ЗАВРШЕНА ПРВА ФАЗА: Радови на археолошком налазишту Гламија у Рткову код Кладова
ЗАХВАЉУЈУЋИ средствима Министарства културе у висини од 750.000 динара археолошка екипа Музеја Крајине и Археолошког института Београд завршила је прву фазу пројекта припреме документације за конзерваторско-рестаураторске радове на археолошком налазишту Гламија у Рткову код Кладова.
Након радова на терену, који су обухватили археолошке дефиниције постојећег стања, архитектонско-геодетска снимања и на крају фотограметријска снимања, можемо рећи да је прва фаза пројекта завршена.
До краја године биће завршен и архитектонски и грађевински пројекта којим ћемо конкурисати за доделу средстава за конзерваторско-рестаураторске радове, каже мр Гордан Јањић, археолог-музејски саветник Музеја Крајине у Неготину, руководилац пројекта, на којем су учествовали и др Бојан Поповић, архитекта Археолошког института у Београду, археолог Милица Томић, студент археологије Срећко Живановић, а као стручни консултант и Александар Алексић, археолог, конзерватор-истраживачки саветник из Завода за заштиту споменика културе Ниш.
Ово античко утврђење квадратне основе, зидано од камена и опеке, димензија 18,5 са 18,5 метара једно је од утврђења дуж Римске војне границе на Дунаву у Србији који се налази на прелиминарној Листи светске баштине.
Изграђено је у другој половини четвртог века на најистакнутијем положају, што, кажу археолози јасно указује на веома важан одбрамбени значај у систему заштите Римског царства. Локалитет је системски био истраживан осамдесетих година, а поред мањег утврђења археолози су открили и остатке већег из времена обнове Лимеса у шестом веку.
-На путу смо да још једно археолошко налазиште, које је било саставни део утврђене римске границе на Дунаву, заузме своје место на Унесковој мапи као део целине на којој Музеј Крајине интензивно ради - каже мр Гордан Јањић, археолог-музејски саветник Музеја Крајине у Неготину, руководилац пројекта.
Археолошка налазишта Гламија у Рткову и Егета у Брзој Паланци у општини Кладово, као и Мора Вагеи у Михајловцу и Ћетаће у Радујевцу у општини Неготин део су пројекта рекогносцирања десне обале Дунава од Прахова до Кладова, али и пројеката рашчишћавања, уређивања и презентације који су спроведени у периоду од 2016. до прошле године.
ПОСЛЕДЊИ ЛОВАЦ НА НАЦИСТЕ ПРОТИВ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Није било геноцида, ово би умањило значај тог термина
Последњих година често се сусрећемо са разним покушајима људи који су погођени историјским трагедијама, или који имају намеру да воде кампању за тобоже „хуманитарне“ циљеве, да тврде да је њихово питање еквивалентно холокаусту, или да је у ствари случај геноцида, пише директор Центра "Симон Визентал" др Ефраим Зуроф за Јерусалем пост.
17. 04. 2024. у 17:57
И ЗВАНИЧНО: НИШТА ОД ЕУ ДОК КОСОВО НЕ ПРИЗНАМО Брисел следеће недеље убацује анекс из Охридског споразума у Поглавље 35
ВИШЕГОДИШЊА дилема "Косово или Европска унија" која је лебдела над Србијом, добиће свој практични израз следеће недеље сажет у бестијалној и званичној уцени Брисела - нема ништа од чланства у ЕУ док не признамо лажну државу и помиримо се са њеним чланством у УН.
17. 04. 2024. у 12:00
ЗАШТО СУ БРУТАЛНО УБИЈЕНИ? Игора одгајали пси на улици - заборавио матерњи, кад су им га "одузели" ДОШЛИ ИСПРЕД СИРОТИШТА и данима чекали
ТУЖНА прича дечака који је прошао пакао на земљи због својих родитеља и деде алкохоличара. Морао је да проси и живи на хладној улици, а данас је жив захваљујући Џеси, Гоги, Маши и Севи.
16. 04. 2024. у 14:14
Коментари (1)