ПОКРИЛИ СМО СВАКУ ДРУГУ КУЋУ У ЛЕВЧУ: Брачни пар Павловић из Сиљевице код Рековца једини школовани лимари у овом крају(ФОТО)
У СИЉЕВИЦИ код Рековца живе Павловићи, необични пензионери - Миломирка (67), звана Беца, и Милен (73), познатији као Попај.
Фото:З.Глигоријевић
Њихов просечан дан почиње овако - попију таблете за епилепсију, па пођу да раде - она се пење на кров и поставља лимене панеле и олуке, а он јој даје савете ако су јој потребни.
Овај необичан брачни пар не само што је међу малобројним лимарима у Левчу, већ су њих двоје једини школовани лимари. Док Милен 1999. године није отишао у инвалидску пензију, јер је проглашен неспособним за рад, заједно су покривали кровове, израђивали и постављали олуке, од јутра до мрака и то без паузе. Када се Милен разболео, а Миломирка, по занимању кв бравар монтер и кв металостругар, остала без посла после 25 година рада у крагујевачкој фабрици аутомобила, силом прилика је преузела његов посао, јер су морали да школују децу. Ова вредна, а надасве храбра жена, не само што је епилептичар, већ има инвалидност од 40 одсто. И поред тога, она ради на крову и на температури од 40 степени Целзијуса. И тако већ три деценије.
- Када сам се први пут попела на кров, није ми било свеједно. Буквално сам бауљала, док је Милен с лакоћом трчкарао по њему. Касније сам се навикла, али доза страха увек постоји, јер се ради на висини. У почетку су сви чудили када виде жену на крову, али пошто све професионално одрадим, брзо су ме прихватили - каже Миломирка.
Помагала и деца
ИНЖЕЊЕРИ информатике, кћерка Наташа и син Ненад, барабар су са родитељима радили лимарију, копали и сакупљали сено, све док се нису запослили. Њих четворо урадили су цео хотел "Колибу" на Грзи. Миломирка је са Наташом секла панеле, закачила би их конопцем и додавала Милену и Немањи, који би чекали на крову. Потом би се и оне попеле и сви би заједно фиксирали панеле. Родитељи су им плаћали. Од зараде на Грзи, рецимо, купили су нов аутомобил.
- Сваку другу-трећу кућу у рековачкој општини смо ми урадили, а радили смо и по околини. Фабрику у Рековцу смо такође сами урадили, као и многе цркве и конаке, које смо опшивали бесплатно - вели Миломирка.
Посао "из нужде" је толико заволела да иако јој, како сама каже, није нужда, и даље ради, јер је много тражена, зато што обавља и послове који нису лимарски, попут замене летви, греда и црепова. Драго јој је када су људи задовољни. Нарочито када је нешто компликовано, па мора да "мозга" и уради тако да буде и лепо и функционално.
Њен супруг потврђује да она ради беспрекорно и додаје:
- Док сам радио, покушавао сам да нађем доброг радника, плаћао и више него што је требало, али нико није могао да ме прати као она. Увек је знала шта треба да уради, коју алатку да ми дода. Грабила је чак и мој посао.
И Милен је одличан лимар, па су му својевремено, док је радио свуда по свету, нудили и дуплу плату само да би остао. Понуде је одбио и вратио се у завичај, јер му је породица била преча. Павловићи су одбили и понуду да раде у Аустралији, јер је предуслов био да сву покретну и непокретну имовину ставе под хипотеку. И нису се покајали, јер су добро зарађивали, а обрађивали су и велико имање.
Дешавају се несреће
НАЖАЛОСТ, Миломирка је доживела несрећу на послу. Док је у Крагујевцу радила кућу стару сто година, пропала је кроз каратаван.
- Пала сам с висине од 4,5 метра. Кућа је била стара сто година и имала је каратаван. Чинило ми се да падам читаву вечност. Торбу с алатом нисам испуштала. Када сам после пада дошла себи, видела сам да сам сва крвава, али сам била срећна што нисам пала на шут и летве са ексерима, које су биле око мене. Нисам могла да изађем из куће, па сам нашла мердевине и на кров се попела кроз исту рупу кроз коју сам пропала. Нисам ишла лекару, јер смо журили да завршимо кров пошто се спремала киша - прича Миломирка.
Милен је несрећу доживео у лову. Три драмлије завршиле су у његовој глави, а једна у руци. Лекари су му извадили две, а две су му и даље у телу. Пре несреће бавио се бициклистичким тркама. Био је седми у бившој Југославији и четврти у Србији.
Препоручујемо
КИКИНЂАНИН НЕСТАО У НОВОМ САДУ: Последњи пут виђен на Божић у насељу Адице
11. 01. 2026. у 20:40
ПРЕМИНУО ТВОРАЦ ЈАВНИХ ЧЕСМИ ПО ВОЈВОДИНИ: Одлазак др Мирослава Кукучке из Кикинде
11. 01. 2026. у 20:39
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Коментари (0)