IN MEMORIAM Ранђел Вељковић: Раша живео за Бујановац
ПОСТОЈИ нека дубока, судбинска веза између Раше Вељковића и Бујановца.
Не само по томе што је тамо рођен, што је у Бујановцу провео цео свој радни и животни век, што је више пута био први човек тог градића на југу Србије и његов представник у српском парламенту, него можда понајвише због тога што је Раша буквално живео за Бујановац.
Све по чему се тај крај препознаје и поноси везано је у овој или оној мери за Ранђела Рашу Вељковића. Бујановачка Бања, осим оног што јој је природа дала - лековиту воду - буквално је Рашино дело. А било је то блато у којем су се купали биволи и болесни коњи, да би после тога стали на ноге и вратили се у живот. Тако се то место и звало раније - Бивоље блато.
Манастир Св. Прохор Пчињски је почео свој нови живот средствима Републике, јер сиромашни Бујановац то сигурно не би имао, али је управо Раша, заједно са својим сарадницима, схватио његов културни, верски и историјски значај и допринео његовој обнови. Посебно је важан манастирски конак, претворен од руине у велелепно здање, које такорећи експлодира пред посетиоцем с које год стране долазио у долину Пчиње. Можда некоме звучи претерано и нестварно, али од времена обнове полако се топе претензије и спорења око тог дела југа Србије.
Исто тако, у једном периоду просперитета Бујановца и целог тог краја, било је заустављено и дугогодишње исељавање посебно српског становништва. Био је то део, и дело, упорне борбе против својатања Бујановца од албанских сецесиониста, да се прогласи за некакву непостојећу Прешевску долину и шта све не.
Могао би се навести читав низ других појединости и резултата Рашине борбе за Бујановац, али уместо тога - ево само једног поређења. Рођен је као седмо, непланирано дете у породици Вељковић, у селу Лопардинце, надомак вароши. И одмалена се борио за своје место под сунцем. Нешто слично би се могло казати и за Бујановац: увек је био негде на крају Србије, на крају пажње, планова и средстава. Све док се те две борбе нису спојиле у једну - у Рашину борбу за Бујановац и југ Србије. Рашина борба је, као и све друге борбе, имала успоне и падове, успехе и неуспехе, много веће напоре од резултата, али и резултате који оправдавају све напоре, колики год били.
Уместо разумљиве зебње - шта ће даље бити с његовим Бујановцем, Раша одлази на онај свет с питањем које је нека врста одговора на претходно питање: А шта би тек било да те борбе није било? Зато је, можда, најважнија опорука коју оставља својим суграђанима и саборцима управо оно чега су он и његов Бујановац саставни део - да је вредело и да вреди борити се.
Препоручујемо
БУЈАНОВЧАНИ САМИ НАПРАВИЛИ ИГРАЛИШТЕ: Од идеје до реализације прошло пар месеци
27. 04. 2022. у 14:56
ЗЕЛЕНСКИ САЗВАО ЧИТАВ ГЕНЕРАЛШТАБ: Издао хитно наређење, тек сада следи хаос на фронту у Украјини
УКРАЈИНСКИ председник Владимир Зеленски хитно је сазвао састанак са високо позиционираним званичницима Генералштаба и војске због ситуације на фронту, наводи британски експерт Александар Меркурис на свом блогу на Јутјубу.
04. 05. 2024. у 20:06
У НЕДОУМИЦИ СТЕ? "Васкрсе" или "воскресе"? Овако се правилно честита Ускрс или Васкрс?
У СУСРЕТ највећем православном празнику, покушаћемо да разбијемо недоумице око тога како је правилно честитати Ускрс односно Васкрс.
04. 05. 2024. у 21:16
ПОСЛЕ ОПТУЖБИ ДА КРИЈЕ НАЦИОНАЛНОСТ И ВЕРОИСПОВЕСТ: "Ја сам Српкиња, крстићу сина у Храму!" Маја Беровић о ПРАВОМ имену и пореклу
"ЈА САМ Српкиња и поносим се тиме!"
01. 05. 2024. у 13:14
Коментари (0)