ЗАСИЈАЋЕ СРПСКИ ЗЛАТОВЕЗ: Шта све крије етнолошка збирка у Параћину

УЗ ПОДРШКУ Министарства културе, параћински Завичајни музеј већ трећу годину реализује пројекте конзервације текстила из етнолошке збирке која у овој установи постоји деценијама. Прошле године рађена је конзервација одевних предмета, а сада текстилног покућства.

Фото: З. Рашић

По најновијем пројекту, истиче Тијана Пешић, кустос етнолог ове установе, тренутно је у току конзервација изузетно раскошне зидне декорације која је део сталне поставке.

- Ове године радимо и конзервацију куварица и такође пар предмета из сталне поставке, укључујући две либаде. Овогодишњи пројекат, вредан 400.000 динара, предвиђа конзервацију тринаест предмета. Наша етнолошка збирка, од текстила, садржи ношње, одећу и текстилно покућство, најстарији предмети су с краја 19. и почетка 20. века. Таписерија на којој се управо ради потиче из куће Николе Марјановића из тог периода. У то време била је то једна врло утицајна параћинска породица која је учествовала у јавном и политичком животу - објашњава Пешићева. Напомиње да је доста предмета из куће Марјановића сада део етнолошке збирке, која још садржи и предмете од стакла, дрвета, керамике...

Конзервацију, како су се "Новости" на лицу места увериле, изузетно стручно и са великим стрпљењем обавља Татјана Тубица. По занимању мастер технолошког инжењерства, она је завршила и специјализацију за конзерватора рестауратора. Пред лепотом предмета који јој је пре неколико дана дошао у руке каже да је једноставно - занемела.

Таписерија, дозидница, показница.... све су то различити називи зидног украса старог више од века. Скоро све технике веза коришћене су на једној тканини, а истицањем на зиду служиле су за показивање. Отуда и назив - показница.

- Овај предмет је богато украшен флоралним орнаментима рађеним техником златовеза памучним концем на танкој свиленој подлози зелене боје. Имајући у виду богатство и лепоту мотива, јасно је да је таписерија била изузетно скупа. Флорални елементи крупних мотива су рађени тордираном златном жицом и међусобно повезани стилизованим гранчицама и врежама од чисто металних нити. Златовез је, иначе, био изузетно популаран у средњем веку, али само су ретки могли себи да га приуште јер је материјал био веома скуп, а израда дуго траје. Ову технику су радили само мајстори. Води порекло са Истока. У време турске владавине, према мојим сазнањима, златовез је био забрањен српским женама. Тек после 1920. године и наша ношња почела је да се украшава њиме, поставши тако статусни симбол породице - објашњава Тубица.

Што је више златовеза било на девојачкој спреми, значило је да девојка има вреднији мираз и да може да се боље уда. Златовез је рађен увек на некој подлози, најчешће на свили. Кад је у питању таписерија коју конзервира, Тубица објашњава да је потка доживела потпуну деградацију, вероватно због услова у којима је предмет чуван пре него што је дошао у музеј.

Нажалост, неће моћи да надокнади потку која недостаје јер то ручно не може да се изведе. Због тога је одлучила да тканину која недостаје замени новом. По квалитету, она мора потпуно да одговара некадашњој.

- Биће испоштована боја и густина преплетаја, али то захтева заиста огроман рад због саме технике златовеза, будући да је свила ојачана танком памучном тканином која је као газа. У супротном, свила не би ни могла да издржи тежину златних нити.

Foto: Фото: З. Рашић

POGLEDAJ GALERIJU

Саговорница "Новости" напомиње да је набављен сав потребни материјал и да ће дозидницу радити око четири месеца. Прва фаза конзервације подразумевала је чишћење "стогодишње прашине", а затим је уклонила патину са златних нити. Да све поново засија. У следећој фази треба да консолидује и причврсти тордирану жицу. Затим на ред долази конзервација текстилних апликација посебним бодом свиленим концем.

- Сваку нит предмета треба вратити на место, средити поцепотине и друга оштећења која постоје, причврстити одвојене украсне траке. Подлога која није оштећена биће ојачана и сачувана, а заменићу је само где треба. То је све рад на лицу овог предмета, а тек накнадно предстоји рад на наличју.

Препоручујемо

Друштво

0 2

ТРЕСЛО СЕ У СРБИЈИ: Регистрована чак три земљотреса

12. 08. 2023. у 09:02

Свет

0 0

САМО ПЕПЕО И ЗГАРИШТА: Призори на Хавајима потресни, број жртава порастао на 67 (ФОТО)

12. 08. 2023. у 08:42

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације