ЗНАЊЕ ЗА БОГАТ РОД: Познати поморавски произвођач шљиве приводи крају бербу тог воћа

АКО време послужи, берба шљиве у воћњацима познатог поморавског произвођача Зорана Илића (37) биће ускоро готова.

Фото: З. Рашић

У околини Параћина, у Мириловцу, захуктало се брање сорте стенлеј, која је на 80 одсто површина под шљивом овог домаћина. Руску џанарику обрао је још половином јула, а род је био невероватан - 24 стара стабла дала су две и по тоне плода! То је више од 100 килограма шљиве по стаблу. Џанарику је сачувао за себе да испече ракију, чачанска родна пола је продата, а пола, опет, остављена за кућне потребе. За стенлеј, Илић се нада да ће комплетно отићи купцима. Таква је и берба. Сваког дана за купца по договору по распореду из свеске - да нема грешке.

- Имам близу два хектара под шљивом, а на овом воћњаку овде, од 40 ари, ја сам дипломирао. Подигао сам га по плану свог професора док сам још био студент 2007. - прича саговорник "Новости", по струци инжењер заштите биља. - Стенлеј је за мене златни стандард јер може да се пласира као конзумна шљива, у џем, за сушење, као концентрат, али и за ракију. Задовољан сам родом, очекујем до краја бербе између 40 и 50 тона. На срећу, немам проблем са пласманом.

Као цењени произвођач који улива поверење, а откупљивачи му стижу до воћњака, Илић је успео да извуче цену од 30 динара по килограму за ринфуз. Толико је добијао отприлике и лани. Прошле сезоне "плаво благо" ишло је доста за Русију. Сада, због рата, осим мањег извоза у Словенију и Хрватску, комплетан род, тврди, остаће у Србији.

- Генерално је сада ниска цена воћа. Шљива је чак претекла јабуку, где се прва класа плаћа свега 30 динара, а ринфуз - девет! То је зато што за шљиву постоје различите могућности прераде, веће него код било ког другог воћа. У сваком случају, шта остане, иде у дестилерију - објашњава наш саговорник.

Све своје факултетско знање, осим на радном месту у пољопривредној апотеци у Параћину, овај стручњак примењује у пракси на свом газдинству. До краја школовања живео је у граду, а онда је одлучио да се пресели у Мириловац и да се, са мајком, на дедином имању, професионално опроба у воћарству. Није било грешке у примени агротехнике, отуда врхунски род и квалитет. Укупно шест прскања воћака, једно прскање траве, једно до два кошења и - берба.

Foto: Фото: З. Рашић

POGLEDAJ GALERIJU

- То је то што треба са се ради у шљивику. Најтежа операција је орезивање које траје од половине јануара до половине марта. Ту сам прави професионалац, јер воћка треба да је висока два до два и по метра. Са хемијом, иначе, нема игре. ЕУ има своја правила о количини пестицида у воћу и поврћу, строжа него у Србији, а Русија је захтевнија него ЕУ. Постоје дозвољене листе средстава и откупљивач, код извоза, тражи да види чиме сте прскали. Зна се да је шљива воћка која се најмање прска. Јабука се третира 20 пута, а крушка чак више и од тога - напомиње Илић и додаје да је сва тајна у томе да се поштује каренца. Док је тога, биће и здравља конзумената воћа.

Препоручујемо

Србија

0 0

БЕРУ ШЉИВЕ И БОЈЕ СЕ ЦЕНЕ: У Пчињском округу у току берба, цена "плавог злата" пада

06. 09. 2022. у 09:44

Економија

1 5

ШЉИВЕ У СРБИЈИ НЕМА КО ДА БЕРЕ: Дневница и до 4000, берача нигде

04. 09. 2022. у 22:13

Економија

1 0

КИША ЗАКАСНИЛА БАР ДВЕ НЕДЕЉЕ: После периода великих врућина, падавине минимално ублажиле губитке ратара и воћара, освежење стигло прекасно

23. 08. 2022. у 09:32

Република Српска

0 2

ЈОШ БЕЗ ОТКУПНЕ ЦЕНЕ МАЛИНЕ: Воћари широм Српске на мукама, узалуд траже између девет и десет марака по килограму

23. 08. 2022. у 06:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације