Србија

СЕЋАЊЕ НА САВЕЗНИЧКО БОМБАРДОВАЊЕ ГРАДА: Дан када је центар Лесковца тепих бомбама сравњен са земљом (ФОТО)

И.Митић

06. 09. 2020. у 16:09

ЧАК 69 тона „тепих бомби“ из 28 бомбардера савезничке алијансе сручено је 6. септембра 1944. године на центар Лесковца. То је један од најтрагичнијих и најтужнијих дана овог града када је остао, како се процењује, без најмање две хиљаде становника. Тачан број страдалих никада није утврђен. Савезнички бомбардери уништили су и 1.800 објеката у ширем центру, а многи Лесковчани остали су под тим рушевинамa.

СЕЋАЊЕ НА САВЕЗНИЧКО БОМБАРДОВАЊЕ ГРАДА: Дан када је центар Лесковца тепих бомбама сравњен са земљом (ФОТО)

Фото: Архива Народног музеја Лесковац

Лесковац је неповратно изгубио и десетине репрезентативних објеката међу којима је била и прелепа зграда гимназије, пољопривредна школа као и чувени Хотел „Костић. Савезничка операција је изведена под именом „Недеља пацова“, а њен циљ је био да спречи повлачење немачких окупационих снага из Грчке. Иако се веровало да је у граду стациониран велики број немачких и бугарских војника испоставило се да то није тачно.

Ово бомбардовање, у односу на друге градове, специфично је по томе што је циљ савезника био цео град, а не неки посебни циљеви у њему. Истраживања говоре да је до безумне рушилачке акције дошло после захтева руководства партизанског покрета, посебно Коче Поповића, који је, како је утврђено, све то посматрао са узвишења изнад града. Пописано је 819 имена страдалих, а половину међу њима је чинила младост Лесковца, почев од тек рођених беба.

Фото: Архива Народног музеја Лесковац

 

Сирене за узбуну зачуле су се тачно у подне, а 18 минута касније почеле су да падају бомбе. У центру града порушена су 84 најлепша и највећа објекта и тако је нестала архитектура каквом су могли да се похвале ретки градови у Србији. Лесковац је пре рата важио за један од економски најразвијенијих градова. После ове акције био је непрепознатљив, а многи његови житељи су по рушевинама данима трагали за својим најближима, док се са Светоилијског гробља чуло кукање и лелек.

Савезници су Лесковац први пут бомбардовали 5. априла 1944. године, затим и неколико пута крајем јула, али је 6. септембра бомбардован најбезобзирније, веома разорно и сурово, као ни један други град. Овај дан се последњих деценија обележава полагањем цвећа и венаца на спомен чесму у центру града која је подигнута у славу погинулих. Тако је било и ове године. Пошту страдалим суграђанима одале су делегације локалне самоуправе, Војске Србије и борачких организација.

ТЕК У НЕКОЛИКО РЕЧЕНИЦА

Ова трагедија Лесковца деценијама је после рата прећуткивана или је помињана са тек неколико реченица. Тадашње историјске књиге говориле су само о подвизима партизанског покрета на југу Србије. Све се променило када су историчари Момчило Павловић и Верољуб Трајковић објавили књигу „Савезничко бомбардовање Лесковца 1944. године – студија и документи“. Они су у тој књизи навели да је Лесковац страдао уз знање и одобрење врха Комунистичке партије Југославије и тако открили разлоге ћутања.

Препоручујемо

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Тагови

Други пишу

Прочитајте више

ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
Злочин

0 12

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
Познати

0 0

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (7)

Сви коментари Остави коментар

Најновије из рубрике

Политика
Тенис
Фудбал
БРУКА: Црногорци славили испадање Србије као да су Хрвати (ВИДЕО)

БРУКА: Црногорци славили испадање Србије као да су Хрвати (ВИДЕО)