ГРАНЕ ОД КОНЗЕРВИ, ЛИШЋЕ ОД КОМАДИЋА СТАКЛА: Погледајте "Дрво живота" које су направиле две студенткиње из Крушевца (ФОТО)

С. Бабовић

11. 04. 2021. у 22:41

ДВЕ Крушевљанке Катарина Миљковић (22) и Петра Ћирјанић (20), талентоване студенткиње Природно-техничког факултета у Љубљани направиле су оригинално дело „Дрво живота“, инсталацију коју су оживеле искључиво од рециклираних материјала.

ГРАНЕ ОД КОНЗЕРВИ, ЛИШЋЕ ОД КОМАДИЋА СТАКЛА: Погледајте Дрво живота које су направиле две студенткиње из Крушевца (ФОТО)

Фото: С. Бабовић

Експонат су изложиле у Клубу Културног центра у Крушевцу, учествујући тако на 15 . Међународном фестивалу светлости који се сваког пролећа одржава у Словенији.

Путем онлајн платформи, професори и колеге у Словенији могли су да разгледају ово дело, и у поставку фестивалске изложбе укључе и крушевачко „Дрво живота“. Аутентична инсталација настајала је три недеље. Најзахтевнији део током процеса стварања било је обликовање старих компакт-дискова.

- Да су околности “редовне,” наш експонат био би изложен, као и други радови колега, у самој Љубљани, вероватно негде на прометном месту, али је пандемија КОВИД-19 све променила - прича за “Новости” Катарина Миљковић,студенткиња треће године љубљанског факултета.

- Лепа је ствар, с друге стране, што наши суграђани могу да виде делић атмосфере са интернационалног фестивала. Идеја пројекта је да се измами осмех људима, а мислим да је управо то свима потребно данас, мало више ведрине и светлости.

Инсталација “Дрво живота” израђена је од старих ЦД-овима,конзерва,алу-фолија,комадића стакла,пластичних трака, жица. Тема овогодишњег фестивала била је “Стварност”, а стварност коју су кроз свој рад донеле Катарина и Петра ипак је нада да ће мрачном периоду ускоро доћи крај. Коришћењем рециклажног материјала, предочавају Крушевљанке, указује се и на важној очувања животне средине.

МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ СВЕТЛОСТИ

МЕЂУНАРОДНИ фестивал светолости посвећен је презентацији савремене уметности, а основно средство рада је светлост. Кроз посебан програм фестивала “Lighting Guerrilla Laboratori”, укључују си и врло млади аутори,ученици и студенти. Фествал има и јесење издање: Re:Action,које се осим у Љубљани, одржава и у другим градовима.

- Никада до сада нисмо радиле заједно,али смо се сјајно уклопиле,идеје су нам биле сличне, сложиле смо се у замисли - каже за “Новости” Петра Ћирјанић, бруцош ПМФ-а.

- Мислим да је све добро испало, а путем интернета испратиле смо и радове наших колега. Свима иде добро, лепо је видимо како и они стварају и размишљају.

Већина студената које учествују на традиционалном фестивалу је из Словеније,али неколико академаца осим у Србији,стварало је и у Македонији и Босни и Херцеговини.

- Културни центар Крушевац нам је омогућио да изложимо наш рад,тако да експонат из захвалности поклањамо овој установи како би га користили можда у неким будућим представама и едукативним програмима из екологије - кажу нам даровите ауторке.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ОСУЂЕНИ ЗА УБИСТВО СТАРЦА У ЗАТВОРУ ПАДИНСКА СКЕЛА: Зрна саосећања немају, изречене вишегодишње казне

ОСУЂЕНИ ЗА УБИСТВО СТАРЦА У ЗАТВОРУ ПАДИНСКА СКЕЛА: Зрна саосећања немају, изречене вишегодишње казне

СРЕЋКО Стефановић (22), Саша Станковић (22) и Далибор Петровић (24) оглашени су данас кривим у Вишем суду у Београду за тешко убиство Станимира Брајковића (74) на безобзиран и насилнички начин у затвору Падинска Скела почетком фебруара 2024. године. Овом првостепеном пресудом Стефановић је осуђен на 19 година затвора, а Станковић и Петровић на по 18 година.

11. 12. 2025. у 16:22

ПЕЈАКОВИЋ: Срби су скупо платили ЛАЖ о Југославији, која траје од 45 и плаћаћемо је још

ПЕЈАКОВИЋ: Срби су скупо платили ЛАЖ о Југославији, која траје од '45 и плаћаћемо је још

ГЛУМАЦ Никола Пејаковић одушевљава публику широм региона улогом Момчила у серији "Тврђава", која се бави ратним деведесетим и распадом некадашње државе Југославије.

13. 12. 2025. у 15:33

Коментари (0)

ДР НОВОСТИ: Зашто је трансплантација обрва толико популарна међу женском популацијом?