СЕЋАЊЕ НА САВЕЗНИЧКО БОМБАРДОВАЊЕ ГРАДА: Дан када је центар Лесковца тепих бомбама сравњен са земљом (ФОТО)

И.Митић

06. 09. 2020. у 16:09

СЕЋАЊЕ НА САВЕЗНИЧКО БОМБАРДОВАЊЕ ГРАДА: Дан када је центар Лесковца тепих бомбама сравњен са земљом (ФОТО)

Фото: Архива Народног музеја Лесковац

ЧАК 69 тона „тепих бомби“ из 28 бомбардера савезничке алијансе сручено је 6. септембра 1944. године на центар Лесковца. То је један од најтрагичнијих и најтужнијих дана овог града када је остао, како се процењује, без најмање две хиљаде становника. Тачан број страдалих никада није утврђен. Савезнички бомбардери уништили су и 1.800 објеката у ширем центру, а многи Лесковчани остали су под тим рушевинамa.

Лесковац је неповратно изгубио и десетине репрезентативних објеката међу којима је била и прелепа зграда гимназије, пољопривредна школа као и чувени Хотел „Костић. Савезничка операција је изведена под именом „Недеља пацова“, а њен циљ је био да спречи повлачење немачких окупационих снага из Грчке. Иако се веровало да је у граду стациониран велики број немачких и бугарских војника испоставило се да то није тачно.

Ово бомбардовање, у односу на друге градове, специфично је по томе што је циљ савезника био цео град, а не неки посебни циљеви у њему. Истраживања говоре да је до безумне рушилачке акције дошло после захтева руководства партизанског покрета, посебно Коче Поповића, који је, како је утврђено, све то посматрао са узвишења изнад града. Пописано је 819 имена страдалих, а половину међу њима је чинила младост Лесковца, почев од тек рођених беба.

Фото: Архива Народног музеја Лесковац

 

Сирене за узбуну зачуле су се тачно у подне, а 18 минута касније почеле су да падају бомбе. У центру града порушена су 84 најлепша и највећа објекта и тако је нестала архитектура каквом су могли да се похвале ретки градови у Србији. Лесковац је пре рата важио за један од економски најразвијенијих градова. После ове акције био је непрепознатљив, а многи његови житељи су по рушевинама данима трагали за својим најближима, док се са Светоилијског гробља чуло кукање и лелек.

Савезници су Лесковац први пут бомбардовали 5. априла 1944. године, затим и неколико пута крајем јула, али је 6. септембра бомбардован најбезобзирније, веома разорно и сурово, као ни један други град. Овај дан се последњих деценија обележава полагањем цвећа и венаца на спомен чесму у центру града која је подигнута у славу погинулих. Тако је било и ове године. Пошту страдалим суграђанима одале су делегације локалне самоуправе, Војске Србије и борачких организација.

ТЕК У НЕКОЛИКО РЕЧЕНИЦА

Ова трагедија Лесковца деценијама је после рата прећуткивана или је помињана са тек неколико реченица. Тадашње историјске књиге говориле су само о подвизима партизанског покрета на југу Србије. Све се променило када су историчари Момчило Павловић и Верољуб Трајковић објавили књигу „Савезничко бомбардовање Лесковца 1944. године – студија и документи“. Они су у тој књизи навели да је Лесковац страдао уз знање и одобрење врха Комунистичке партије Југославије и тако открили разлоге ћутања.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (7)

Srboljub

06.09.2020. 18:47

Naravno, u "najnovijim" istraživanjima koja imaju zadatak da prekroje istoriju, nikad nisu krivi oni koji su bombardovali, palili i ubijali, već samo partizani, jedini pravi antifašistički pokret u Jugoslaviji. Biće da je Koča kriv i za bombardovanje 1999. godine.

Radnik

06.09.2020. 19:00

Лесковац и друге градовесу бомбардовали савезници четнуика, Американци. Генерал Дража Михајиловић је током 1942/43. упутио југословенској краљевској влади тридесет шест депеша којим је тражио бомбардовања Југославије и околних држава.

buki

06.09.2020. 23:07

@Radnik - Радник по пароли *Нека живи рад и труд, нека ради ко је луд", којју су ови брозови масовно експлоатисали, док је обесправљени сељак ринтао за петорицу?

milivoje

06.09.2020. 21:01

konstantin popovic je bio glavni molilac zaveznika za bombardovanje leskovca i drugih gradova srbije. to su istorijske cinjenice. a razlog je taj sto je leskovac bio centar tog dela srbije u preduzetnistvu, kulturi, poljoprivredi, tekstilnoj industriji, sportu itd. kad se takvi gradovi uniste onda ce se lako otvarati politicke fabrike i radnici ce zavisiti od plata koje odrede drugovi i drugarice. za te zasluge drug popovic je pre 3 godine dobio ulicu u centru beograda. da ga kojim slucajem ne zaboravimo. ljudinu!!?

Slavko

08.09.2020. 13:15

Stalno se zaboravlja da je posebnu srdžbu kod partizanskih heroja tog dana 06.09.1944. godine, kažu, izazvalo narodno veselje koje je počelo još od ranog jutra - slavio se 21. rođendan mladog kralja Petra II u izgnanstvu! Ovo mi je pričala moja majka koja je tada bila devojka - mladi su zaigrali i kolo u centru grada! A isto tako, da će bombardovanje biti strašno, ZNALI SU MNOGI - moja majka se seća da su tada poznate komunistilke porodice napustile grad par dana pre bombardovanja. Znali su i Nemci i Bugari - ni njih nije bilo u gradu. Moja mama kaže da su se avioni posle prvog, manjeg bombardovanja železničke stanice, vratili da bi sravnili ceo grad sa zemljom kao i brdo Hisar gde su ljudi po prećutnom dogovoru uvek pre toga bežali u zbeg. Ja se sećam da je Hisar bio sav razrovan bombama i dugo tokom šezdesetih godina. Sve gradske kuće su bila zavijene u crno, nema porodice koja nekog nije izgubila.Brat moje majke (15), sin jedinac njene tetke (20)...redom leže na Svetoilijskom groblju..