ЧУЈЕ СЕ РИКА ЈЕЛЕНА ПОСЛЕ ПОЛА ВЕКА: Зов дивљине одјекује Вршачким планинама, захваљујући подухвату вреном 11 милиона

Ј. Ј. БАЉАК

24. 09. 2020. у 16:15

ЧУЈЕ СЕ РИКА ЈЕЛЕНА ПОСЛЕ ПОЛА ВЕКА: Зов дивљине одјекује Вршачким планинама, захваљујући подухвату вреном 11 милиона

Фото Ј.Ј.Баљак

РИКА јелена поново се чује на Вршачким планинама, пола века након што је та трофејна дивљач, искључиво људским немаром, истребљена са тог подручја!

Захваљујући пројекту ЈП "Војводинашуме", које је овог фебруара на обронцима изнад села Марковац оформило узгајалиште "Ловачко имање", јелени, кошуте и њихови младунци данас поносно, али и опрезно шетају луговима и ливадама, формирајући нова крда, која ће постепено бити пуштана у дивљину.

Пастирица тера вукове

КАКО би заштитили јелене од напада вукова, који су се у великом броју појавили око узгајалишта, на жичану ограду постављен је савремени електрични пастир, којим се управља даљински, а за енергетско напајање користи соларне панеле.

Бранислав Станковић, Фото Ј.Ј.Баљак

- Знали смо да на Вршачким планинама има вукова, због чега смо за реинтродукцију одабрали баш карпатског јелена, који је навикнут на суживот са вуковима, медведима и рисовима - каже Станковић.

- Његово присуство је пожељно, јер у природној селекцији он успева да савлада само рањиву, болесну дивљач, док са одраслим јеленима има мале шансе.

За овај подухват, вредан 11 милиона динара, одабрана је дивљач из Румуније, са Карпата, одакле је пре седам месеци довежено 40 кошута и 11 мушких јединки. Њихово навикавање на ново станиште одлично је прошло, што потврђује и чињеница да је у мају, упркос свим стресовима које су животиње претрпеле током промене средине, рођено 21 теле.

Фото Ј.Ј.Баљак

- Очекујемо да ће идуће године прираштај бити и до 30 нових телади, а да ћемо до 2025. из нашег узгајалишта у отворену природу пустити око 125 јеленске дивљачи. Тиме ћемо вратити дуг човека према овој предивној планини - каже Роланд Кокаи, директор ЈП "Војводинашуме".

ПОТОМСТВО

У ПЛАНУ је да потомство вршачких јелена насељава и друге крајеве Србије, како би се унапредила генетска популација ове дивљачи у земљи.

Роланд Кокаи, Фото Ј.Ј.Баљак

Процес навикавања карпатских јелена на највишу војвођанску планину трајаће још годину дана, након чега ће одабране јединке бити пуштене у дивљину.

- Биолошки највреднија грла остаће у узгајалишту ради репродукције, док ће један део дивљачи, преко испустилишта на Лисичјој глави, променити средину. То ћемо радити контролисано, јер ће пет од 25 јединки у крду имати телеметријске ГПС огрлице, којима ће се пратити њихово кретање - објашњава Бранислав Станковић, извршни директор за ловство у "Војводинашумама".

Како би овај мукотрпан и хумани посао имао смисла, неопходно је да ловачка удружења едукују своје чланове и будуће ловце да се одговорно понашају према дивљачи и природи. То поручује Жељко Сушец, директор Шумског газдинства "Банат" из Панчева, додајући да су они већ обавили низ разговора са ловцима и удружењима за заштиту природе.

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)