АЛЕЈА ЗАСЛУЖНИХ ЗРЕЊАНИНАЦА: Oлимпијци положили цвеће на спомен-бисту Ференца Кемења (ФОТО)

Богољуб Грујић

19. 07. 2020. у 10:15

ПОВОДОМ 160 година од рођења др Ференца Кемења, једног од твораца модерних Олимпијских игара.

АЛЕЈА ЗАСЛУЖНИХ ЗРЕЊАНИНАЦА: Oлимпијци положили цвеће на спомен-бисту Ференца Кемења (ФОТО)

Фото: Град Зрењанин

Симболичним полагањем цвећа на спомен-бисту у Алеји великана у Карађорђевом парку у Зрењанину, које су положили освајачи четири медаље на Олимпијским играма, Момир Рнић и Милорад Станулов, одата је почаст и обележена 160. годишњица од рођења др Ференца Кемења (1860-1944), оснивача Међународног олимпијског комитета и једног од пионира савременог олимпијског покрета.

Помоћник градоначелника Симо Салапура, који је уз Вукосава Ђапић Атанацковић, секретара Спортског савеза града на обалама Бегеја, сачињавао спортску делегацију, истакао је понос због чињенице да су великани попут др Ференца Кемења, живели у граду и његов спортски идентитет повезали са Европом и светом, а Зрењанин са ореолом "град спорта" до сада је имао 43 учесника на Олимпијским играма, спортиста, спортских функционера и судија, који су освојили 23 олимпијске медаље.

 

Фото: Град Зрењанин

Рукометаш Момир Рнић, капитен репрезентације тадашње Југославије, три пута је учествовао на Олимпијским играма, у Москви 1980. године, Лос Анђелесу 1984. када је постао олимпијски шампион и у Сеулу 1988. године, када су се наши рукометаши окитили бронзаним одличјем.

Веслач Милорад Станулов, дубл-скулу са Новосађанином Иваном Панчићем, освојио је две олимпијске медаље - сребрну у Москви 1980. године и бронзану четири године касније у Лос Анђелесу.

Уз првог освајача олимпијског одличја, рвача Бранка Симића, легендарног боксерског аса Звонка Вујина, кошаркашке Дејана Бодирогу, Жарка Чабаркапу, одбојкаше Вању и Николу Грбић, Мају Огњеновић, Давора Штефанека, Ивану Шпановић, Рнић и Станулов, носиоци су олимпијског духа у питомој банатској равници, и како кажу сви су на почетку својих каријера, маштали о наступу на Олимпијади, што је врхунац бављења спортом.

Ференц Кемењи рођен је 18. јула 1860. године у Великом Бечкереку, у јеврејској породици која се у град доселила 12 година пре тога.

Школовао се у Будимпешти и Паризу, где је завршио два факултета и затим радио као директор школе и професор математике и физике, уз заговарање идеје о реформаторству школства, са посебном пажњом на физичку културу и идејом да се при школама изграде фискултурне сале, о чему је написао више радова.

Фото: Град Зрењанин

Први МОК 1986.

Предавање барона Пјера де Кубертена, о идеји олимпизма га је опчинило, па је убрзо постао његов сарадник, а касније и члан Међународног олимпијског комитета и један од организатора првих савремених Олимпијских игара, у Атини 1896. године. Уз ову важну обавезу, др Кемењ је био и пратилац репрезентације Угарске, за коју је наступао Момчило Трепавица, први Србин олимпијац, чије је наступе пратио и писао извештаје за тадашње спортске новине у Угарској, одушевљен његовим завидним спортским резултатима.

Из Међународног олимпијског комитета повукао се 1907. године, али није прекинуо пријатељство са Кубертеном који му је 1933. године писао да се "Игре нису угасиле, настављају да се развијају, у чему је и његова заслуга".

КРАЈ ЖИВОТА У БУДИМПЕШТИ

Живот др Ференца Кемења, трагично је прекинут током Другог светског рата, када је са супругом извршио самоубиство 21. новембра 1944. године, у Будимпешти. Остало је нејасно да ли се на такав чин одлучио због пацифистичких ставова и неслагања са тадашњом влашћу или због прогона, јер је био јеврејског порекла.

Фото: Град Зрењанин
 
БИСТА У АЛЕЈИ ВЕЛИКАНА

Град Зрењанин одужио му се 1972. године, када је подига у Алеји великана у Карађорђевом парку, подигнута спомен биста, рад београдске вајарке Радмиле Граовац, коју је 2016. године, у склопу посете, обишла и чланица Међународног олимпијског комитета из Немачке Клаудија Бокел.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)