УМЕТНИК СА ЗЛАТНОМ КАМЕРОМ: Изложба фотографија Томислава Грујичића Равањца (81) приређена у Галерији Народног музеја Ваљево

Бранко Пузовић

14. 03. 2021. у 08:38

СЈАЈНИ уметник обједињеног писаног и фотографског новинарства, Томислав Грујичић својим пером и златном камером успео је да сачува свет у нестајању, последње остатке старе, приземне Србије коју симболишу њени последњи косачи, орачи, народни певачи, свирачи и играчи, свадбени обичаји, сахране и гробља, неустрашиви ратници, који су некад тако несебично гинули за своју отаџбину.

УМЕТНИК СА ЗЛАТНОМ КАМЕРОМ: Изложба фотографија Томислава Грујичића Равањца (81) приређена у Галерији Народног музеја Ваљево

Фото Приватна архива

Сва та збивања тог скоро ишчезлог света одвијају се на његовим фотографијама, насталим у незаборавним лепотама српске природе и пејзажа, често херојског изгледа.

Својевремено је ово рекао академик Дејан Медаковић о Томиславу Грујичићу Равањцу (81), фото-репортеру и новинару, чија је изложба "Етнолошки бисери Србије" приређена и наредне три недеље трајаће у Галерији Народног музеја у Ваљеву.

РОЂЕН у селу Равњу код Ваљева, радни век фото-репортера провео је у Београду, живео на Чукарици.

- Фотографско умеће Томислава Грујичића представљено је са више од 80 црно-белих и колор фотографија, насталих у претходним деценијама - каже Гордана Пајић, етнолог Народног музеја у Ваљеву. - Фото-апаратом је зауставио време, уз призоре нестварних сеоских пејзажа и архитектура, стараца у предаху од тешког физичког рада, мушкараца и жена у свакодневним пословима, знаменитих личности српске културе...

ИКОНИЧКЕ ФОТОГРАФИЈЕ

- ОНО што би данас Томислав Грујичић снимио, сутра више не постоји - навео је академик Дејан Медаковић. - Зато његове снимљене, антологијске, иконичке фотографије и филмске етиде - записи о српском народу, свакодневно добијају на вредности. У директној одбрани и заштити ризнице културне баштине и националног наслеђа настајала је његова задужбина, тековина традиције народног живота, стваралаштва, обичаја, фоклора и уметности. Због тога је на велика, широко отворена врата ушао у историју српске културе и уметности.

ЗАБЕЛЕЖИО је Грујичић мотиве свог завичаја, западне Србије, куће у Бебића луци, колибе на Медведнику, косидбе на Рајцу, ђурђевданске уранке, саборе фрулаша, гајдаша, трубача...

ВЕЗАН ЗА ЗАВИЧАЈ

- ЧЕСТО боравим у родном Равњу, у ком сам усликао читав народни живот, изглед сеоских џемата - каже Томислав. - Од моје куће у Равњу, за ведрог времена, види се беличаста и сребрнаста трака реке Саве, шаре на димњаку термоелектране у Обреновцу, планине Рудник, Космај, Авала, а Ваљево је као на длану. У селу ме зову Чукаричанин, а у Београду - Равањац.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)