ЕРЕ ПО СВЕТУ "ПРОДАЈУ" СВОЈЕ ЗНАЊЕ: Знаменити професори из ужичког краја који предају широм планете представљени у књизи др Срећка Стопића

БОГАТСТВО је у људима, треба га открити, а све док дишем и радим, надам се да ћу успети у томе.

Фото Н. Јанковић

Животни мото професора металургије Техничког универзитета у Ахену др Срећка Стопића, повео је овог Еру на "путовање" широм земаљског шара: између корица књиге коју је приредио стали су усуди људи рођених у Златиборском округу, они су данас универзитетски професори расути од Атине до Упсале, од Америке до Казахстана.

Наслов документаристички "Знаменити универзитетски радници дијаспоре Златиборског округа о себи" читаоцу може понудити упутства за успех. Још више, ова књига јесте сведочанство о раду и упорности, о сеобама и њиховим узроцима, о несаницама које у оба смера преваљују хиљаде километара да би се некако умириле, на две тачке света.

- Златиборски округ је плодно тло за вредне универзитетске раднике који су своје место нашли широм света, као продавци знања стеченог у Србији. Књига нема намеру да упоређује њихову успешност са другима, већ да представи мукотрпан пут до успеха који је у себи имао пуно неизвесног и лепог - каже Стопић, приређивач књиге чији су значај препознали Жељко Марковић и Историјски архив Ужица на чијем је челу. - Ипак, у овом времену они су обични људи, њих не прате сензације и о њима ретко пишу дневне новине.

У овом издању, сопственим пером, у сталном покрету између универзитета, аеродрома, конзулата и одавде удаљених домова, себе и свој пут представили су: Јелица Новаковић (електрохемија, Национални технички универзитет у Атини), Василије Мановић (инжењерство, Кренфилс универзитет у Енглеској), Миливоје Костић (машинство, Универзитет Северни Илиноис), Иван Вилотијевић (органска хемија, Фридрих Шилер универзитет у Јени), Петар Грбовић (електротехника, Универзитет у Инзбруку), Ана Вуловић Ђурић (роботика, Универзитет Вејн), Борис Вуловић (оптоелектроника, Универзитет Лос Анђелес), Милена и Срећко Стопић (металургија, Технички универзитет Ахен), Милован Фуштић (рударство и геологија, Универзитет Назарбајев у Казахстану), Василија Стопић (психологија, Универзитет у Келну), Милица Стопић (психологија, тренутно запослење РТЛ телевизија), Вукица Јовановић (мехатроника, Универзитет Олд Доминион Вирџинија), Дејан Драгутиновић (политичка економија, Универзитет у Дортмунду) и Драган Бајић (дечја радиологија, Универзитетска болница у Упсали).

Ово издање књиге није могло обухватити све Ере расуте по универзитетима у дијаспори, али остаје нада да ће и они бити део следећег издања.

Труд и велике жртве у редовима су сваке приче наших учењака. Овде издвајамо тек онај делић усуда због кога ће се читалац запитати: Хоће ли се икада вратити? Да ли ће се то догодити када заслуже пензије а деца одрасту? Да ли су кратка путовања у домовину довољна? И напослетку, да ли су икада из свог завичаја суштински, заиста отишли?

- Ја сам у иностранство отишао да побегнем из Србије. Не жалим. Остао сам у науци. Међутим, ја данас више не мислим да је Србија изгубљен случај. Уз мало труда, Србија би могла бити најбоље место за живот у Европи. Ја сам отишао да побегнем, а сада свим срцем желим да се вратим. Знам да нисам први ни последњи - записао је Дејан Драгутиновић, родом из Прибоја, пишући из Есена. Одатле и данас јасно види "бесмислен сукоб национализма и људских права" и "забрињавајући ескапизам оних који немају желудац да се уклопе" у ово лоше устројство...

Узбудљива и духовита приповест дечијег радиолога Драгана Бајића, садржи својеврстан, сасвим филмски, срећан крај. Један колега у Шведској пожалио се својој супрузи: "Пошаље ми упут др Бајић (Душка), а ја проследим др Бајићу (Андреју). Он затражи хируршку консултацију од др Бајића (Бориса). Жена ми ради код др Бајића (Драгана). Укључим ТВ и на вестима временски прогнозу показује Бајић (Деана). Па има ли у овој Шведској иједно друго презиме осим Бајић или ме ови људи прогоне?!"

Приређивач књиге Срећко Стопић нуди савет: универзитетска каријера је свуда у свету изузетно цењена, нашим младим људима саветујемо да се врате правим вредностима. Ова књига истиче нераскидиву везу мајке и деце, брата и сестре, оца и синова, сестара, мужа и жене, а који се заједнички баве науком и настављају традицију, преносећи и увећавајући знање. На овај начин породица добија значај који јој припада, а који се временом изгубио.

Препоручујемо

Политика

18 100

СЛОВЕНЦИ СЕ ЉУТЕ, А КОМАДАЛИ СУ СРБИЈУ: Још у доба СФРЈ подржавали сепаратизам Албанаца

09. 09. 2022. у 07:33

Друштво

1 0

СРПСКИМ ХУМАНИСТИМА ЗАБРАЊЕН УЛАЗ НА КИМ: Враћени уз документ о трајној забрани уласка

10. 09. 2022. у 12:04

Србија

0 0

ПРИЈАВЕ У СВЕЧАНОЈ САЛИ: Обавештење краљевачке Градске управе

12. 12. 2025. у 15:22

Србија

0 0

АП ВОЈВОДИНА ЧЛАНИЦА МЕЂУНАРОДНЕ АСОЦИЈАЦИЈЕ ФРАНКОФОНИХ РЕГИЈА: Шира могућност сарадње са регионима француског говорног подручја

12. 12. 2025. у 15:01

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације