МИСТЕРИЈА НЕОЛИТСКЕ СЕКИРЕ ИЗ ПАРАЋИНА: Архео-геолошка збирка Завичајног музеја у граду на Црници бави се каменим алатима
ТОКОМ формирања Палеонтолошке, параћински Завичајни музеј осмислио је и упоредну, архео-геолошку збирку са неколико десетина узорака стена различитог порекла, које су сакупљане током испитивања терена и маркирања локалитета за ископавања на овој територији.
Фото: З. Рашић
- Протерозојске метаморфне стене из периода од 2,5 милијарде до 541 милион година, као што су амфиболити и кристаласти шкриљци планине Јухор, која је најстарија орогена формација овог подручја, биле су видљиве голим оком и употребом ручне лупе - објашњава др Весна Вучковић, музејски саветник. - Ту је и стена габро, са брда Чукар, удаљеног око два километра источно од Параћина, које је формирано вулканском активношћу током палеозоика... Имамо и разне врсте пешчара, међу којима су карактеристични пермски, црвени, са масива Бабе и Самањца који су, у време свог настанка, били усамљена острва Панонског мора.
Осим што сведочи о формирању терена на којем је "никао" Параћин, ова збирка ће "растумачити" и стенског материјала који касније буде доспео у музеј, јер је махом реч о сировинама које су коришћене за израду камених алата.
- Ови су били изузетно важни за људске заједнице пре употребе метала, јер су коришћене за обраде хране, дрвета, кости... али и за риболова, те израду керамичких посуда. Међутим, експерименталним путем установила сам да камене алатке направљене од стена локалног порекла нису биле довољно ефикасне, па су сировине доношене са удаљености од десет и више километара. Јер, домаћинства са бољим оруђима имала су већу производњу хране у односу на друге, што може да упути на неједнакост у оквиру те заједнице, мада је млађенеолитска култура била дефинисана као богато друштво, чији широки слојеви нису оскудевали у материјалним добрима. Посебну енигму још представља порекло сировина које су коришћене за израду камених секира, а у истраживање подручја које је обухватило и речне токове Левча и Темнића обављено је у сарадњи са професором Робертом Ришом, из Аутономног универзитетата у Барселони - закључује др Весна Вучковић.
Извор: Фотодокументација Завичајног музеја Параћин
Препоручујемо
МАЈА ГОЈКОВИЋ О БОРБИ ЗА ДРУШТВО БЕЗ НАСИЉА Положај жена све бољи и бољи
09. 12. 2025. у 20:00
СВЕЧАНО ОТВОРЕНЕ НОВА ЗГРАДА МЗ И ОБНОВЉЕНА САЛУ СОКОЛСКОГ ДРУШТВА Футогу по заслузи
09. 12. 2025. у 16:29
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.
09. 12. 2025. у 20:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)