ВОДА И ДОНОСИ И ОДНОСИ: Шта о животу уз Западну Мораву кажу пољопривредници, а шта комунални инспектори и еколози
ВИШЕ од 10 милиона калемова годишње производу трстенички калемари из Селишта и Велике Дренове, званично најбољи у Србији.
Фото С. Бабовић
За "Новости" говоре да од река живе, јер она наводњава њихову земљу. Западна Морава је на неких 300 до 400 метара од 1,5 хектара плодног земљишта домаћинства Качаревић.
- За наводњавање користимо систем "кап по кап", директно из реке - каже за "Новости" познати калемар Ивица Качаревић из Велике Дренове, који производи саднице и лозне калеме. - Од реке зависи више од 300 произвођача само у нашем селу. А, од те исте реке зна да буде и великих проблема. Било је година да је због изливања долазило до огромних материјалних штета. Верујем да ће бедем при изградњи Моравског коридора умирити реку.
Вађење шљунка ризик од полава
Угрожавање водног окружења такође је проблем: врбе су некада "задржавале" обале, а трска - пречишћавала реке - напомиње за "Новости" Гордана Родић, додајући да је неопходно да се ради на остваривању тзв. еколошког статуса река. - Прекомерна експолатација шљунка и песка такође утиче негативно: изазива поремећај речног тока, који постаје ризичан за поплаве.
Пољопривредници наводе да вода мора да се поштује. То кажу и стручњаци који се непосредно баве еколошком проблематиком у Трстенку. Но, то поштовање, неретко је само декларативно, показују подаци до које су дошле "Новости". У Комуналној инспекцији подвлаче да су реке највише угрожене од испуштања непречишћених отпадних фекалних вода, отпадних технолошких вода преко канализације или водопропусних септичких јама.
- Целокупна количина сакупљених отпадних комуналних вода, атмосферских и индустријских отпадних вода се изграђеном канализационом мрежом и локалним водотоковима евакуише путем излива у Западну Мораву - одговорено је "Новостима" у Комуналној инспекцији Трстеника.
И депоније, а има их 18 неуређених, углавном су у насељима, поред река, у приобаљу. У Удружењу "Млади на делу" напомињу да услед загађења Западне Мораве која је треће категорије долази и до смањења рибљег фонда. Сматрају да ће колекторска постројења добрим делом спасти драгоцени водни ресурс.
- На депонијама завршава и опасан отпад из домаћинства,индустрије, пестициди, отрови, картон, а бацање кабастог отпада, па чак и појава угинуле стоке у води, показују да људи немају свест о далекосежним последицама - кажу у овом удружењу.
Искусна активисткиња у заштити животне средине Гордана Родић, председница Еколошког покрета "Моравски орашак" напомиње и да у целој земљи мора да се измени начин којим се мери квалитет вода, као и да не сме да се испитује само њен хемијски састав.
Препоручујемо
МОСТОВИ САРАДЊЕ: Смедерево окупља делегације из региона пред "Нушићеве дане"
08. 12. 2025. у 13:21
БЕЗ СТРУЈЕ СУТРА ДЕО ПАРАЋИНА: Најављени радови на нисконапонској мрежи
07. 12. 2025. у 23:15
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)