МЛАДА ЖЕНА ИЗ ВРАЊА БОРИ СЕ ДА ОЧУВА СТАРИ ЗАНАТ: Милица наставља посао свог деде и тате

У самом центру Врања, у Улици Жикице Јовановића Шпанца, једна кројачка радња пркоси времену, а у њој млада жена труди се да очува стари занат, који је покренуо њен дека, а наставио отац.

Foto:J.S

Када је отац преминуо пре седам година, Милица Цветковић (41) није се либила да уђе у радњу у којој је одрасла и, како сама каже, упусти се у борбу са ветречањама и проба да очува породични посао.

Foto:J.S

- Сада ако кажем није лако звучаће као клише, јер вероватно није лако водити ниједан посао. Али живимо у времену када се панталоне могу купити за 200 динара и онда човек дође и ми му кажемо да услуга краћења панталона кошта 250 динара и он се наљути – прича љупка Милица.

Foto:J.S

Пре седам година ушла је у радњу, након смрти оца, било је све дугачије, а њу је водила жеља да не стави катанац на оно што су њени преци стварали. Брат не живи у Врању, готово да није имала избора. Ту је каже од јутра до сутра и волела би да унапреди посао, а да опет негује традиционални занат који је у овим просторијама изучило преко педесет људи, а многи од њих данас од тог посла издржавају породице.

- Мој дека Стојадин Николић је пре више од 60 година отворио радњу и створио својеврсни бренд, јер смо тада једини у нашем крају шили шајкаче, занимљиво је да смо и данас једини који то раде, не рачунајући кућне радиности неких наших ученика – каже Милица.

Разговор прекида муштерија која оставља панталоне које треба да се скрате, чини се да људи много не питају, улазе и на ти су са Милицом, углавном су, како каже, „сталне муштерије“.

 - Многи који су шили код тате Сретена Манасијевића и данас свраћају, ја нисам вешта за машином као они али се трудим да заједно са радником одговорим на захтеве муштерија. Мој деда је шио само панталоне за мушкарце, тата је унапредио па су и даме почеле да долазе, данас нема правила – каже Милица.

Проблем није само скромно тржиште, већ и набавка материјала за шајкаче који се тешко налази, али са друге стране шајкаче су бренд ове кројачке радње. 

Foto:J.S

- Купаца има, углавном су то људи са села који се не одричу шајкаче, али и има и оних који живе у иностранству и купују шајкаче као сувенире и нешто што их сећа на родни крај. Цена је прихватљива 1500 динара. Наше сталне муштерије из целог Пчињског округа и не питају за цену јер знају за квалитет шајкача, неки кажу да је јефтино, неки да је скупо, народу се не може удовољити, али оно што је интересантно да је ово једино место где је могу купити – каже Милица.

На зидовима кројачке радње висе фотографије првих чланова управног одбора самосталних занатлија Врања, на којима је и њен дека.

Foto:J.S

- Имам моралну обавезу, али и жељу да наставим с послом упркос недаћама и високим трошковима са којима се суочавам. Верујем да ипак има места за старе занате упркос свим новим трендовима које диктира данашњица – оптимистична је Милица.

На крају разговора, она врло емотивно прича о томе како је некада у радњи било пуно ученика, како су се млади отимали за место ученика, јер се знало да знање заната вреди, сада није тако, док прича о томе сузних очију каже да не би могла да замисли дан, а да ујутру не откључа своју радњицу и пожели добро јутро првој муштерији.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације