Србија

ОСМАНОВИЋИ - ПОЛА ЧАГРОВЦА: Из Радикине Баре отишли у Немачку, двапут депортовани, а сада се скућили

Д. АЛИХОЏИЋ

30. 01. 2021. у 12:35

ДОСЕЉАВАЊЕМ породице Османовић од чак 13 чланова, у селу Чагровац крај Гаџиног Хана - са једва десетак душа - број мештана је више него удвостручен!

ОСМАНОВИЋИ - ПОЛА ЧАГРОВЦА: Из Радикине Баре отишли у Немачку, двапут депортовани, а сада се скућили

Штавише, захваљујући међународним донаторима који су обезбедили куће за две породице и реновирали још 27 домова, Османовићи су добили пристојан кров над главом, а општина Гаџин Хан ће за који проценат поправити суморну популациону слику.

А, Горици (57) и Мирољубу (63) из села Радикина Бара у општини Нишка Бања се баш није дало да се "ухлебе" у Немачкој. У два наврата су - кажу, трбухом за крухом - одлазили у ову обећану земљу, али су увек бивали депортовани, па им је пројекат финансијске и стамбене подршке Ромима - повратницима био као сламка спаса.

- Осам година смо живели без струје, у кућици од блата чији се један део срушио, са два сина, две снаје, ћерком и шесторо унучади. Муж се разболео, па сам 2012. покушала да у Немачкој нешто зарадим, али су ме вратили после само три месеца. Кад је Мирољубу било мало боље, и он је пожелео да окуша срећу, али није успео - вели Горица која никада није желела да одустане од борбе за бољи живот своје породице.

ДВОГОДИШЊИ ПРОЈЕКАТ

БЕОГРАДСКИ Фонд за политичку изузетност је двогодишњи пројекат назван "Успостављање стамбене и финансијске аутономије Рома-повратника и интерно расељених лица кроз сарадњу на локалном нивоу" реализовао са партнерима - Лигом Рома и Општином у Нишкој Бањи - а подржала га је и Европска унија.

- Циљ су социјална и економска инклузија ових људи и интерно расељених који су одлучили да остану у Србији. Многима је обезбеђена и помоћ, добили су здравствено осигурање и оствариће право на пензију - каже координатор Ивана Савић Јовановић.

Али, срећу у пространој двоспратници им квари неразумевање околине, јер се по селу било прочуло да су у Чагровацу насељени мигранти!

И, овдашњи људи су - из страха и због предострожности - закључале бунар, па Османовићи сада привремено, док се проблем не реши, воду доносе са извора.

- Комшије не знају да смо ми живели буквално са друге стране брда, славимо Светог Николу и нисмо криви за то што смо сиротиња. Никада не бисмо отишли из Радикине Баре, само да је у старој кући још могло да се живи - наглашава Мирољуб и признаје како није ни сањао да ће икада преспавати у кући са "правим зидовима и паркетом".
Османовићи су сада нестрпљиви да што пре посаде башту и запате живину.