У КИКИНДИ ПРОМОВИСАНЕ ДВЕ КЊИГЕ: О професору др Спасоју Граховцу из пера бивших ђака гимназије
Висока школа струковних студија за образовање васпитача у Кикинди промовисала је две књиге о свом бившем професору и дугогодишњем директору, др Спасоју Граховцу, који је преминуо пре четири године. Својеврсне споменице под називима „Спасоје Граховац - живот и дело“ и „Споменик пријатељства“ исписали су др Јовица Тркуља и Гордана Ђилас, његови бивши ђаци из кикиндске гимназије док је тамо предавао.
Фото: Р. Шегрт
- Срећа је за Кикинду што је имала интелектуалца тог формата, при том отвореног, спремног да помогне, да предано ради и ствара. Без њега би стваралачка панорама града била крња, а културна баштина Баната скромнија. Он је био стуб који никада и нигде није напукао. Као уздарје добио је бројне награде и признања и на тај начин доживео тренутке који су ретки у каријери наставника и писаца у Србији, да ужива неподељено уважавање и признање свог завичаја, ученика и сарадника. По нашем суду, реч је о једном од највреднијих и најплоднијих културних посленика које је Кикинда дала у другиј половини 20. века – записали су Тркуља и Ђиласова.
Тркуља каже да је књига „Спасоје Граховац - живот и дело“ библиографија у којој је Гордана Ђилас приказала све што је Граховац написао и објавио, док је у књизи „Споменик пријатељства“ он представио његов, како каже, часни педагошки пут. Књиге су представљене у некадашњој Педагошкој академији, на којој је Граховац би предавач и директор.
- У овој школи је било златно доба његове педагошке каријере, али је то било исто такво доба и за школу. Он је оставио велики траг не само у раду ове школи, већ и у образовању Кикинде и несумњво је један од великана овог града – навео је Тркуља на промоцији.
Граховац је веома држао до културне баштине Срба у Банату и Војводини, али и у суседној Румунији. Памти се и по томе што је чврсто повезао Кикинду са Србима у Румунији.
- Развио је дубоко пријатељство између Срба у Румунији и Кикинди и допринео је повезивању установа културе наше две земље, односно нашег народа у два дела Баната, оном у Румунији и овом овде у Србији. Он је проглашен за почасног грађанина Ченеја у Румунији – истиче Славомир Гвозденовић, познати српски писац из Темишвара, угледни члан српске заједнице у Румунији и својевремено посланик у румунском парламенту.
Граховац је, тврди Тркуља, сматрао, а то је својим радом и делима и показао, да се традиција не наслеђује, већ осваја великим трудом.
ДУГ ЗАВИЧАЈУ
- Трудим се да одужим дуг према свом завичају, а пре свега према учитељима и професорима, који су нам били духовни родитељи. Родитељи су нам дали биолошки живот и док су они време проводили на њивама и у фабрикама нама су се бавили учитељи и професори. Професор Граховац ми је предавао у гимназији и он је без сумње оставио изузетно дубок траг код низа генерација, па и у мојој, а признајем, и код мене лично. Пре неколико година сам осетио потребу да узвратим свој дуг њему и то сам урадио тако што смо приредили две књиге о њему – открио је др Тркуља.
- Једино тако она може да живи у садашњости и да буде светионик у будућности. Она треба да буде водич, а не тамничар будућим генерацијама. Средиште његовог рада и главни доприноси су на пољу педагогије и развоја завичајне културе Кикинде. Читав живот посвети је раду у тим областима. До краја живота остао је везан за своје Руско Село, где је и сахрањен – наводи др Тркуља.
Спасоје Граховац је био професор српског језика и књижевности и током радног века предавао је у Економској школи, Гимназији, Педагошкој академији и на Учитељском факултету у Сомбору. За живота је говорио да је на пут извео око 5.000 студената и ученика. Да је допринос и култури и спорту. Покретач је више листова и часописа, био је почасни и доживотни председник Академског друштва за неговање музике „Гусле“. Добитник је многих награда и признања од којих су назначајанија Орден рада са сребрним венцем, Искра културе Војводине, Медаља части и родољубља српске дијаспоре у Темишвару и Златна повеља за животно дело Удружења универзитетских професора и научника Србије.
Наследници Спасоја Граховца на пољу науке су ћерка Бранка, у области психологије, и унук Алекса Констатинов, на пољу математике, који је био ђак Математичке гимназије у Београду, а онда, уз пуну стпендију, завршио престижни колеџ МИТ у Америци, где живи.
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTORestoran Miya Galerija
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTOПрепоручујемо
ПРИЈАТЕЉИ 44 ГОДИНЕ: Градоначелник јапанског града Фуђимија у посети Шапцу
10. 07. 2026. у 16:25
ДЕЧЈА ПРЕДСТАВА РАЗГАЛИЛА МАЛИШАНЕ: У Свилајнцу културно-забавно лето на тргу (ФОТО)
10. 07. 2026. у 12:34
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
"СУПРУГА ГА ДРЖАЛА 5 МИНУТА ЗА НОГЕ ДА НЕ БИ ИСПАО" Нови детаљи драме држављанина Србије на лету Рајанера
ДРАМАТИЧНЕ тренутке доживели су у петак ујутру путници на лету компаније Рајанер са аеродрома „Македонија“ у Солуну за Минхен, када је пукао прозор, а ваздушна струја повукла једног путника напоље. Он је у последњем тренутку спасен захваљујући супрузи, која је седела поред њега и задржала га, пише Прототема.
10. 07. 2026. у 12:18
ЗАШТО ЈЕ ДУБРАВКА МИЈАТОВИЋ ЗАИСТА НАПУСТИЛА СЕРИЈУ "СРЕЋНИ ЉУДИ"? "Морала сам да побегнем..."
ДУБРАВКА Мијатовић напустила је серију 'Срећни људи' из личних разлога, а не због хонорара.
10. 07. 2026. у 15:07
ЈЕЗИВ СНИМАК! Кобра и питон у борби на живот и смрт - познато који рептил је изашао као победник (ВИДЕО)
ВОЗАЧИ на Тајланду наишли су на несвакидашњи призор поред пута. Снимили су борбу на живот и смрт два рептила, тачније борбу питона и краљевске кобре.
08. 07. 2026. у 17:19
Коментари (0)