ТРОСТРУКИ ЈУБИЈЕЛЈ ВЕЛИКОГ ДУХОВНИКА: Православна црква негује сећање на светитеља Владику Николаја Велимировића

ПРАВОСЛАВНА црква од искони негује културу сећања и у својим духовним ризницама чува свете и светле личности и догађаје, као примере и надахнућа верујућем народу кроз историју. Није црква имуна ни на округле годишњице и датуме. Напротив, те јубилеје обележава великим торжеством кроз богослужења, појачану мисијску делатност, духовне и културне свечаности општенародног карактера, каже за „Новости“ протођакон др Љубомир Ранковбић, главни уредник „Гласа Цркве“.

Фото: В. Митрић

 Наступајућа 2021. година, у Српској православној цркви биће, како каже др Ранковић, „ у знаку троструког јубилеја великог српског духовника и светитеља Владике Николаја Велимировића: 140 година од рођења, 65 година од упокојења и 30 година од преноса његових светих моштију из Америке у Србију.”

Фото: В. Митрић

Никола је похађао Основну школу у Ћелијама и Гимназију у Ваљеву. На лелићким широким пашњацима, расутим северним падинама Повлена, напасао је стада са својим вршњацима. Бистрином и изузетним даром за уочавање "симбола и сигнала" у природи, људима и догађајима, издвајао се још од малена, од свих. "Шта ли ће бити ово дете?" - питали су се у чуду лелићки сељаци. 

Фото: В. Митрић

Николина фасцинација било је звездано небо над завичајем и живот Божјег народа у ритму са "небеском механиком". Ту је почео срицати прва слова и учити  почетне лекције "веронауке по звездама"... Ту се зачињала његова чудесна и јединствена богословска космогонија коју ће доцније посведочити кроз своје колосално богословско-књижевно дело, јединствено у хришћанском свету.

У сећањима на та прва боговидна духовна искуства, Николај пише: 

 "Бејах пастир овцама, и Ти ме уздиже за пастира људима. Налазих овцама зелену пашу, и беху задовољне. Нудим Тебе за храну људима и многи Те не окушају. И када бејах пастир оваца, бејах Ти свештеник. Чобанским штапом превртах сваки камен и сваку травку, и лежах на леђима и посматрах страховите ватре небеске. И додиривах челом росно лишће у гори, и грлих високе јеле, запаране громом, са сажаљењем. И читах име Твоје, исписано огњем по целој земљи, и осетих, да свака стопа подамном гори и говори: Ја сам олтар Вишњега... А кад порастох познадох, са језом неисказивом, да си ми Ти још ближи него што и слутих у пољима детињства мога."

Пут од лелићког сељачета до најомиљенијих српског духовника, писца и светитеља, "највећег после Светога Саве", како је то први изрекао Михаило Пупин, посут је трњем и страдањем. Претрпео је кроз цео живот, и данас трпи шибе и поруге, попут свога народа и свога Господа. Истовремено он је огњени стуб духовности, црквеног живота, учитељ и просветитељ, сјајна звезда од истока која предводи и позива свој народ: "Хајдемо до Витлејема". Њиме и његовим делом уписани смо и препознати у хришћанском свету. Николај је златни ореол српске цркве, анђео чувар српске народне душе; црвено слово црквеног календара и златно слово српске историје.

 Обележавајући поменуте годишњице, не сме се сметнути са ума његово животно завештање: 

 "Више бих волео да ме Господ избрише из Књиге Живота, него да ме неко поштује и слави, а да не држи ништа моје: Ни моје речи, ни моју веру, ни моја дела!"
Ко има уши да чује, нека чује! 

Препоручујемо

Србија

0 0

"ЈОШ ЈЕДНА КАМИКАЗА ВОЗИ У КОНТРА СМЕРУ!" Нови снимак бахате вожње на ауто-путу код Лознице (ВИДЕО)

13. 07. 2026. у 13:43

Србија

0 0

„ТРОЈКА ИЗ БЛОКА“ ЗА ПОРОДИЦУ ЧУПА: Хуманитарни догађај 25. јула први пут у Вршцу

13. 07. 2026. у 13:39

Србија

0 0

ТУГУЈЕ НОВИ САД Умрла др Татјана Јеленић Кречковић: "Твој одлазак је ненадокнадив губитак за нашу школу"

12. 07. 2026. у 14:56

Србија

0 1

ВЕЧЕРАС ДЕСЕТИ „СУВАЧА ДЕМО ФЕСТ“: Улица код старог млина пуна музике

11. 07. 2026. у 13:41

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације