"ДИГАО СЕ КАО ФЕНИКС!" Видоје Петровић о Вуковом сабору

В. Митрић

15. 09. 2020. у 13:19

ДИГАО СЕ КАО ФЕНИКС! Видоје Петровић о Вуковом сабору

Фото: В. Митрић

ВУКОВО дело одсликава Србију - њену културу, историју и традицију и преплиће се са великом светском породицом језика, рекао нам је поводом 87 Вуковог сабпра Видоје Петровић, градоначелник Лознице, под чијом је „диригентском палицом“ спомен подручје родног села Вука Караџића потпуно преуређено, увођењем нови садржаја и реафирмацијом Вуковог сабора, кога су, мада је деценијама био национална манифестација, власт од 2000 године била свела на локални ниво.

Вуковој спомен кући  претило је  обрушавање, на сваком кораку било је јасно да се годинама није марило за очувања бар онога што је постојало, а онда је уследио прогрес.У акцију обнове Вукове спомен куће здушно се укључила Компанија „Новости“ и све јре кренуло у ваљаном смеру.Тршић је добио, на Петровићеву, иницијативу, уз помоћ државе, Образовни центар „Вук Караџић“, о ком брине држава и локална власт, који је за друштвене науке оно што је Петниоца за природне науле.   

- Саборовањем Вуку у част сваке године ми овог великана ближе представљамо и у делима његових савременика, као што то ове године чинимо преко истакнутог писца и филозофа у Срба - Димитрија Доситеја Обрадовића. првог министра просвете прича Петровић.

- Не треба да подсећам да је реформатор  писма и језика из Тршића био међу првима који су европски дух уносили у Србију јер су, захваљујући управо томе, Беч и Пешта касније постали својеврсни  центри образовања за многе Србе, међу којима је, то с поносом истичем у оваквим приликама  било и више Лозничана. У широком кругу знаменитих Срба оданих знању  и   успињању  на ту језикотворну  „планину“  Европе „стигли“ су  Ђура Даничић, Бранко Радичевић, Јован Јовановић Змај, Ђура Јакшић, Урош Предић, Паја Јовановић, Корнелије Станковић, и многи, многи други. 

Сада видимо да  су и они, поред осталих,  истиче Петровић, „својим делима, знањем, богатим искуством и културолошким утицајима допринели ширењу Европе ка западном Балкану”. 

- И Вук и Доситеј су имали јединствено залагање да се језик „орача и пастира“ утка у реформу азбуке и правописа. И један и други су, упркос  спорењима, на делу потврдили да жива култура обухвата сав живот. Све што живот ствара ради живота – то је култура. Има једна заиста поучна мисао која иде у прилог њиховом стваралаштву: дела их уздигла небу под облаке, а земљом су чврсто ходали.  

Фото: В. Митрић

Мада су више стварали изван Србије, и Вук и Достеј су душа српског језика. У дубини те душе је скривено благо због којег је настала Доситејева Велика школа. Вук је знао да се „из душе хлеб прави“, Доситеј „да нема срамотнијег заната од дангубе, беспослице и лењости“ па је повикао:

- Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце!

Петровић истиче да су „Лозница и Лозничани су привржени тим вредностима, поносни на вековима стварану културну историју данас имају институције, научни подмладак, најчистији српски књижевни језик и све одомаћенију праксу ћириличног писма“.                 

- Доситејевим и Вуковим именом овенчани су називи школа, научног центра,  најлепшег булевара и трга, а ускоро ћемо имати и Историјски архив Јадра и градски театар. Јер и овај град се попео навише, па је време да и наше глумиште иде даље, у новој „одећи“. Сваки Вуков сабор је својеврсно богатство за будућност Лознице и Лозничане. Такав императив код нас је и данас присутан, иако су околности специфичне због светских неприлика услед епидемије. Сваки програмски садржај у наредних седам дана представља премошћавање свих раздаљина међу  културама на које су нам прстом упирали Вук и Доситеј, на које данас упире наша влада и наша држава. Можда нико од нас у овој сали не зна колико је тачно старо човечанство, али је свима довољно јасно да оно може показати далеко више Доситејевих „великих“ школа“, већу толеранцију и разумевање - закључује Петровић. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)