ИЗРАЊА ТВРЂАВА СРПСКИХ ДЕСПОТА: Археолози на чувеном средњевековном локалитету надомак Купинова
СРЕДЊОВЕКОВНА тврђава Купиник, престоница последњих српских деспота Стефана Лазаревића, Ђурађа Бранковића и Вука Гргуревића, некада обрасла коровом, почела је да мами археологе. Већ пету годину заредом, биће урађена систематска археолошка истраживања на тврђави надомак Купинова.
Фото: С. Костић
Последње три године, спроводи их Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица, који очекује да ће након истраживања, која ће трајати два месеца, имати више података о овом најзначајнијем историјском споменику који се налази на територији пећиначке општине.
- Захвалан сам Заводу што је заједно са нама аплицирао за средства код Покрајинског секретаријата за културу, као и Секретаријату што је одобрио тај износ. То је осам милиона динара, плус два милиона која је из сопственог буџета издвојила Општина Пећинци, за наставак радова на истраживању, за куповину опеке и за одношење вишка земље. Сада већ видимо како контуре Купиника изгледају - каже Зоран Војкић, заменик председника општине Пећинци и додаје да је Купиник историјски споменик од изузетног значаја, не само за општину Пећинци, већ и за Покрајину и за Републику Србију.
У овој години, истраживања се спроводе на источном бедему тврђаве, а како истиче Биљана Лучић, истраживач-конзерватор сремскомитровачког Завода, ове године почињу и рестаураторско-конзерваторски радови на Купинику.
- Успели смо да набавимо опеку специфичну по формату, каква је била средњовековна, како бисмо започели са заштитом купинске тврђаве, а археологија нам је дала јако значајне елементе који ће нам помоћи приликом реализације рестаураторско-конзерваторских радова. Открили смо готово у потпуности источни бедем, са три куле и приступним, уједно и одбрамбеним мостом. - каже Лучић и наглашава да им је сада најзначајнија заштита Купиника и отварање туристичке понуде, која је саставни део свих њихових напора у претходном периоду.
Бисер
ИСТРАЖИВАЊА и рестаураторско-конзерваторски радови на Купинику трајаће још најмање две године, а резултати ће бити представљени на изложби, која ће широј јавности омогућити да сагледа значај овог бисера националне историје.
- Овде ћемо остати током целог септембра и почетка октобра. Наставићемо са обрадом археолошког материјала, како бисмо успели да уоквиримо све ово и могли да публици представимо резултате нашег истраживачког рада - рекла је Лучић и истакла да највећу подршку Заводу пружају Покрајински секретаријат за културу, Министарство културе и Општина Пећинци.
Препоручујемо
ЗБОГ КВАРА НА ГЛАВНОМ ДОВОДУ: И данас проблем са водоснабдевањем Параћина и Ћуприје
21. 01. 2026. у 16:42
УКРАЈИНЦИ ОБОРИЛИ НОВИ РУСКИ ДРОН: Запрепастили се шта се налази у њему
ЈЕДНОГ од првих дана 2026. године украјинска војска оборила је руски дрон новог типа. Идентификован је као „Геран-5“, брз и далекометни дрон.
23. 01. 2026. у 12:25
У ФЕБРУАРУ ПОТПУНИ КОЛАПС ПОЛАРНОГ ВРТЛОГА? Хладна маса заледиће Европу, ево шта нас очекује
НАКОН стратосферског загревања почетком фебруара, најновије прогнозе показују потенцијални потпуни колапс поларног вртлога, што ће на крају довести хладан ваздух и у Европу, пише Severe Weather Europe.
23. 01. 2026. у 14:21
НАЈСТАРИЈИ ЈУГОСЛОВЕН: Доживео 132, израсли му трећи зуби
У АКЦИЈИ некдашње ревије Yуго папир “Тражимо најстаријег Југословена“ 1978. године новинари су се запутили у село Ораш Плање удаљено од Тешња десетак километара, где је живео Мехо Хаџић.
23. 01. 2026. у 16:47
Коментари (0)