ПОШТОВАЊА ВРЕДАН ОПУС: Изложба “Цртежи и скулптуре” Уроша Тошковића у модерној галерији у Ваљеву

Бранко Пузовић

14. 10. 2024. у 18:05

УРОШ Тошковић је својевремено рекао да је разлика између њега и једног лудака у томе што је лудак само лудак, а он је лудак и још нешто. Е то “нешто” је овде, пред посетиоцима.

ПОШТОВАЊА ВРЕДАН ОПУС:  Изложба “Цртежи и скулптуре” Уроша Тошковића у модерној галерији у Ваљеву

Foto B. Puzovic

Ово је рекао колекционар Ненад Радовић, на отварању изложбе Уроша Тошковића “Цртежи и скулптуре” у Модерној галерији Ваљево. Представљена су дела настала од 1954. до 1990. године, део приватне колекције Радовића, који је, посвећен стваралаштву овог јединственог уметника сакупио његове радове настале у Паризу, Њујорку, Лос Анђелесу, Београду и Подгорици.

- Уз епитете “мрачни самац”, “самотњак”, “особењак”, “неко ко није са овога света”, за својих 87 година Урош Тошковић прошао је величанствен уметнички пут и за собом оставио поштовања вредан опус – рекла је професор др Јасна Кујунџић Јованов, историчарка уметности и ликовни критичар. - Тошковићево стваралаштво је борба његовог потеза, линије оловком, тушем, угљеном бојом са папиром који се немилосрдно обрушава, пара, гребе, скида слојеве, на тај начин досеже својеврсни поступак енформелиста, без намере да се уклопи ни у њихову, нити у неку другу у историји уметности признату поетику.

Јасна Кујунџић Јованов нагласила је да Тошковић из најдубљих понора подземних слојева, из најмрачнијих кутова древног пећинског света, попут праисторијског шамана и призивача, таквим цртежом покорава свет око себе, спроводи магијски ритуал само њему знан. Под утиском ратних ужаса настају војници који могу припадати свакој сили разарања.

Стипендиста Француске

Од 1957. године Тошковић је боравио у Паризу, као стипендиста Владе Француске. Од 1977. до 1996. године живео је у Београду, потом се пресељава у Црну Гору. Преминуо је 2019. године у Подгорици. За седам деценија, имао је око 50 самосталних и толико групних изложби у земљи и иностранству.

- Чак и када црта аутопортрет, Тошковић перо држи као пушку – каже Јасна Кујунџић Јованов. - Као оруђе, којим се обрачунава с модерном цивилизацијом и призива исконски свет.

Тошковић је рођен 1932. године у околини Подгорице, у Црној Гори. Завршио је Средњу умјетничку школу у Херцег Новом, дипломирао на Академији ликовних уметности у Београду у класи професора Марка Челебоновића. Од детињства био је изложен ужасима рата, великом сиромаштву, што је утицало на његов живот и стваралаштво. Био је један од оснивача Друштва пријатеља “Балтазар”, које је прерасло у Медиалу.

- Обликовао је Тошковић јединствену галерију напоновљивих људских прилика, ликова и портрета, у карактеру јасно изнијансираних, подигнутих до патоса и психолошке драме, на граници апсурда – рекао је историчар уметности Здравко Вучинић. - Тошковић је у портретима налазио неисцрпне могућности за трансформацију облика, уздизао их до неслућених призора, наднаравне визуре којом је желео да овлада, неки пут засени и шокира.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)

НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)

УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.

25. 02. 2026. у 12:25

НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА: Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини

"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини

У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.

24. 02. 2026. у 09:43

Коментари (0)

А КУД ЋУ САД ЈА – цртица поводом представе Башта сљезове боје