ НОВА ЗГРАДА МЗ И ОБНОВЉЕНА САЛУ СОКОЛСКОГ ДРУШТВА Футогу по заслузи
09. 12. 2025. у 16:29
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.
09. 12. 2025. у 20:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)